Veliki broj građana, nakon što preda svu potrebnu dokumentaciju za odlazak u penziju, dobije privremeno rešenje. Iznos penzije koji je određen takvim rešenjem nije konačan. Pravi iznos penzije ostaje nepoznanica korisniku, sve dok se privremeno rešenje ne zameni. Međutim, neretko se dešava da novo rešenje iznenadi penzionera. Konačan iznos penzije može da bude manji od privremenog, nekada i značajno. Da li ovo znači da se neke penzije pogrešno obračunavaju?
Šta kada je konačan iznos penzije manji od privremenog?
Pisali smo već o tome kako se računa visina penzije. Na njen iznos utiče i navršen staž, ali i ostvarene zarade. Međutim, do problema dolazi zbog toga što u trenutku kada se donosi rešenje o penziji često nisu poznati i kompletirani svi podaci o navršenom stažu. To može da znači da za neke godine uopšte nema dokaza o stažu. U pojedinim godinama je moguće uračunati staž, ali nije utvrđena ostvarena zarada.
U takvim situacijama, a da stranka ne bi neodređeno dugo čekala na isplatu prve penzije, pribegava se donošenju privremenog rešenja. Ta reč „privremeno“ ne znači da rešenje ima ograničen rok trajanja, da će mu važnost prestati. O tome smo već i pisali u ovom članku. Kada je penzija određena privremenim rešenjem, to znači da u momentu odlučivanja nisu bile utvrđene sve relevantne činjenice.
Ovom temom bavio se i list Danas. Oni navode da se radi utvrđivanja iznosa starosne penzije, u obzir uzimaju godine radnog staža, kao i visine ostvarenih zarada, to jest osnovice osiguranja za koje je plaćen doprinos za PIO.
Ipak, ako su ispunjeni uslovi za sticanje penzije, ali nisu poznati i kompletirani svi podaci koji su potrebni za donošenje konačnog rešenja, PIO fond građanima izdaje privremeno rešenje. Danas ovakvo rešenje naziva „prelaznim“ načinom rešavanja, za isplatu naknade do konačnog utvrđivanja svih podataka i visine primanja.
Stav Fonda PIO
Novinari Danasa zatražili su i objašnjenje iz PIO fonda. Odgovoreno im je da se u privremenom rešenju navode tačni razlozi zbog kojih nije moguće odrediti konačan iznos penzije.
„PIO fond po službenoj dužnosti potražuje nedostajuće podatke i donosi konačno rešenje, kad se otklone razlozi privremenog rešenja, odnosno, kad se pribave podaci potrebni za donošenje konačnog rešenja. Ako u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti privremenog rešenja nisu utvrđene nedostajuće činjenice i podaci, akontativni iznos penzije postaje konačan”, navode iz Fonda. Kako kažu – jedan od najčešćih uzroka privremenosti rešenja su neplaćeni doprinosi za pojedine periode osiguranja.
Iz tog razloga, piše Danas, neretko se događa da penzionerima, nekoliko meseci ili par godina nakon izdavanja pomenutog rešenja, stigne obaveštenje koliko novca treba da vrate PIO fondu ili kolika razlika će im biti isplaćena.
Šta o tome misle penzioneri
Ovo otvara nekoliko pitanja. Najpre da li se vrednost iznosa sinhronizuje sa aktuelnom vrednošću dinara, kao i da li penzioneri treba da plaćaju grešku koju je Fond načinio.
Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, pojašnjava za Danas – visina penzije se obračunava na osnovu vrednosti opšteg boda. U skladu sa ovim iznosom, treba obračunati i razliku novca za koju je građanin ostao uskraćen pre donošenja konačnog rešenja.
„Kad se usklađuju penzije, raste vrednost boda. Stoga, PIO bi trebalo da penzionerima koji nisu primali iznos koliki je trebalo, već manji, razliku vrate uvećano, u skladu sa povećanjem boda u periodu u kome je isplaćivana manja penzija. Logika i pravo kažu da bi zaostaci trebalo da budu uvećani u skladu sa bodom za određenu godinu. Ipak, PIO ne uzima kamatu za preplaćenu penziju, te s tim u vezi, ne daje ni kamatu prilikom isplate razlike za onu koja je bila manja“, pojašnjava sagovornik Danasa.
„Zašto da vraćamo penzije ako nismo krivi za preplatu?“
S druge strane, Tamburić ističe da nije u redu da građani kojima je penzija bila uvećana na osnovu obračuna PIO fonda vraćaju razliku jer to, kako kaže, nije njihova greška.
„Neshvatljivo je, ali ozakonjeno, da penzioner plaća nešto što je greška administracije. Za to bi trebalo da odgovara, ne samo službenik koji je predložio rešenje, već i onaj ko ga je potpisao. Postoji sistem kontrole, u kome referent nabavi rešenje koje ide na odobrenje kod pravnika, a tek nakon toga ga rukovodilac filijale PIO fonda potpisuje. Kroz sve te ruke rešenje prođe, a onda penzioner vraća to što je penzija loše obračunata. Oni su zakonom predvideli da se sporazumom to može vraćati u ratama, te na takav način izbegavaju sudski spor“, napominje predsednik Udruženja.
Dodatni problem predstavlja i dug period na razrešenja žalbi, odnosno to što se pogrešno obračunat radni staž za čak desetine godina ne rešava po hitnom postupku.
Šta kaže struka
Pre svega, potpuno je pogrešno koristiti termin „greška“ kada se priča o privremenim rešenjima. Ako je privremeno rešenje i posledica greške, to u skoro 100% slučajeva nije greška Fonda PIO. Podaci na osnovu kojih se odlučuje o pravu na penziju i visini penzije zaista se nalaze u matičnoj evidenciji koju vodi Fond. Međutim, Fond nije odgovoran za njihovo redovno pribavljanje. Odgovornost je na obvezniku uplate doprinosa.
Za zaposlene, to su poslodavci koji treba redovno da prijavljuju zarade svojih zaposlenih i za njih plaćaju doprinose. Samostalci sami odgovaraju za podatke o svom stažu. Interesantno je da se na ovu temu izjašnjava predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica. Upravo Ministarstvo odbrane nije dobro vodilo računa o podacima o zaradama vojnih lica. Naime, višegodišnje važenje propisa po kojima se penzija vojnim licima određivala od poslednje plate, dovela je do problema. Za veliki broj profesionalnih vojnih lica koja su Ministarstvo odbrane napustila pre penzionisanja, podaci o platama nisu sačuvani. Sada, kada se tim građanima određuje penzija, podatke nije moguće izmisliti. To ne može ni Fond PIO, a ni Ministarstvo odbrane. Ovi građani „osuđeni“ su na penziju u privremenom iznosu, za koju praktično nema nade da će biti „kompletirana“. Ako već treba da se priča o greškama i krivici, možda je pravo pitanje – ko je za ovo kriv?
I ko nije kriv, vraća novac
Naravno, Ministarstvo odbrane nije jedini slučaj u kom nedostaju podaci o zaradama zaposlenih. Ovaj primer je upotrebljen samo iz razloga što je predstavnik bivših pripadnika ovog Ministarstva našao za shodno da komentariše nešto za šta, očigledno, nije stručan. Privremena rešenja posledica su višegodišnjeg, pa i višedecenijskog „nereda“ u predavanju prijava o ostvarenom stažu i zaradama zaposlenih. Da li su penzioneri krivi za tu situaciju – naravno da nisu. Da li će ipak morati da vrate „višak“ penzije, ako je konačan iznos niži? Propisi su jasni – moraće. Ne zbog toga što su krivi, nego zbog toga što su primili ono što im ne pripada. To je jedini ispravan način da se ova situacija posmatra. Jasno je da taj povraćaj može da bude neprijatan, ali svakako je moguće podeliti iznos na veći broj rata koje se odbijaju od penzije. Ovu mogućnost treba iskoristiti.
