Mnogima je svaki dan takmičenje između obaveza i vremena za odmor, a naročito za san. Nije ni čudo što većina jedva čeka vikend zbog prilike da se naspava i „nadoknadi“ propušteno. Ali, koliko zapravo spavamo u danima kada radimo? Najnovija istraživanja pokazuju da svake noći u radnoj nedelji spavamo oko 30 minuta manje nego što bi trebalo. Dakle, posao i druge obaveze definitivno izazivaju gubitak sna.
Da li penzioneri spavaju duže?
Istraživanje je obuhvatilo 100 ljudi starosti od 60 do 71 godine tokom dve godine. Ova starosna grupa namerno je izabrana da bi se kod nekih obuhvatio i period odlaska u penziju. Istraživanjem je meren smo njihov san više puta, sa godinom pauze između merenja. Upoređene su navike spavanja dok su radili u odnosu na to kako su i koliko spavali nakon penzionisanja.
Nakon penzionisanja, istraživanje pokazuje, svi dani počinju da liče na vikend. Naravno, ne u svakom smislu, ali definitivno kada je u pitanju koliko dugo ljudi spavaju. Trajanje sna kod penzionera se povećalo sa 6,5 na sedam sati u proseku. Ova razlika uočena je u radnim danima, dok je trajanje sna vikendom ostalo vrlo slično. Prvi uočen rezultat istraživanja je da većina penzionera ima približno jednaku količinu sna svake noći u nedelji.
Dok rade, ljudima se čini da je duže spavanje vikendom zapravo „nadoknađivanje“ sna, a ne optimalno trajanje sna. Međutim, da je to slučaj, onda bi se nakon penzionisanja moglo očekivati da san traje kraće od tog „vikend spavanja“. Ispostavilo se da kod većine nije tako.
Možemo li vikendom da nadoknadimo izgubljen san?
Kada se ovaj zaključaj uzme u obzir, to znači da dok praktično nismo u mogućnosti da nadoknadimo san koji nam je potreban. Duže spavanje vikendom zapravo ništa ne nadoknadi, već je tih par dana jedino vreme kada zapravo spavamo onoliko koliko nam je potrebno. Naravno, treba uzeti u obzir da mnogi ni to ne mogu, jer ih brojne druge obaveze nateraju da bar nekada i vikendom ustanu ranije nego što žele.
Međutim, čak i ako uzmemo najblažu varijantu i zamislimo da svi vikendom spavaju koliko im organizam traži – i dalje ostaje najmanje 2,5 sata izgubljenog sna svake radne nedelje.
Odraslima se preporučuje da imaju najmanje sedam sati dnevno za optimalno zdravlje. Potrebe za snom variraju među ljudima, a menjaju se i vremenom dok starimo. Generalno gledano, starijima je dovoljno manje sna nego mlađima.
Takođe, različitim ljudima je potrebna različita količina sna. Ova činjenica otežava procenu šta predstavlja „premalo” sna za bilo koju osobu. Ipak, razne studije su eksperimentima otkrile da samo šest do sedam sati sna negativno utiče na pažnju i vreme reakcije u poređenju sa redovan san u trajanju osam do devet sati. Interesantno je da posledice skraćenog sna ostaju, čak i nakon što tri dana zaredom spavate celu noć.
Posledice nedostatka sna
Delimičan nedostatak sna kao rezultat rada može da traje godinama, zbog čega treba uzeti u obzir akumulaciju posledica. Redovno spavanje manje od sedam sati povezano je sa uvećanim rizikom od raznih zdravstvenih stanja, uključujući dijabetes, moždani udar i depresiju. Takođe se povezuje i sa slabljenjem imunog sistema, kao i povećanim rizikom od raznih nezgoda. Smanjena pažnja utiče na nesvesno rizičnije ponašanje, naročito kod ljudi koji žive u sredinama sa intenzivnim saobraćajem.
Penzija i vreme za odmor
Zanimljivo je da nije trajanje spavanja jedino što se menja sa odlaskom u penziju. Ljudi obično nakon penzionisanja kasnije idu u krevet, ali se kasnije i bude. Izgleda da je „uklanjanje budilnika“ ono što je dovelo do povećanja trajanja sna. Naravno znatno pomaže i osećaj da više nema obaveze da se ustane u određeno vreme. U proseku istraživanja, penzioneri su odlazili na spavanje oko pola sata kasnije i budili se sat vremena kasnije tokom radnih dana u odnosu na vreme kada su radili.
Društveni džetleg
Odlazak u krevet na vreme da biste se dovoljno naspavali pre nego što ustanete zbog posla nije uvek lako. Ovo je posebno teško za većinu populacije koja ima kasni „biološki sat“. To znači da oni prirodno više vole da spavaju kasnije i da se bude kasnije od ljudi sa ranim biološkim satom.
Oni sa kasnim biološkim satom takođe imaju tendenciju da odlažu odlazak u krevet i vreme buđenja vikendom više od drugih. Ovo, nažalost, dodatno pomera njihov biološki sat još više unazad. Vremenom ovo sve više otežava raniji odlazak u krevet u nedelju i još više rano buđenje ponedeljkom ujutru.
Kada naš biološki sat nije sinhronizovan sa društvenim satom (odnosno – sa rasporedom koji nam je nametnulo društvo), to može rezultirati takozvanim „društvenim džetlegom“. Društveni džetleg može čini da se osećamo umorno i iscrpljeno, slično džetlegu koji je posledica dužeg putovanja avionom. On se povezuje i sa većim rizikom od poremećaja u metabolizmu i sa simptomima depresije.
Duži i stabilniji san tokom nedelje mogao bi, bar delimično, da objasni zašto veliki broj ljudi doživljava poboljšano mentalno zdravlje i drastično niže nivoe umora nakon penzionisanja.
Zanimljivo je da iako su im navike u spavanju postale stabilnije nakon penzionisanja, ljudi su i dalje odlazili u krevet i budili se oko pola sata kasnije tokom vikenda u poređenju sa radnim danima. Ovo nagoveštava da ne samo posao, već i drugi društveni faktori takođe utiču na to kada i koliko spavamo.
Istraživanje je otkrilo i da su penzionisani učesnici sa partnerom koji i dalje radi sa punim radnim vremenom promenili navike spavanja u manjoj meri od ostalih. Ova činjenica dodatno potvrđuje da je san društveni, a ne samo individualni fenomen.
Možete li nešto da promenite?
Da, definitivno svi imamo mogućnosti da nešto i sami uradimo kako bismo promenili svoje navike u vezi sa spavanjem. Definitivno ponešto od toga i treba prihvatiti, makar kako bismo izbegli „društveni džetleg“ ponedeljkom ujutru. Na primer, značajno je da što više prilagodimo svetlost koja nas okružuje spavanju. Zanimljivo je da razna istraživanja pokazuju da jutarnja svetlost pomaže da uveče lakše zaspimo. Dakle, bolje je da se ujutru budimo u prostoriji u kojoj ima dovoljno dnevne svetlosti. Ovo se objašnjava time što jutarnje svetlo pomera naš biološki sat unazad. Međutim, tačno je i suprotno. Treba izbegavati jako svetlo uveče, a spavaće sobe generalno treba da budu tamne.
Od velike pomoći je i da odredite prioritet spavanja i održavate redovan dnevni raspored, čak i vikendom. Dozvolite sebi malo dodatnog vremena u krevetu vikendom ujutru ako vam je potrebno, ali pokušajte da izbegnete da previše menjate raspored spavanja vikendom. Nemojte redovno da odlazite na spavanje znatno kasnije, jer ćete tako da poremetite i ritam koji je potreban radnim danima. Na ovaj način ćete svakako uticati na manji gubitak sna u toku nedelje, a time i na lakše buđenje, naročito ponedeljkom.
Ipak, sprovedeno istraživanje bez dileme pokazuje da rad izaziva gubitak sna i ometa ljude da spavaju u skladu sa svojim prirodnim ritmom. Donekle može da pomogne kasnije (ili fleksibilno) radno vreme, mada ni to definitivno neće svima jednako pomoći. Ipak, čini se da je to najefikasniji način da ne morate da čekate do penzije da bi ste imali dovoljno sna.
Dobar san nije jedini način da pomognete svom zdravlju. Za vas imamo još saveta.
Izvor: The Conversation
