Može li invalidska u starosnu

Da li invalidska penzija može da postane starosna?

Često invalidski penzioneri pitaju da li mogu da pređu na starosnu penziju kada navrše potrebne godine života i na taj način ispune uslove. Iako se može učiniti da takva promena uopšte nema smisla, različiti su razlozi zbog kojih se ovo pitanje često postavlja. Neki smatraju da će im starosna penzija biti povoljnija, a neki penzioneri žele mogućnost da iz penzije rade kako bi uvećali primanja. Može li da im se izađe u susret? Da li invalidska penzija može da postane starosna?

Detaljnije o razlozima

Kao što smo u uvodu spomenuli, ovo pitanje invalidski penzioneri često postavljaju. Zaista su brojni razlozi za to. Neki su i sasvim lične prirode. Na primer, pojedinci ne vole da budu u invalidskoj penziji. Ovo je posebno specifično kod ljudi koji su pobedili neko teže oboljenje i u značajnoj meri se oporavili. Njima je želja da žive sa što manje razmišljanja o bolesti, pa im zato čak i vrsta penzije koju primaju nekada znači. Složićete se, nije to iracionalno iako iz prve može tako da se učini. Na kraju krajeva, nikome loše ne čine time što to pitaju.

Deo invalidskih penzionera smatra da bi im starosna penzija bila povoljnija. Ovo ipak nije tačno, i to iz više razloga. Pre svega, pri obračunu invalidske penzije dodaje se staž za invalidnost. O tome smo detaljno pisali u članku o načinu obračuna visine penzije. Dodatni razlog je što su pojedini propisi vremenom menjani, pa postoji mogućnost da obračun bude nepovoljniji i iz drugih razloga. Na primer, snižen je limit maksimalnog ličnog koeficijenta. Umanjen je staž koji se ženama dodaje pri obračunu visine penzije. Sve u svemu, mišljenje da je starosna penzija povoljnija od invalidske – definitivno ne stoji.

Najčešći razlog je obično i najracionalniji. Starosna penzija omogućava penzioneru da radi i da po prestanku tog rada traži obračun penzije sa novim stažom. Da ne bude zabune, i invalidski penzioner može da radi pod određenim uslovima, ali nikada ne može da traži ponovno određivanje penzije. O tome da li penzioner može da radi, takođe smo već pisali.

Penzioner i golub

Ali, ima penzionera koji su koristili invalidsku penziju i prešli na starosnu, zar ne?

Da, ima. Neki od njih su to učinili pre mnogo godina kada je tumačenje propisa bilo drugačije. Ipak, od tada je prošlo zaista puno vremena i taj primer svakako nije dobar kao argument.

Druga grupa penzionera koja je sa invalidske prešla na starosnu je veća, a oni su često trn u oku invalidskim penzionerima koji bi želeli da promene vrstu prava. Naime, postoji jedan broj invalidskih penzionera kod kojih je sproveden kontrolni pregled zbog sumnje na utvrđenu invalidnost. Kod većine kontrolisanih nije utvrđena promena i potvrđen je gubitak radne sposobnosti. Ipak, postoje i oni kojima je utvrđeno da je zdravstveno stanje u odnosu na prvi pregled značajno popravljeno. Ima i onih kojima je gubitak prethodno utvrđen na osnovu dokumentacije koja nije autentična, a postoje i slučajevi da su utvrđeni elementi krivičnih dela i protiv odgovornih lica su sprovedeni odgovarajući postupci.

E, oni su i ostali bez invalidskih penzija, a ako su u međuvremenu navršili godine života potrebne za starosnu penziju vrlo brzo su na nju i prešli.

Kontrolni pregledi sprovode se ukoliko je invalidski penzioner prijavljen na osiguranje zbog zaposlenja, ili samostalne delatnosti. Ovo ne važi za pripadnike vojske i policije kojima se nesposobnost za rad utvrđuje samo za poslove koje su obavljali. Oni sasvim zakonito mogu da rade bilo koji drugi posao.

Invalidski penzioner se poziva na pregled i kada se na bilo koji način dođe do saznanja da njegovo zdravstveno stanje ne odgovara ranijem nalazu. Takođe se invalidnost preispituje i u situacijama kada se utvrdi da postoji krivično delo u vezi sa dokumentacijom na osnovu koje je donet nalaz.

Vreme je za odgovor na osnovno pitanje

Da, svašta smo napisali a nikako da se jasno opredelimo – može li invalidska penzija da postane starosna? Kao što naslućujete, odgovor je – ne može. Osim u vrlo specifičnim situacijama u kojima dođe do poništavanja, ili ukidanja rešenja kojim je pravo na invalidsku penziju ostvareno, ovakva promena u vrsti prava nije moguća. Dakle, bez obzira na to što Vi kao korisnik možda baš to želite, pa čak i bez obzira na to što ćete prelaskom na starosnu penziju verovatno doneti uštedu budžetu Fonda – takav izbor zapravo nemate.

šetnja

Posebno skrećemo pažnju na to da je za invalidsku penziju propisan niži uslov u pogledu potrebnih godina staža osiguranja. Iz tog razloga, neki invalidi starosnu penziju ne bi ni mogli da ostvare čak i da je takva promena zakonima dozvoljena. Za starosnu penziju potrebno je 15 godina staža, a za invalidsku 5, a u određenim situacijama i manje.

Kakva je praksa u drugim državama?

Ovo je zapravo najzanimljivije pitanje. Zapravo, zanimljiv je odgovor. Mnoge države i to najčešće one koje su članice EU, donele su propise koji uređuju ovo pitanje. Najčešće ti propisi nameću obavezu nadležnom nosiocu osiguranja da po službenoj dužnosti sve invalidske penzije prevede u starosne čim korisnik ispuni odgovarajuće uslove. Dakle, ovo je baš sasvim suprotno od onoga što predviđa domaće zakonodavstvo. Ne samo da je moguće promeniti vrstu prava, već se to čini i bez volje i bez zahteva korisnika.

Ipak, i u tim propisima se vodilo računa o tome da se korisnici ne oštete. Suštinski, njima se samo menja vrsta penzije, ali se njen iznos ne obračunava ponovo. Ovakvi propisi drastično menjaju statistiku o korisnicima penzije. U državama u kojima postoje, udeo invalidskih penzionera u ukupnom broju je drastično manji nego u državama u kojima korisnici zadržavaju invalidsku penziju doživotno. Da li je to dovoljno dobar razlog da i u Srbiji dođe do promene propisa, vreme će pokazati

Povezani članci