Zakonom o socijalnoj i dečijoj zaštiti, u periodu od 1. januara 2016. do 30. juna 2017. godine, bilo je predviđeno pravo na novčanu naknadu crnogorskim državljankama koje su rodile troje, ili više dece. Ova naknada bila je definisana kao doživotno pravo, pa je prestanak važenja zakona bilo veliko iznenađenje. Korisnicama je tada prestala isplata naknade. Problem je još veći kada se zna da su korisnice prava pre ostvarivanja naknade morale da se odreknu prava na penziju. Neke su čak i prestale sa radom, jer su procenile da im je naknada isplativija. Ipak, majke su ponovo dobile naknadu za rođenje troje, ili više dece.
Naknade u visini 40%, odnosno 70% prosečne zarade
Zakon je predviđao isplatu naknade u visini od 40% prosečne plate u Crnoj Gori za majke koje su rodile četvoro i više dece i navršile 15 godina staža osiguranja. Isti iznos pripadao je i majkama sa troje i više dece koje su evidentirane kao nezaposlene 15 i više godina. Veći iznos, 70% prosečne crnogorske plate, pripadao je majkama sa troje i više dece koje su navršile najmanje 25 godina staža osiguranja.
Zakon ukinut po odluci Ustavnog suda
Ukidanju Zakona prethodila je odluka Ustavnog suda Crne Gore. Ustavni sud je procenio da ovakav propis diskriminiše žene koje imaju manje od troje dece.
Naknade su 9. januara 2017. godine prvo smanjene za 25%, a zatim su i ukinute, 30. juna iste godine. Ukidanje Zakona ostavilo je bez primanja oko 22.000 korisnica prava na naknadu. One Crnogorke koje su imale uslove, podnele su zahteve za penziju ali su morale da sačekaju da ti zahtevi budu rešeni. Poseban problem je što su mnoge morale ponovo da traže i penzije ostvarene primenom međunarodnih sporazuma. Naime, one su se odricale prava na penziju kako bi koristile naknadu.
Mnoge, međutim, nisu imale tu mogućnost i ostale su potpuno bez prihoda. Ipak, neke od korisnica zadržale su pravo na druge, slične naknade, ali sa značajno manjim iznosom. Pojedine naknade bile su i vremenski ograničene. U svakom slučaju, sve korisnice su dovedene u neprijatan položaj.
Stanovište Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
Ovakva promena propisa izazvala je veliko nezadovoljstvo, pa su 2017. godine održani i protesti nezadovoljnih majki. Neke od njih podnele su i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava. Prema raspoloživim informacijama, sve predstavke su odbijene.
Prilikom ocene da li je sporna mera bila u javnom interesu, Evropski sud je uzeo u obzir obrazloženje Ustavnog suda Crne Gore, koji je utvrdio da je ovakva naknada u suprotnosti sa članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 1 Protokola br. 12 uz Konvenciju i predstavlja različito postupanje bez razumnog opravdanja, u odnosu na druge žene i muškarce, koji podjednako učestvuju u podizanju i vaspitanju dece.
Ponovno uvođenje naknade u zakonske propise
Promenom parlamentarne većine u Crnoj Gori 2021. godine, pravo na naknadu je obnovljeno. Prvo je početkom leta usvojen amandman na budžet, kako bi se pripremila sredstva potrebna za isplatu naknada. Amandmanom je za ovo pravo predviđeno 25 miliona evra, do kraja 2021. godine. Zakon je, međutim, usvojen tek krajem te godine. Stupio je na snagu u januaru 2022. godine, a sa isplatom naknade počelo se ponovo u aprilu.
Ovog puta, u propise nije ponovo uvedena naknada za sve majke koje bi ispunile uslove. Kako bi se izbeglo da i novi zakon bude ukinut zbog diskriminacije, pravo je omogućeno u formi obeštećenja korisnicama po ukinutom Zakonu. Pravni osnov je u činjenici da je novčana naknada dodeljivana kao doživotno pravo. Tako stečeno pravo je izgubljeno, čime je učinjena šteta korisnicama. Cilj novog zakona je da korisnice budu obeštećene. Iznos obeštećenja je određen na isti način kao što je određivano pravo na naknadu 2016. godine.
Zahtevi su primani od 10. januara do 9. marta 2022. godine. U odnosu na oko 22.000 korisnica naknada, koliko ih je bilo kada su one prvi put uvedene, primljeno je oko 15.000 zahteva. Dakle, nisu sve korisnice bile zainteresovane za obeštećenje koje im je ponuđeno.
Na to je sigurno uticala i činjenica da je uz zahtev i ovog puta trebalo priložiti dokaz o tome da je pokrenut postupak za obustavu penzije. Razlog je svakako i postojanje nepoverenja, nakon ranijeg iskustva sa obustavom već stečenog prava.
Pravo na obeštećenje prestaje ako korisnica tog prava zasnuje radni odnos, registruje se za obavljanje preduzetničke ili poljoprivredne delatnosti, ili ostvari pravo na penziju u skladu sa zakonom.
Iznos naknade
Spomenuli smo već da je iznos određen na isti način kao 2016. godine. Prema zakonu iz 2022. godine, iznosi su bili 196, odnosno 336 evra, u zavisnosti da li korisnici pripada 40%, ili 70% prosečne zarade.
Međutim, pojavio se i novi problem. Uvođenjem programa „Evropa sad“, 2022. godine, prosečna neto zarada u Crnoj Gori je konstantno rasla. U martu 2023. godine, ona je iznosila 781 evro. To znači da bi usklađene naknade trebalo da iznose 312, odnosno 546 evra. Znatno više od iznosa određenih prošle godine.
Međutim, član 7. Zakona o obeštećenju bivših korisnica naknada, propisano je da se naknada određuje u postotku prosečne neto zarade u Crnoj Gori, ostvarene u godini koja prethodi godini sticanja prava na doživotnu naknadu po osnovu rođenja troje, ili više dece.
Dakle, korisnicama je visina naknade određena na osnovu prosečne zarade za 2021. godinu. Povećana inflacija, kao i realan rast zarada, doveli su do toga da naknade sada nisu ni blizu predviđenih postotaka zarade. Dalje usklađivanje naknada nije predviđeno, zbog čega je i izostao pravni osnov da se one povećaju.
Quod ab initio vitiosum est non potest, tractu temporis convalescere
Izgleda da za novčane naknade majkama sa troje, ili više dece u Crnoj Gori važi izreka čuvenog pravnika Valtazara Bogišića – „što se grbo rodi, ni vrijeme ne ispravi“. Ovu izreku je Bogišić preuzeo iz rimskog prava, preveo je i prilagodio domaćim okolnostima. Ona je bila deo Opšteg imovinskog zakonika za Crnu Goru iz 1888. godine.
I, po svemu sudeći, i dalje jednako važi.
