Evropska unija pripremila je paket pomoći Crnoj Gori koji je, između ostalog, uključivao i jednokratnu pomoć u visini od po 150 eura za penzionere sa najnižim primanjima i korisnike socijalne pomoći. Međutim, kako država nije mogla institucijama EU da dokaže ukupan iznos primanja za penzionere koji imaju inostranu penziju, oni su ostali bez ove pomoći.
Kome je pomoć bila namenjena?
Ministarstvo rada i socijalnog staranja Crne Gore, koordiniralo je podelu pomoći. Ovo Ministarstvo nije zvanično obrazložilo razloge zbog kojih je ova kategorija materijalno ugroženih građana izostavljena. Nezvanično obrazloženje, koje su dobili penzioneri koji su kontaktirali ministarstvo i Fond penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO), je da državne institucije ne znaju ukupan iznos primanja tih penzionera. Poznat je samo iznos penzije koju dobijaju iz crnogorskog Fonda PIO, ali ne i iznosa koji stižu iz drugih država.
Podsećamo, kada se penzija ostvaruje primenom međunarodnog sporazuma, svaka država u kojoj je osiguranik radio isplaćuje penziju za deo staža koji je u njoj navršen. Iako se rešenja o pravu ostvarenom u inostranstvu po pravilu dostavljaju i domaćem fondu, o tome se ne vodi evidencija. Rešenja su odložena u spise predmeta i ne postoji mogućnost da se podatak o visini penzije brzo pribavi. Iz istog razloga nije moguća ni automatizovana obrada podataka. Sve ove mogućnosti lako su dostupne za podatke o domaćoj penziji. O načinu ostvarivanja prava na penziju uz primenu međunarodnog sporazuma, pisali smo ovde.
U Crnoj Gori ima oko 11 hiljada penzionera koji primaju i inostranu penziju. Nezvanično se procenjuje da čak sedam do osam hiljada u zboru prima manje od crnogorske minimalne penzije od 270 eura. Upravo ovaj iznos određen je i kao prag do koga je korisniku pripala pomoć iz paketa EU. Na ranijim skupovima penzionera moglo je da se čuje da ima dve do tri hiljade penzionera sa zbirnim primanjima manjim od 100 eura. Ovako mali iznos znači da se oni nalaze u vrlo nezavidnoj situaciji, praktično na granici siromaštva.
Pomoć je podeljena socijalno ugroženim kategorijama u ukupnom iznosu od 8,5 miliona eura. Ovaj iznos obezbeđen je iz paketa energetske podrške Evropske unije. Ukupna vrednost ovog paketa namenjenog Crnoj Gori iznosi 30 miliona eura. Cilj je pomoć građanima, institucijama i preduzećima nakon pretrpljene štete zbog energetske krize.
Da li je manja greška ako bi se pomoć delila bez obzira na iznos strane penzije?
Od zvaničnika se moglo čuti da je vrlo teško prikupiti ispravne podatke o penzijama iz inostranstva. Moguće je da penzioner sa vrlo niskim iznosom domaće penzije prima i preko 1.000 eura iz inostranstva. Međutim, ovakvi slučajevi ne bi trebalo da budu razlog „kažnjavanja“ za one čija su primanja mala. Poseban iznos nezadovoljstva predstavlja činjenica da je ova kategorija penzionera i prethodnih godina u sličnim situacijama bila izostavljena kada se delila pomoć materijalno ugroženim kategorijama stanovništva.
Ipak, krajem 2022. godine i penzioneri sa inostranim penzijama dobili su pomoć koju je delila Vlada Republike Crne Gore.
Tom prilikom se od ministra finansija u Vladi Crne Gore moglo čuti da se u saradnji sa Fondom PIO i Ministarstvom rada i socijalnog staranja priprema sistemsko zakonsko rešenje za ovu grupu penzionera. Očekivalo se zbog toga da ovaj deo građana više neće biti oštećen u podeli pomoći.
Šta sa pravom na najnižu penziju?
Jedna od predloženih opcija je bila da penzioneri sami dokažu da je zbir svih njihovih primanja niži od najniže penzije u Crnoj Gori. Nakon toga bi dobijali i poseban iznos naknade koji bi bio razlika između minimalne penzije i zbira njihovih primanja. Na ovu grupu se prošle godine nije odnosilo ni povećanje minimalne penzije, su samo dobili povećanje u procentu redovnog usklađenja.
Interesantno je da crnogorski propisi ne predviđaju mogućnost penzionera koji su pravo ostvarili po međunarodnom sporazumu da primaju razliku do minimalnog iznosa penzije ukoliko im je zbir penzija niži od tog iznosa. Ovo pravo, na primer, imaju inostrani penzioneri u Republici Srbiji.
Ko je dobio pomoć?
Po 150 eura dobilo je 40.322 korisnika najniže penzije. Za njih je izdvojeno 6,5 miliona eura. Pomoć je dobilo i 104 korisnika privremene naknada kod Fonda PIO (ukupno 15.600 eura) i 446 korisnika materijalnog obezbeđenja boraca (ukupno 66.900 eura).
Uz to, jednokratno 350 eura pomoći dobilo je 6.270 porodica korisnika materijalnog obezbeđenja porodice. Za njih je odvojeno ukupno 2,1 milion eura.
Crnogorski penzioneri sa najnižim primanjima nadaju se da će ovaj propust uskoro biti trajno rešen. Nema razloga da građani sa inostranim penzijama budu u lošijem položaju od onih koji penziju primaju samo od svoje države.
