Uzroci invalidnosti u Srpskoj

Najčešći uzroci invalidnosti u Republici Srpskoj

Pisali smo već o uslovima koje treba ispuniti radi ostvarivanja prava na penziju u Republici Srpskoj. Jedan deo ovog članka odnosi se i na invalidske penzije. Za razliku od starosne penzije, jedan od uslova za invalidsku penzije je suprotno definisan. Naime, potrebno je da invalidnost nastupi pre navršenja godina života sa kojima se ostvaruje pravo na starosnu penziju. Konkretno, u Republici Srpskoj uslov je da invalidnost nastupi pre navršenja 65 godina života. Fond PIO Republike Srpske objavio je podatke o najčešćim uzrocima invalidnosti.

Invalidska penzija

Kao što smo spomenuli, za razliku od starosne penzije, kod invalidske je uslov da invalidnost – gubitak radne sposobnosti nastupi pre određenih godina života. Ideja zakonodavca je da se izbegne sticanje prava na invalidsku penziju u poznim godinama života. Razlog se, pre svega, krije u tome što je uslov staža znatno blaži nego za starosnu penziju. Kako u starosti, na žalost, svi manje, ili više oboljevamo i sve manje smo sposobni da obavljamo poslove, bez ovog ograničenja bi skoro svi imali invalidsku penziju. Konkretno, u Republici Srpskoj je dovoljno 5 godina staža osiguranja, ili 10 godina penzijskog staža. Dakle, i oni koji nisu imali dovoljno staža za starosnu penziju bi, pre ili kasnije, došli do invalidske. Međutim, kako je ograničenje postavljeno tako da invalidnost mora da nastupi najkasnije sa 64 godine života, ovo ipak nije moguće.

porodični lekar

Povrede i bolesti

Gubitak radne sposobnosti može da nastupi iz raznih razloga. U mlađim godinama to su najčešće razne povrede, koje mogu da nastupe na radu, ili van njega. Kod nešto starijih osiguranika bolesti preuzimaju statistički najveći udeo u uzrocima invalidnosti. Međutim, retko se objavljuje koje dijagnoze su najčešće navedene kao povod za odlazak u invalidsku penziju.

Nije svako oboljenje dovoljno za invalidnost. Nivo oboljenja mora da bude takav da je radna sposobnost značajno izmenjena, umanjena do te mere da osoba više ne može da obavlja radne zadatke. Ta nemogućnost za rad dolazi kako iz fizičke neposobnosti, tako i iz opasnosti da se radom zdravstveno stanje dodatno pogorša. Kada neko ima takvo oboljenje, njemu se na oceni radne sposobnosti utvrđuje invalidnost kao osnov za invalidsku penziju.

Most Mehmed-paše Sokolovića

Podaci Fonda PIO Republike Srpske

Fond PIO Republike Srpske objavio je da je u toku 2023. godine kod 6.186 osiguranika cenjena radna sposobnost. To je za nepunih 20%, odnosno za 1.022 više nego u 2022. godini. Od navedenog broja, kod tri četvrtine osiguranika je pri oceni primenjeno samo domaće zakonodavstvo, dok je za 1.437 osiguranika ocena izvršena primenom međunarodnih ugovora.

Na sreću, veliko povećanje broja zahteva za invalidsku penziju nije rezultat naglog pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja građana RS. U pitanju je izmena zakonskih propisa iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Nove odredbe obavezuju lekare da lica koja su duže na bolovanju pre isteka roka od 6 meseci upute na ocenu radne sposobnosti. Ovakav propis je na snazi u Republici Srbiji već dugo.

Od ukupnog broja veštačenih, invalidnost su lekari veštaci utvrdili kod 27,46% osiguranika, odnosno u 1.694 slučaja. Interesantno je da odnos domaćih i ino propisa ne odgovara u potpunosti odnosu kod veštačenja. Od ukupnog broja radno nesposobnih, 70,72% su oni sa samo domaćim propisima, a 29,28% oni sa primenom međunarodnih ugovora.

Najčešća oboljenja

Među raznim oboljenjima koja su konstatovana pri oceni radne sposobnosti, maligne bolesti su zauzele neslavno prvo mesto. Čak 397 osiguranika (23,44% od ukupnog broja) je zbog karcinoma izgubilo radnu sposobnost. Na drugom mestu su kardiovaskularna oboljenja, utvrđena kod 335 lica, ili 19,78%. Veliki je udeo i psihijatrijskih oboljenja – ona su uzrok okončanja radne karijere za 287 lica, odnosno 16,94% ukupnog broja radno nesposobnih. Bolesti nervnog sistema su na visokom četvrtom mestu. Od njih je obolelo 161 radno nesposobnih, odnosno 9,5%, a slede bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva. Ove bolesti su utvrđene kod 148 osiguranika, odnosno 8,75% svih radno nesposobnih u 2023. godini.

porodični lekar evidencija

Poređenjem sa ranijim periodima, lako se uočava da tri vrste oboljenja – maligna, kardiovaskularna i duševna predstavljaju dominante uzroke gubitka radne sposobnosti u dužem vremenskom periodu. Ove bolesti čine više od 60% svih oboljenja zbog kojih dolazi do gubitka radne sposobnosti. Ovo je izuzetno nepovoljan podatak, a posebno zbog očigledne dominacije malignih oboljenja. U razvijenijim evropskim državama, udeo malignih oboljenja je značajno manji.

Povećan i broj povređenih

Interesantan je još jedan statistički podatak. Za povećanje broja veštačenja pronađeno je „opravdanje“ u izmeni zakonskih propisa. Međutim, to ne objašnjava uzroke povećanog broja lica kod kojih je utvrđena invalidnost zbog povrede na radu. Njih je, naime, za čak 24,58% više nego u prethodnoj godini. U 2023. godini, 147 osiguranika se na radu povredilo u takvoj meri da nisu mogli da nastave sa radom. Prethodne godine takvih slučajeva je bilo 118, odnosno čak 29 manje.

Jasno je da ovakvi statistički podaci ukazuju na ozbiljne probleme na raznim nivoima. Da li su glavni uzroci u neodgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti i zaštiti na radu, ili u lošim uslovima života – neophodno je istražiti. Da li će se to i desiti, videćemo.

Povezani članci