Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, omogućeno je građanima Republike Srbije da „povežu“ staž u periodu kada nisu obavezno osigurani. U vreme kada nemaju staž po nekom od zakonom predviđenih osnova, svi građani mogu sami da uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dobrovoljno penzijsko osiguranje omogućeno je članom 15. Zakona. Staž ostvaren po ovom osnovu izjednačen je sa drugim osnovima osiguranja i uračunava se na isti način za ispunjenje uslova za penziju. Takođe, on jednako utiče na mesečni iznos penzije. Najveća razlika je u tome što uz ovaj vid penzijskog osiguranja građani nemaju istovremeno i zdravstveno osiguranje.
Mogu li baš svi da se uključe u osiguranje
Zakon propisuje određene uslove za uključivanje u dobrovoljno osiguranje. Pre svega, lice koje podnosi zahtev za sticanje svojstva osiguranika po članu 15. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ne može da bude korisnik prava na penziju. Takođe, kao što smo već spomenuli, ne može ni da bude osiguranik po bilo kom drugom osnovu. To praktično znači da je dobrovoljno uključenje u obavezno osiguranje dostupno samo građanima Republike Srbije, koji nisu već stekli pravo na penziju i koji nisu zaposleni. Naravno, isključeni su i oni koji obavljaju samostalnu, ili poljoprivrednu delatnost. U toku postupka koji se vodi po zahtevu budućeg osiguranika, ove činjenice se obavezno proveravaju.
Ne radite, ali ste i dalje prijavljeni?
U slučajevima kada se utvrdi da podnosilac zahteva ima već registrovanu prijavu na osiguranje koja, iz bilo kog razloga nije „zatvorena“ odgovarajućom odjavom, neophodno je prethodno sprovesti postupak kako bi se ova činjenica proverila. U postupku je potrebno sa sigurnošću utvrditi da li je to ranije osiguranje prestalo. Ukoliko je lice prijavljeno po osnovu obavljanja samostalne delatnosti, biće potrebno da dostavi dokaze iz nadležnog registra da samostalnu delatnost više ne obavlja. Najčešće se takvi dokazi pribavljaju od Agencije za privredne registre.
U slučaju da je u pitanju zaposlenje pravna situacija može da bude i dosta komplikovanija. Moguće je da odjava nije evidentirana zbog propusta firme. Ukoliko je bivši poslodavac prestao sa radom to znatno otežava utvrđivanje činjenica. U takvim slučajevima, potrebno je pribaviti sve raspoložive dokaze o trajanju zaposlenja kako bi se pravilno registrovala odjava sa osiguranja. Mogući dokazi su radna knjižica sa upisanim danom početka i prestanka zaposlenja, rešenje o prestanku radnog odnosa, rešenja o godišnjim odmorima, overena zdravstvena knjižica i slično.
Šta ako imate uslove za penziju?
Obavezno se proverava da li je već nastupio neki od osiguranih slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo na penziju. Na primer, ukoliko je podnosiocu zahteva već utvrđena invalidnost, to utiče na mogućnost samostalne uplate staža. Podnosilac zahteva će moći da stekne svojstvo dobrovoljnog osiguranika. Međutim, staž navršen po tom osnovu se neće sabirati u staž potreban za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Naime, Zakonom je propisano da ukoliko je neki od osiguranih slučajeva već nastupio, lice može da stekne svojstvo osiguranika samo za slučajeve koji nisu nastupili.
U našem primeru, osiguranik koji ima potpuni gubitak radne sposobnosti, može kroz član 15. Zakona da ostvari staž osiguranja po osnovu kog će ostvariti samo pravo na starosnu penziju kada ispuni uslove za utvrđivanje tog prava. Ukoliko ostvaruje pravo na invalidsku penziju, taj staž se ne bi uzeo u obzir. Na sličan način, nije moguće uključiti se u dobrovoljno osiguranje ako je podnosilac zahteva navršio godine života koje su propisane kao uslov za starosnu penziju.
Osiguranje po članu 15. ZPIO jeste dobrovoljno, ali nije sve podložno izboru
Zakon propisuje da se svojstvo osiguranika stiče najranije 30 dana pre podnošenja zahteva. Dakle, nije moguće povezati staž u nekim ranijim periodima kada je osiguranik bio nezaposlen. Podnosilac na obrascu zahteva obavezno navodi datum od koga želi da stekne svojstvo osiguranika, pri čemu je potrebno da uzme u obzir i ovu zakonsku odredbu. Ukoliko je od prestanka prethodnog osiguranja prošlo više od 30 dana, staž neće moći da bude u kontinuitetu. O tome svi zainteresovani treba da vode računa, kako ne bi propustili ovaj rok.
Ovo je veoma važno u slučajevima podnosilaca zahteva za priznavanje prava na starosnu penziju, koji nisu potpuno sigurni da imaju dovoljno staža osiguranja za utvrđivanje tog prava, a prestalo im je osiguranje – najčešće radni odnos. Takvi osiguranici mogu uz zahtev za penziju da podnesu i zahtev za uključivanje u dobrovoljno osiguranje, uslovno. Tada će im se svojstvo osiguranika utvrditi samo u slučaju da bez tog staža uslovi za penziju nisu ispunjeni. Osiguranje će platiti u minimalno potrebnom trajanju za ispunjenje uslova. Podnošenje zahteva nakon više od 30 dana od prestanka osiguranja znači i kasnije uključenje u osiguranje, pa i kasnije ispunjenje uslova za penziju.
Izbor osnovice osiguranja
Pri podnošenju zahteva za dobrovoljno pristupanje obaveznom osiguranju, na zahtevu se navodi i osnovica za koju se lice opredeljuje, a na koju će plaćati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Podnosilac zahteva se slobodno opredeljuje za osnovicu, bez ograničenja. Na izbor ne utiče ni stručna sprema, ni prethodne zarade. Izbor je zaista potpuno slobodan.
Osnovica može da bude u rasponu od najmanje 35%, do maksimalno petostrukog iznosa prosečne zarade u Republici. Na osnovu izabrane osnovice, određuje se mesečni iznos doprinosa. Izabrana osnovica može da utiče na mesečni iznos penzije. Po podnošenju zahteva za uključivanje u osiguranje, donosi se rešenje koje se podnosiocu dostavlja na adresu prebivališta. U tom rešenju naveden je datum početka osiguranja, izabrana osnovica i mesečni iznos doprinosa, kao i broj računa na koji se vrši uplata doprinosa, sa pozivom na broj koji se upisuje na uplatnicu. U 2024. godini najniža osnovica osiguranja je 40.143 dinara. Osiguranici koji se opredele za ovu osnovicu mesečno će uplaćivati 9.634,32 dinara. Na drugom kraju lestvice je maksimalna osnovica koja iznosi 573.470 dinara. Ona osiguraniku donosi mesečnu obavezu uplate iznosa od 137.632,80 dinara.
Izmena osnovice i redovno plaćanje
Između minimalne i maksimalne postoji 11 različitih osnovica dostupnih za izbor. Ukoliko u toku trajanja osiguranja lice odluči da promeni osnovicu osiguranja, to je moguće učiniti podnošenjem odgovarajućeg zahteva. Osnovica može da se promeni najranije od dana podnošenja takvog zahteva, pa je i o tome potrebno voditi računa.
Lica koja su na ovaj način osigurana treba redovno da izmiruju doprinose. Ukoliko se doprinosi ne plate u roku od 6 meseci od dana dospelosti, osiguraniku se utvrđuje prestanak osiguranja sa danom do kada su doprinosi redovno uplaćeni. Naknadne uplate izvršene po isteku navedenog roka ne uzimaju se u obzir.
Kako prestaje osiguranje po članu 15?
Dobrovoljno obavezno osiguranje traje sve dok se rešenjem ne utvrdi njegov prestanak, najčešće po zahtevu samog osiguranika. Prestanak osiguranja može se utvrditi i po službenoj dužnosti. U slučaju da osiguranik stekne svojstvo osiguranika po nekom drugom osnovu, ili u slučaju neredovnog plaćanja doprinosa.
Podnošenje zahteva za penziju smatra se i zahtevom za prestanak dobrovoljnog osiguranja. U tom slučaju ceni se uslov za utvrđivanje prava, kako se ne bi osiguranje prekinulo pre nego što osiguranik navrši dovoljno staža za ostvarivanje prava na penziju. Svaki osiguranik koji sam uplaćuje doprinose, može u organizacionim jedinicama Fonda PIO da zatraži proveru uplaćenih doprinosa. Tako dobija informaciju do kog datuma su doprinosi plaćeni, odnosno da li postoji dug po tom osnovu. Predlažemo osiguranicima koji nisu baš redovno vršili uplate da provere kakvo im je stanje „na računu“ u Fondu. Ukoliko eventualno postoji dug, bolje je da se to reguliše što ranije, kako bi se izbegao neželjen prekid osiguranja.
Još nekoliko reči
Za kraj, ako ste pažljivo čitali, primetili ste već od naslova nešto čudno u ovom članku. Često su u istoj rečenici upotrebljene reči „dobrovoljno“ i „obavezno“. O čemu se zapravo radi. Pristupanje osiguranju po članu 15. Zakona o PIO zaista jeste dobrovoljno. Međutim, ukoliko ste se opredelili za podnošenje zahteva i dobili ste rešenje kojim je svojstvo utvrđeno – za Vas je to osiguranje postalo obavezno. Ono teče sve dok se ne utvrdi prestanak i nameće obavezu uplate doprinosa. Ovo je razlog za to malo čudno „mešanje termina“.
Da ne biste plaćali osiguranje duže nego što je potrebno, podsetite se koji su uslovi za penziju u Srbiji.
