Pisali smo već kako se računa visina penzije, a u tom tekstu dali smo i jedan primer obračuna penzije. Ipak, često dobijamo pitanja koja se odnose na kraći staž i manje zarade u odnosu na obračun koji smo iskoristili za primer. Odlučili smo zato da damo još malo objašnjenja i još nekoliko primera različitih obračuna za različite situacije. Potrudićemo se da pokrijemo i osiguranike sa nižim zaradama, kao i one sa najvećim. Tako ćemo najlakše uporediti koliku zapravo razliku u obračunu može da napravi vaša zarada.
Šta sve može da bude zarada?
Pre svega, da objasnimo šta je prosečna zarada. Podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji obračunava i objavljuje Republički zavod za statistiku. Za obračun se koriste podaci Poreske uprave, koja evidentira sve isplate zarada, uplate poreza i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko, kao i za zdravstveno osiguranje. Zaradom se smatra i lična zarada preduzetnika i poljoprivrednika, pa čak i primanja koja neko lice ostvari po prestanku radnog odnosa, a po osnovu prava iz tog radnog odnosa.
U oporezivu zaradu uračunavaju se i primanja u vidu bonova, hartija od vrednosti, robe, pa i razna činjenja – pružanje pogodnost, opraštanje duga i slično. Dakle, praktično sve što neko lice ostvari iz radnog odnosa od svog poslodavca ima prirodu zarade i podlaže oporezivanju.
Međutim, nelegalne radnje, poput isplate zarade u gotovini bez ikakve evidencije ne mogu se uračunati u zaradu. Ovo može da predstavlja ozbiljan problem. Zaposleni koji deo zarade, ili njen ceo iznos prima na ovaj način, treba dobro da se zapita kakva zarada se za njega uopšte evidentira. Jednog dana ovo može znatno da utiče na iznos penzije, pa čak i na to da li će penziju uopšte ostvariti. Ako nema uplate doprinosa, nema ni staža. Ovo nikada nemojte da zaboravite.
Obračun za najnižu zaradu
Kada smo pisali detaljno o načinu obračuna visine penzije, primer iz tog teksta odnosio se na obračun sa prosečnom zaradom. Na žalost, mnogi zaposleni, ali i preduzetnici, a naročito poljoprivrednici, ne mogu da se pohvale čak ni tolikim iznosom. Ukoliko želite
Zato nije ni čudo što su se čitaoci obraćali i zamolili za „skromniji“ obračun.
Ipak, prvo da objasnimo kolika je zapravo prosečna zarada, a kakve koeficijente nosi „minimalac“. Prosečna neto zarada u Srbiji na kraju 2022. godine iznosila je 84.227 dinara. Dakle, naš prethodni obračun može da odgovara nekome ko je otprilike toliko zarađivao kroz ceo radni vek (nekada malo više, nekada malo manje) i navršio je 35 godina staža.
Iznos minimalne zarade u Srbiji u istom periodu je otprilike polovina ovog, prosečnog iznosa. Dakle, pošto smo objasnili da prosečna zarada nosi godišnji koeficijent 1, to znači da bi koeficijent za minimalnu zaradu bio otprilike 0,5.
U praksi, moguće imati i niži koeficijent od ovoga. Svi koji sami sebi uplaćuju doprinose, mogu to da čine na koeficijent od najmanje 0,35. Takođe, zaposleni koji koriste naknadu zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanje), dobijaju manji iznos od minimalnog, pa je i njihov koeficijent niži.
Mi ćemo dati primer obračuna za obe varijante.
Onaj ko je primao platu u visini minimalne, za 15 godina staža imaće lični bod približne vrednosti 0,5 x 15, odnosno približno 7,5. Ovaj bod množi se vrednošću opšteg boda, koji od januara 2023. godine iznosi 1.111,25 dinara. To znači da bi penzija za 15 godina staža sa minimalnom zaradom bila oko 8.300 dinara.
Ako su doprinosi plaćani na još niži iznos i prosečan koeficijent je bliži 0,35, obračun je još nepovoljniji. Lični bod bi vredeo približno oko 5,5, ili manje, a penzija bi bila samo oko 6.000 dinara. Složićete se, izuzetno malo.
Garantovani (najniži) iznos penzije
Naravno, za obe ove penzije važi da ako ih koristi osoba koja i živi u Srbiji, nijedan od ovih iznosa se zapravo ne bi isplaćivao. Kako su oba iznosa niža od najnižeg, garantovanog iznosa penzije, korisnicima bi se zapravo isplaćivao taj iznos. Od januara 2023. godine on iznosi 20.631,53 dinara za zaposlene i samostalce, a 16.220,04 dinara za poljoprivrednike.
Praktično, neko ko je penzionisan nakon samo 15 godina radnog odnosa, mora da ima koeficijent od bar 1,24 da bi prebacio zakonski najniži iznos penzije i primao više od njega. Ako u vezu sa tim koeficijentom dovedemo prosečnu zaradu iz decembra 2022. godine od 84.227 dinara, to zapravo znači da zaposleni treba da zarađuje najmanje 105.000 dinara neto, da bi nakon 15 godina staža ostvario penziju malo iznad zakonskog najnižeg iznosa. Dakle, čak ni prosečna zarada nije dovoljna da uz relativno kratak staž podigne penziju preko najnižeg iznosa.
Detaljno o najnižem iznosu penzije, pročitajte ovde.
Obračun za maksimalnu zaradu
Obećali smo i obračun za maksimalne zarade. Maksimalna zarada za koju može da se uplati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje prelazi 400.000 dinara. Sa ovakvim zaradama, osiguranik bi imao godišnje koeficijente bliske, ili jednake 5. Godišnji koeficijent ne može da bude viši od 5, tu je postavljen zakonski limit.
Međutim, postoji još jedan limit. Osiguranik koji je u svim godinama ostvario koeficijente 5, ili blizu 5, neće imati lični bod vrednosti 75 (5 x 15). Zakon postavlja još jedno ograničenje. Prosečan lični koeficijent može da iznosi maksimalno 3,8.
Dakle, sa maksimalnim zaradama, lični bod bi vredeo 3,8 x 15, odnosno 57. Tako obračunata penzija za 15 godina staža bi iznosila 57 x 1.111,25, odnosno oko 63.350 dinara. To je više nego tri puta veći iznos od najnižeg.
Iako je obračunata za samo 15 godina, ovu penziju bi mnogi najstariji građani vrlo rado imali. Na žalost, prosečna penzija u Srbiji iznosila je početkom 2023. godine samo 37.813 dinara, a čak 62,1% penzionera prima manji iznos od prosečnog. I o tome smo već pisali, ukazujući na loš položaj penzionera.
Šta više vredi u obračunu, staž ili zarada?
Kao što vidite, zarada može izuzetno puno da utiče na visinu penzije. Neko ko je sa „minimalcem“ radio 40 godina, imaće manju penziju nego onaj ko je sa maksimalnom zaradom navršio 15 godina staža. Zapravo, čak ni ne mora da ima maksimalnu zaradu, jer je ograničenje za obračun postavljeno na 3,8.
U obračunu, staž može da varira od 15 (za starosnu, dok za invalidsku može da bude i kraći) do 45 godina, a koeficijent od 0,35 do 3,8. Svakom osiguraniku se ova dva podatka međusobno množe, a kada se rezultat pomnoži vrednošću opšteg boda, dobije se visina penzije.
Da li je bolje 0,5 x 45, ili 3,8 x 15, verujemo da vidite i sami. Definitivno veća zarada može u kraćem vremenu više da uveća penziju. Sa niskim zaradama ni dug staž ne pomaže puno.