Dok penzioneri u Sloveniji najavljuju nove proteste, resorni ministar Luka Mesec je izazvao nezadovoljstvo poslanika u parlamentu ove države odgovarajući na njihova pitanja. Njegovi odgovori nagovestili su u kom smeru bi mogla da ide najavljena reforma penzijskog sistema. Ministar Mesec najavio je da već od 2025. godine reforma sistema treba uredi pitanje iskorišćenja uplaćenih doprinosa, radnog veka i uslova za odlazak u penziju. Jedno od najznačajnijih pitanja je i broj stubova osiguranja na kojima će penzijski sistem ubuduće biti zasnovan.
Najvažnije pitanje koje su poslanici postavili odnosilo se na realan pad vrednosti penzija, odnosno na njihovu stagnaciju u odnosu na inflaciju. Istakli su sve veći broj siromašnih penzionera za koje su tražili hitno rešenje. Međutim, rešenje Vlada nije ponudila, što je izazvalo najviše nezadovoljstva.
Gospodin Mesec najavio je da bi reformom trebalo da bude utvrđena obaveza svih građana starijih od 55 godina da sa poslodavcima naprave plan odlaska u penziju, a da će u poslednjim godinama svog radnog veka imati obavezu da na svoje radno mesto uvedu novog zaposlenog.
Ministar je uporedio i davanja radnika u Sloveniji sa njihovim kolegama na Islandu, kao i korist koju od tih davanja imaju. Slovenci doprinose plaćaju u visini 24,35% svoje plate, a Islanđani više od 30%. Međutim, iako je penzijsko osiguranje na Islandu skuplje, ono i donosi veću dobit penzionerima. Prosečna penzija na Islandu je oko 103% prosečne plate, dok je u Sloveniji samo 63,5%
Poređenja radi, prosečna penzija u Srbiji iznosi samo oko 40% prosečne plate, a o čemu smo više pisali ovde.
U raspravi ne naglašeno da penzijskom reformom mora da se uredi i pitanje radnog veka, kao i uređenje samog penzijskog sistema. Za penzijski sistem nije poznato da li će u budućnosti da bude zasnovan na jednom, ili dva stuba. Upitao se gospodin Mesec i da li je Slovenija spremna za to da se penzionerima sa najnižim primanjima isplaćuje dodatak.
Među poslanicima, najglasnije je nezadovoljstvo odgovorima izrazio gospodin Černač. On je tražio objašnjenje šta penzioneri koji primaju manje od 700 eura mogu da dobiju odmah, a ne tek za dve godine. Tražena je izmena formule za usklađivanje penzija prema kojoj se rast zarada i cena uzima u odnosu 60:40. Poređenja radi, ova formula je u Srbiji 50:50, a u Hrvatskoj 70:30.
Poslanik Černač naglasio je i da je usklađivanje penzija u 2022. godini stagniralo za inflacijom 0,5%, a 2023. godine već 5,1%.
Kako su za korekciju penzija prema zaradama potrebna značajna finansijska sredstva, poslanici su istakli da bi trebalo najmanje 300 miliona eura odobriti za dodatne rashode po ovom osnovu.
Ministar Mesec je naglasio da su rashodi za penzije skoro 7 milijardi eura i da nema tog ministra koji može preko noći da izvuče penzionere iz siromaštva, kao i da reformu predlaže upravo u cilju da se u budućnosti problem reši, kao i da je po ovom pitanju neophodna javna rasprava.
Na ovu izjavu usledio je odgovor poslanika da je “apsolutno jasno da ni ministar ni Vlada Republike Slovenije nemaju pojma šta je zapravo potrebno učiniti.”
