Erik Ahlsten nema dilemu – „Ovo je najbolji smeštaj koji sam ikada imao.“. Njegov prijatelj i komšija Manfred Baharah je podjednako oduševljen. „Stvarno volim ovaj način života“, kaže on. „Sve je baš kako volim!“. Oni govore o svom domu, Selbou (SällBo). To je zanimljiv eksperiment o zajedničkom međugeneracijskom životu kao oružju protiv samoće. Sproveden je u delo u Helsingborgu, malom lučkom gradu na jugu Švedske. Njegovo ime je miks švedskih reči za druženje (sällskap) i život (bo), i oslikava ciljeve projekta – borbu protiv usamljenosti i promociju društvene kohezije, dajući stanovnicima podsticaj i prostor za druženje i interakciju.
Selbo, je otvoren 2019. godine i sastoji se od 51 stana raspoređenog na četiri sprata renoviranog doma za penzionere. Više od polovine od 72 stanovnika je starije od 70 godina. Ostali imaju 18 do 25 godina. Svi su odabrani nakon opsežnog procesa intervjua. Želja je bila da stanovnici budu mešavina različitih ličnosti, porekla, religija i vrednosti. Svi su morali da potpišu ugovor u kome su obećali da će provesti najmanje dva sata nedeljno družeći se sa svojim komšijama.
Dve muve jednim udarcem
„Ovo je nov način života“, hrabro kaže Selboov veb-sajt, dodajući da je to mesto gde se „generacije i kulture susreću, sa društvenim životom na prvom mestu“. Projektom upravlja neprofitna stambena kompanija koju finansira gradsko veće. Projekat je rezultat ideje nastale 2016. godine, nakon analize usamljenosti među starijima. Šveđani su veoma nezavisni – mladi ljudi počinju da žive sami ranije nego bilo gde u Evropi. Ta osobina nastavlja se i u starosti. Zahvaljujući javnoj politici i širokom spektru opštinskih usluga, mnogi građani odlučuju da i u starosti ostanu u svojim domovima.
Menadžer projekta je Dragana Čurović, stručnjak sa naših prostora. Ona kaže da osećaj samoće predstavlja opasnost po zdravlje. Istraživanje je pokazalo da stariji često osećaju izolovanost od društva i da su veoma usamljeni. Čak i kada kontaktiraju sa drugim ljudima, to su skoro uvek ljudi istih godina.
Sa druge strane, veliki priliv migranata od 2015. godine, izazvao je potrebu da se sve veći broj stranaca brzo integriše u švedsko društvo. Želja da migranti budu što bolje prihvaćeni, spojena je sa idejom da se starijim članovima zajednice obezbedi društvo. Mladi Šveđani su zapravo most između ove dve grupe, kaže Čurović. „Naša ideja je bila da se ove grupe povežu“.
Fantastični uslovi – odlični rezultati
Rezultati su vrlo brzo prevazišli očekivanja. Čak i u uslovima pandemije, koja je nastupila vrlo brzo nakon useljenja, stanari su bili vrlo zadovoljni. Jedan Šveđanin, bivši učitelj, drži časove engleskog. Neki stanari su kuvali zajedničke večere, obavljali sitne popravke i na drui način pomagali komšijama. Stanari koji imaju automobile su rado pomagali onima koji ih nemaju, a neki doseljenici su čak uz pomoć novih komšija naučili da voze. Stariji uglavnom uče mlađe švedskoj kulturi i običajima, a zauzvrat mlađi stanari pomažu starijima oko savremenih tehnologija, društvenih mreža i interneta.
Zajedničko im je da su svi veoma zadovoljni. Stanari su formirali i grupe oko zajedničkih interesovanja. Tako postoje grupe ljubitelja kinematografije, baštovanstva, pa i kartaroških igara. Među njima, kanasta je jedna od najpopularnijih. Mlađi stanari su formirali i fejsbuk grupe za različite aktivnosti, pa je tako zainteresovanima lakše da prate i učestvuju u okupljanjima.
Uslovi u objektu su izuzetni. Na svakom spratu postoji teretana, soba za jogu, biblioteka i velika zajednička kuhinja. Umetničko-zanatski atelje je prepun boja i raznih kreativnih detalja. Sami stanari su jedan prostor pretvorili u radionicu i snabdeli je potrebnim alatom i opremom. U prizemlju zgrade je veliki salon. On je opremljen kao multifunkcionalni prostor. Stanarima je tu na raspolaganju multimedijalna oprema. Ljubitelji muzike imaju na raspolaganju hi-fi sistem, a stolovi za stoni fudbal i klavir su dodatni razlozi za druženje. Većinu ove opreme donirali su sami stanari.
Kirije variraju od 4.620 do 5.850 švedskih kruna (400 do 500 evra) mesečno, što je skoro pa upola cene u odnosu na stanove koji se izdaju u gradu.
Međugeneracijski život
Naravno, međugeneracijski život nosi rizik od povremenih tenzija. Bilo je i toga, naravno, ali do sada nije bilo značajnih problema. Projekat ima svog „domaćina“ sa punim radnim vremenom. On je tu da da „oseti atmosferu i spusti tenziju“. Međutim, domaćin za sada nema ni blizu toliko posla koliko se očekivalo. Uzajamno poštovanje i razumevanje je preuzelo glavnu reč. Stanari u svemu imaju meru – i u šali i u provodu. Sve aktivnosti koje bi mogle da smetaju drugima obavljaju se tako da su svi zadovoljni.
„Uvek možete jednostavno da zatvorite vrata, opustite se, ili spavate“, kaže jedan od starijih stanara. Drugi ističu da svi stanari osećaju međusobnu odgovornost, ali da u zgradi nikada nije dosadno. Često se u zgradi proslavljaju rođendani, ili drugi lepi događaji. Pandemija je to malo umanjila, ali se sa smirivanjem virusa vratila stara praksa. Stanarima često dolaze i gosti i neretko se i oni priključuju druženju.
Selbo je privukao pažnju i u Švedskoj, ali i širom sveta. Neke međunarodne delegacije su već posetile stanare, a mnoge su pokazale interesovanje. Među njima su delegacije Kanade, Italije, Nemačke, Južne Koreje… Na prvi pogled bilo veoma čudna ideja, poboljšala je kvalitet života mnogima.
Samoća je sve češća
Usamljenost je u porastu i sve više se smatra stvarnim zdravstvenim rizikom. U Švedskoj se čak postavljalo i pitanje da li je samoća „nova epidemija“. Projekti kao što je Sallbo se sve više vide kao rešenje za izolaciju, na preterano oslanjanje na javne usluge.
Selbo čak pokušava da umanji i trend sve nezdravijeg korišćenja interneta. On je uočen čak i među starijim ljudima. Iz tog razloga, wi-fi je besplatan u zajedničkim prostorijama, ali stanari moraju dodatno da plate da bi mogli da pristupe internetu u svojim stanovima. Dobar razlog da se ređe osamljuju.
„Nadamo se da ljudi vide da se mladih iz drugih zemalja ne treba bojati i da možete imati potpuno normalne odnose između mladih, starijih, različitih ljudi“, kaže Čurović o konačnom cilju Selba. „Želimo da se to proširi na društvo uopšte i poveća spremnost za integraciju. I vidimo da se to i dešava.”
„U svojoj staroj stambenoj zgradi, ni posle godinu i po nisam poznavao nijednog od svojih komšija“ kaže jedan od stanara. „Ali ovde, od prvog dana, poznajete sve. Osećam se kao kod kuće.”
Izvor: The Guardian
