Beneficirani staž, ili pravilnije – staž koji se računa sa uvećanim trajanjem, utvrđuje se osiguranicima koji rade na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima. Na njega imaju pravo i osiguranici koji rade poslove na kojima se nakon navršenih određenih godina života ne može očekivati da svoj posao, odnosno profesionalnu delatnost obavljaju uspešno.
Šta je staž sa uvećanim trajanjem?
Uračunavanjem staža osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, u određenim okolnostima može da se ranije ostvari pravo na penziju. Takođe, beneficirani staž povoljno utiče i na mesečni iznos penzije. Radna mesta na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem utvrđena su odgovarajućim pravilnikom. Zainteresovani mogu da pogledaju sadržaj pravilnika ovde. Pravilnikom se osim radnih mesta utvrđuje i stepen uvećanja staža, kao i način utvrđivanja radnih mesta i revizije. Obaveza je poslodavca da za zaposlene na odgovarajućim radnim mestima utvrdi pravo na beneficirani staž. Poslodavci treba i da zaposlene o tome upoznaju. Zaposleni imaju pravo da im se izda uverenje o tome da rade na poslovima za koje ostvaruju beneficirani staž. Ovo uverenje je veoma važan dokaz pri odlasku u penziju i treba ga čuvati.
Trajanje staža može se uvećati za najviše 50 odsto u odnosu na efektivno trajanje, osim u slučaju profesionalnih vojnih službenika. Njima se u slučaju angažovanja u oružanim akcijama vreme provedeno u tim akcijama, kao i na lečenju, ili u zarobljeništvu, računa kao staž osiguranja u dvostrukom trajanju. Računanje u dvostrukom trajanju može da liči na poseban staž, ali su razlike značajne. O posebnom stažu pisali smo detaljnije ovde.
Stepen uvećanja označava se brojevima. Na primer, stepen uvećanja 12/14 označava da se svakih 12 meseci efektivnog rada računa kao 14 meseci staža osiguranja.
Promene propisa iz prošlosti utiču na način računanja staža
Pri utvrđivanju prava na penziju, beneficirani staž se utvrđuje prema zakonskim propisima koji su primenjivani u vreme kada je staž navršen. Ovi propisi su se s vremenom menjali i sa svakom izmenom donosili nove uslove pod kojima se staž utvrđivao sa uvećanim trajanjem, a takođe je bilo i izmena u pogledu načina njegovog računanja.
Iako ste radili na odgovarajućima poslovima, staž se ne računa uvek sa uvećanjem
Do kraja 1972. godine važio je propis po kome se staž uračunavao sa uvećanim trajanjem samo u slučaju da je njegovo ukupno trajanje duže od pet godina. U slučaju da je ukupno trajanje kraće, osiguranik praktično kao da i nije radio na posebno teškim poslovima. Od 1973. godine tog ograničenja više nije bilo, pa se staž računao sa uvećanjem bez obzira na ukupno trajanje. Međutim, zakon čija je primena počela 1. januara 1997. godine vratio je ovo ograničenje sa dodatnim pooštrenjem. Počev od tog dana beneficirani staž se uračunava samo ako je njegovo ukupno trajanje duže od 10 godina. Ipak, u slučaju da je kod osiguranika utvrđena invalidnost, ukupno trajanje rada od pet godina na radnim mestima za koja je predviđen beneficirani staž, dovoljno je za njegovo računanje u uvećanom trajanju.
To znači da osiguranik koji je, na primer, u periodu od 1998. do 2003. godine navršio 6 godina staža osiguranja sa uvećanjem, ne može da računa na uvećano trajanje ukoliko ostvaruje pravo na starosnu penziju, ali može ukoliko ima utvrđenu invalidnost. Takođe, ukoliko isti osiguranik u periodu pre 1997. godine ima, na primer, još 5 godina staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, pa je ukupno trajanje duže od 10 godina, njemu će se svi periodi računati sa uvećanim trajanjem u ukupan staž osiguranja.
Kako utiče bolovanje?
Propisi koji regulišu uticaj bolovanja na računanje beneficiranog staža takođe su se menjali. Na ovo posebno treba da obrate pažnju oni koji su imali odsustva sa rada zbog bolesti.
Do kraja 1987. godine bolovanje nije uticalo na računanje beneficiranog staža, odnosno osiguraniku se kompletan period rada računao sa uvećanim trajanjem bez obzira na trajanje odsustva s posla. Počev od 1. januara 1988. godine, bolovanje koje je u toku kalendarske godine trajalo kraće od mesec dana nije od uticaja na računanje beneficiranog staža. Odsustvovanje sa posla koje prelazi mesec dana odbija se od ukupnog trajanja beneficiranog staža. Ovakav način računanja primenjivan je do kraja 1990. godine.
Dakle, u ovom periodu se „oprašta” odsustvo s posla u trajanju do jednog meseca, bez obzira na to da li je bolovanje bilo kontinuirano, ili je osiguranik odsustvovao sa posla u više kraćih perioda. Počev od 1991. godine svako odsustvo s posla zbog bolesti predstavlja razlog da se u periodima bolovanja staž osiguranja računa samo u efektivnom trajanju.
Sa beneficiranim stažom ranije u penziju
Sniženje starosne granice
Osiguranici koji su navršili beneficirani staž čije je trajanje najmanje 2/3 ukupnog staža osiguranja, imaju pravo na sniženje starosne granice. Na svakih pet godina provedenih na radnom mestu sa koeficijentom 12/14 starosna granica se snižava za jednu godinu, na svake četiri za 12/15, tri za 12/16 i na svaku jednu godinu i šest meseci za 12/18.
Ovo sniženje odnosi se samo na ostvarivanje prava na starosnu, ali ne i na prevremenu starosnu penziju. Zakonski uslov za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju se ne snižava. Dakle, sniženje se računa od 65 godina života za muškarce, a od 63 godine i šest meseci za žene u toku 2023 godine. Sa promenom uslova za penziju, svake godine se menja i obračun sniženja. Osiguranik koji po ovom osnovu ostvari pravo na starosnu penziju dobija tu penziju u „punom” iznosu, bez ikakvih umanjenja. Starosna granica može da se snižava najviše do 55 godina života. Izuzetak su zaposleni koji su na radnim mestima sa koeficijentom 12/18 efektivno proveli 2/3 radnog veka. Njima starosna granica može da se snizi i do 50 godina života.
Osiguranici koji imaju pravo na sniženje starosne granice, ali ni sa sniženom granicom ne ispunjavaju uslov za starosnu penziju, mogu da ostvare prevremenu starosnu penziju. Oni treba da znaju da se iznos prevremene starosne penzije trajno umanjuje u odnosu na iznos starosne penzije. O prevremenoj starosnoj penziji detaljno smo pisali ovde.
Povoljnosti za posebne kategorije osiguranika
Trajanje beneficiranog staža od uticaja je i na prava zaposlenih koji pripadaju takozvanim posebnim kategorijama osiguranika. U njih spadaju policijski službenici, pripadnici obaveštajnih agencija, zaposleni na izvršenju krivičnih sankcija, pripadnici Vojske Srbije i drugi. Krajem 2019. godine u ovu kategoriju osiguranika svrstani su i sudije posebnih odeljenja i odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i tužilac i zamenici tužilaca za organizovani kriminal i ratne zločine. Ovi osiguranici imaju mogućnost da pravo na penziju ostvare pod posebnim, povoljnijim propisima. Uslov je da su na ovim poslovima proveli najmanje 15 godina. Osiguranici iz ove kategorije treba da imaju najmanje 55 godina života i 25 godina staža osiguranja kako bi ostvarili pravo na starosnu penziju.
Samostalne delatnosti
I osiguranici koji su obavljali samostalnu delatnost imaju pravo na staž sa uvećanim trajanjem. Uslovi su praktično isti kao za zaposlene. Potrebno je da obavljaju poslove koji su već navedenim praivlnikom predviđeni za uvećanje staža. Samostalci koji najčešće imaju beneficirani staž su autoprevoznici. To su vozači autobusa, kao i teretnih vozila nosivosti preko 7 tona.
Uvećani doprinosi za PIO
Osiguranici samostalnih delatnosti sami uplaćuju doprinose, a ako imaju pravo na beneficirani staž taj doprinos je uvećan. Tek sa uplatom uvećanog doprinosa ostvaruje se pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem. Isto uvećanje doprinosa važi i za druge poslodavce. Zato se svim osiguranicima sugeriše da pre odlaska u penziju provere svoje podatke registrovane u matičnoj evidenciji. Samostalci treba da sa Poreskom upravom provere da li im se doprinos pravilno obračunava.
Staž se ne računa sa uvećanjem ukoliko doprinos nije plaćen na odgovarajući način, u celosti. Dakle, ni ispunjenje svih ostalih uslova nije dovoljno. Bez plaćenog doprinosa, nema beneficiranog staža, niti povoljnosti koje on donosi.
