Pitanje da li uz penziju može i dalje da se radi, jedno je od najinteresantnijih penzionerima. Deo razloga sigurno leži i u činjenici da prosečan iznos penzije sve više zaostaje za platama, a o čemu smo pisali ovde. Pokušaćemo da objasnimo da li i kada penzioner može da radi.
Na prvi pogled, čini se da odgovor na ovo pitanje nije težak, međutim – na njega zapravo ne može da se odgovori prostim „da“, ili „ne“.
Da bi se na ovo pitanje odgovorilo, pre svega je potrebno razlikovati vrste penzije koje je mogu da se ostvare prema pravnim propisima Republike Srbije. Najveći broj penzionera koristi starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju. Pored ove penzije, propisi predviđaju i pravo na invalidsku, kao i pravo na porodičnu penziju.
Starosna i prevremena starosna penzija
Pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju ostvaruju osiguranici koji navrše propisane godine života i penzijski staž u određenom trajanju.
Zakon ne postavlja ograničenja korisnicima starosne i prevremene starosne penzije u pogledu zaposlenja. Oni mogu i da obavljaju samostalnu delatnost za vreme korišćenja prava na penziju. Dakle, starosni penzioneri mogu da budu u osiguranju po bilo kom osnovu i da istovremeno koriste penziju. Po prestanku zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti, oni imaju i dodatnu mogućnost. Njima može ponovo da se odredi iznos penzije, uračunavanjem i naknadno navršenog staža. Uslov je da je taj staž trajao najmanje godinu dana. Nakon određivanja novog iznosa penzije, korisniku će se isplaćivati povoljniji iznos. Dakle, već ostvarena penzija ne može da se umanji pa zato ne postoji rizik pri podnošenju zahteva.
Invalidska penzija
Korisnici invalidske penzije nisu svi u istom položaju. Za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, pored određenog trajanja penzijskog staža, uslov je i utvrđivanje gubitka radne sposobnosti. Za osiguranike koji su u profesionalnoj vojnoj i policijskoj službi utvrđuje se nesposobnost samo za tu službu. Ostalim osiguranicima utvrđuje se potpuni gubitak radne sposobnosti. Ova razlika značajno utiče na mogućnost zaposlenja nakon ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Profesionalna vojna lica i pripadnici policije koji su ostvarili invalidsku penziju mogu za vreme korišćenja penzije da rade na bilo kojim poslovima, ali ne mogu da se vrate u službu iz koje su otišli u penziju. Ipak, oni nemaju pravo da traže određivanje novog iznosa penzije kao što to mogu starosni penzioneri.
Za ostale osiguranike takva mogućnost nije predviđena. Njihovo zaposlenje može da bude povod da budu pozvani na kontrolni pregled. Cilj pregleda je da se preispita ranije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti. Izuzetak su korisnici invalidske penzije koji obavljaju privremene i povremene poslove, ili su angažovani po ugovoru o delu. Za ovakvo angažovanje nije predviđen postupak ponovne ocene radne sposobnosti. Naravno, kontrolni pregled ne znači automatski i da će biti povučen raniji nalaz. Pojedini tipovi invalidnosti, pojedine dijagnoze, same su po sebi takve da je invalidnost nesporna. Lice sa invaliditetom ipak često može uspešno da obavlja brojne poslove.
Porodična penzija
Porodična penzija po svojoj prirodi predstavlja pomoć članovima porodice umrlog osiguranika. Namenjena je pre svega njegovom bračnom drugu i deci umrlog, kako se ne bi našli u teškoj materijalnoj situaciji.
Iz tog razloga, Zakon propisuje da se korisnicima porodične penzije obustavlja isplata penzije ukoliko steknu svojstvo osiguranika po bilo kom osnovu. Ako se korisnici porodične penzije zaposle, ili počnu da obavljaju samostalnu, ili poljoprivrednu delatnost, imaju obavezu da o tome obaveste fond, kako bi se cenilo da li imaju pravo da i dalje koriste penziju.
Zakon predviđa i izuzetak od ovog pravila. Porodični penzioneri mogu da budu angažovani po osnovu ugovora o delu, ili obavljanja privremenih i povremenih poslova. Dodatni uslov je da je iznos naknade koju ostvaruju niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih. Uslov se ceni prema osnovici koja važi u vreme uplate doprinosa.
Ukoliko korisnik porodične penzije koji radi po ugovoru o delu, ili obavlja privremene i povremene poslove nije siguran da li mu iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određen iznos za obustavu isplate penzije, dobro je da to što ranije proveri. Posledica neznanja može da bude i naknadna obustava isplate penzije i obaveza da se svi primljeni iznosi vrate. Na žalost, ovo često može potpuno da obesmisli rad i ostvarenu zaradu.
Još neke nedoumice
U praksi se često dešava da je korisnik ostvario pravo na penziju, iako je u vreme ostvarivanja tog prava i dalje bio u osiguranju. Ova situacija je najčešća kod osiguranika koji su bili u radnom odnosu, a istovremeno su obavljali i samostalnu delatnost. U upravnom postupku veoma je važno da se iznesu sve činjenice koje mogu da budu od uticaja na taj postupak. O pravilima upravnog postupka pisali smo ovde, a važno ih je poštovati upravo da se ne bi ugrozila penzija.
Ukoliko se za neku činjenicu naknadno sazna, moguće je preispitivanje utvrđenog prava. Zakon određuje da je za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju dovoljan prestanak prioritetnog osiguranja, bez obzira na postojanje nekog drugog zaposlenja ili delatnosti. Međutim, drugo osiguranje može da utiče na porodičnu, ili invalidsku penziju. Na primer, osiguranik koji je radi ostvarivanja prava na porodičnu penziju raskinuo radni odnos, a nije prijavio da istovremeno ima i preduzetničku radnju koju je vodio iz radnog odnosa naći će se u vrlo nezgodnoj situaciji. Penzija će mu biti obustavljena od dana kada je pravo stekao, pa sve do dana kada je prestao da vodi preduzetničku radnju.
Još od 2015. godine činjenica da korisnik starosne penzije radi u inostranstvu, više nije od uticaja na korišćenje penzije u Srbiji. Međutim, rad u inostranstvu za korisnike porodičnih i invalidskih penzija proizvodi jednake posledice kao osiguranje u Srbiji, pa i o tome treba voditi računa.
Inostrane penzije
Značajno je napomenuti i da korisnik inostrane penzije koji se zaposli u državi u kojoj živi, treba o tome da obavesti nadležnog nosioca osiguranja u državi čiju penziju koristi. O ostvarivanju prava na penziju u inostranstvu možete da pročitate ovde.
Takođe, kako je ovaj članak zasnovan na pravnim propisima koji važe u Srbiji, važno je naglasiti da se propisi u vezi sa radnim angažovanjem penzionera razlikuju od države do države. Zato je najbolji savet – ako niste sigurni, pitajte onoga ko penziju isplaćuje.
Važno je napomenuti da neki penzioneri mogu i da traže da im se u penziju uračuna staž koji su naknadno navršili. Više o tome, pročitajte ovde.
Takođe, možete da pročitate i članak o tome kako je u Nemačkoj uređeno pravo na rad uz korišćenje penzije.
