Iako su se protesti radnika u Francuskoj nastavili, Francuski Senat je izglasao podršku nepopularnoj politici predsednika Emanuela Makrona. Paket zakonskih izmena koji predstavlja značajnu izmenu penzijskog sistema u ovoj zemlji jedan je od temelja Makronove politike u drugom predsedničkom mandatu. Ipak, i pored višemesečnih pokušaja da opravda reformu, francuske vlasti nailaze na žestok otpor sindikata i građana. Da li će Kanski festival biti sledeća meta?
Politička podrška reformama
Senatori su usvojili plan reforme sa 195 glasova za i 112 protiv, čime je paket na još jedan korak bliže tome da postane zakon. Nakon podrške Senata, paket mera je u nadležnosti komisije koja treba da pripremi konačan nacrt propisa. Nacrt zatim ide ponovo na glasanje u Senat i Nacionalnu skupštinu. Ukoliko dobije podršku, paket mera biće ugrađen u sistem propisa koji uređuju socijalno osiguranje u Francuskoj.
Podršku odluci Senata dala je i premijerka Francuske Elizabet Born.
„Večeras je učinjen važan korak glasanjem za sprovođenje penzijske reforme u Senatu“, rekla je francuska premijerka Elizabet Born nakon glasanja. Dodala je da veruje da Vlada Francuske ima parlamentarnu većinu za usvajanje svih planiranih delova reforme.
Kontroverzni član 49.3 francuskog Ustava
Međutim, ukoliko vladajući političari ne okupe neophodnu većinu, Born bi mogla da upotrebi retko korišćeno i veoma kontroverzno ustavno sredstvo. Ova mogućnost, poznata kao član 49.3, omogućava premijeru da progura zakon bez glasanja. Ova odredba upotrebljena je 92 puta do sada, od 1958. godine kada je uneta u Ustav Francuske Republike.
Demonstracije širom Francuske
Iako političari o paketu mera pričaju u superlativima i sa sigurnošću da će mere imati potrebnu podršku, čini se da većina građana Francuske ne deli njihovo mišljenje. Sindikati su se od početka žestoko protivili merama, ali se čini da je kod njih ipak postojala nada da će Makron odstupiti. Možda je i to uticalo na nešto manji broj građana koji su učestvovali na protestima neposredno pre odluke Senata.
Međutim, nakon glasanja u Senatu retorika se promenila. „Ovo je poslednji čin“, rekla je Meriz Leon, zamenica lidera sindikata CFDT, za televiziju Franceinfo u subotu. “Ovo je kraj igre, sada je kraj.”
Tenzije su se rasplamsale iste večeri, a pariska policija je saopštila da je izvršila 32 hapšenja nakon što su neki demonstranti bacali razne predmete na snage bezbednosti. Građani su koristili i zapaljene korpe za smeće, pa čak i polomljena stakla sa prozora i izloga.
Makronov kredibilitet na kocki zbog penzijskih reformi
U danima nakon odluke Senata, Makron je dva puta odbio hitne pozive sindikata da se sastanu s njim. To je bio možda i poslednji pokušaj sindikata da ubede predsednika da promeni mišljenje na institucionalan način. Odbijanje sastanka sa sindikatima je veoma naljutila sindikate, kako je rekao Filip Martinez, šef levičarskog sindikata CGT. „Kada su milioni ljudi na ulicama, kada je zemlja paralisana štrajkovima, a sa druge strane imamo samo tišinu, ljudi se pitaju šta još treba da uradimo da bismo bili saslušani?“, rekao je Martinez, pozivajući na referendum o penzionoj reformi.
Policija kaže da se broj učesnika na protestima smanjuje
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se 368.000 ljudi pojavilo širom zemlje na protestima. Taj broj je značajno manji od 800.000 do milion koliko je bilo predviđeno.
U Parizu je na skupovima učestvovalo 48.000 ljudi, u poređenju sa policijskim prognozama od oko 100.000.
Ipak, štrajkovi značajno utiču na život u Francuskoj. Nesakupljeno smeće se gomila, avio kompanije otkazuju letove. Otežan je i železnički i drumski saobraćaj. Problemi u funkcionisanju sve su vidljiviji i na infrastrukturi za snabdevanje prirodnim gasom, električnom energijom, vodom.
Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 63 odsto Francuza odobrava proteste protiv reforme. 54 odsto je takođe za štrajkove, ali i za blokade u nekim sektorima. Međutim, 78% je reklo da veruje da će Makron na kraju usvojiti reformu, bez obzira na proteste.
„100 dana akcije i besa“
U narednim nedeljama u Francuskoj treba da se održi čuveni filmski festival u Kanu, trka Formule 1 za veliku nagradu Monaka, kao i teniski turnir Rolan Garos. Sindikati već najavljuju prekid snabdevanja električnom energijom, kao i druge načine blokade. Najavljeni protesti zanimljivi su i štampi.
Kao direktran odgovor na govor francuskog predsednika koji je pozvao na „100 dana mera“ u cilju ublažavanja tenzija nastalih zbog najavljenih reformi, sindikati najavljuju nove aktivnosti. „Makron je obećao 100 dana za smirivanje, mi mu obećavamo 100 dana akcije i besa!”, piše u saopštenju sindikata.
Sindikat je dodao popularni rimovani francuski izraz „En mai fait ce qu’il te plait“, što znači „U maju radi šta hoćeš!“ Rekli su da bi „Filmski festival u Kanu, Velika nagrada Monaka, teniski turnir Rolan Garos, Festival u Avinjonu mogli da se nađu u mraku. Ne odustajemo.”
Da li će se obnoviti tradicija blokade festivala?
Kan nije do sada bio pogođen nasilnim protestima kao drugi veliki francuski gradovi. Međutim, istorija govori da je festival često bio popularno mesto za proteste svih vrsta. Nije ni čudno, kada se zna da su oči celog sveta uperene ka njemu.
U maju 1968. grupa filmskih stvaralaca predvođena Žan-Lukom Godarom i Fransoa Trufoom prekinula je, a zatim i onemogućila održavanje 21. izdanja festivala. To je učinjeno u znak podrške brojnim demonstracijama koje su potresale zemlju.
Početak Kanskog festivala planiran je već za 16. maj. Koliko su odlučni francuski sindikati u borbi za prava radnika, znaće se već za koji dan.
Na njihovoj meti već je nedavno bio festival Series Mania u Lilu. Protest je bio toliko ozbiljan da su pripadnici specijalnih jedinica morali da evakuišu neke glumačke zvezde.