Oni koji samostalno plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje znaju koliko problema može da stvori dug. Tu su pre svih samostalci, poljoprivrednici, ali i osiguranici koji su se dobrovoljno uključili u obavezno osiguranje (po članu 15. Zakona o PIO). Kada se do godina za penziju stigne sa dugom, to je nekada bio veliki problem. Propisi su se kroz godine menjali, a sa njima i položaj dužnika. Objasnićemo sve o namirenju duga za doprinose, ali i kakve probleme dug može da donese.
Nekada je dug zaustavljao penziju
Samostalna uplata doprinosa za penziju je velika obaveza. Nekada posao ne ide po planu, prihodi se umanje, a vreme prolazi. Svako prvo odvoji novac kojim raspolaže za osnovne porodične životne potrebe, a doprinosi za penziju nekako u teškim vremenima i nemaju veliki prioritet. Ako takav period potraje, skuplja se kamata i vremenom je dužnik u sve težem problemu. Nekada su propisi bili vrlo strogi. Ako ste godine za penziju dočekali sa dugom, obradovalo bi vas rešenje u kom stoji neprijatna odluka. Pravo na penziju imate, ali bez isplate. Praktično, penzija bi bila mrtvo slovo na papiru sve dok se dug ne namiri. Pribegavalo se onda raznim trikovima da bi se strankama pomoglo.
U nekadašnjem Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti su ovakve situacije bile najčešće. Dosetilo se tadašnje rukovodstvo da malo izađe iz okvira zakonskih propisa i dug prebije sa iznosima neisplaćenih penzija. Praktično, isplata penzije bi bila obustavljena sve dok iznos zadržanih penzija ne bude dovoljan da se dug namiri. Nakon tog dana, počinjala bi redovna isplata. Naravno, ako je dug bio visok onda je čekanje na isplatu moglo da potraje i godinama.
Ublažavanje propisa
Prve promene uvedene su 2006. godine. Tada se dozvolila isplata penzije od prvog dana, ali uz obustavu 1/3 mesečnog iznosa. Period za koji doprinosi nisu plaćeni nije se uračunavao u staž. Obustavljena 1/3 koristila se u cilju naplate doprinosa. Ova promena značajno je uticala na životni standard korisnika prava koji su imali dug.
Treba, međutim, uzeti u obzir da je u periodu pre 2006. godine položaj osiguranika koji nisu u potpunosti namirili svoje obaveze prema državi u pogledu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje bio još nepovoljniji. Kao što smo rekli, isplata ostvarenog prava bila je moguća samo ako su svi dospeli doprinosi uplaćeni. Iako opterećenje penzije u visini od 1/3 može da deluje kao veliko, promene iz 2006. godine su zapravo značajno poboljšale položaj penzionera jer je 2/3 penzije svakako daleko povoljnije nego ništa.
Ovaj propis primenjivan je godinama, a u tom periodu uočavani su i njegovi nedostaci. Penzionerima na koje se odnosio svakako je jedan od najvećih problema predstavljao redosled naplate duga. U skladu sa propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji prioritet je jedno vreme bio na namirenju kamate. Iznos glavnog duga namirivao se sa nižim prioritetom. 1/3 mesečnog iznosa penzije koja se odbijala često nije bila dovoljna da podmiri kamatu, pa je ovakav način obračuna praktično značio da bi penzioner u višegodišnjem periodu namirivao kamatu, a na namirenje ukupnog duga bi izuzetno dugo čekao. Iako očigledno nelogičan, ovakav propis je dugo primenjivan. Nekada bi to čak značilo da se dug svakog meseca uvećava, iako se redovno uplaćuje trećina penzije.
Pored ovoga, uočene su i druge nedoslednosti. Jedna od najvećih bila je u različitom načinu obračuna u slučaju kada je dug utvrđen od strane Poreske uprave, odnosno kada je dug utvrđen od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Isplata penzije u punom iznosu
Sve ovakve, kao i razne druge uočene situacije, dovele su do toga da se zakonski propisi ponovo izmene. Počev od 30. septembra 2018. godine prestalo se sa obustavom 1/3 mesečnog iznosa penzije. Od tog dana svim penzionerima se isplata prava vrši srazmerno periodima osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dakle, od tog dana dug za doprinose se više ne namiruje kroz obustavu penzije, već je namirenje prepušteno državnim institucijama koje su za obračun i naplatu duga i ovlašćene. Po pravilu, to je Poreska uprava. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samo u izuzetnim slučajevima ima nadležnost za obračun i naplatu duga.
Kada je Fond nadležan za naplatu duga?
Praktično – samo u slučajevima kada je svojstvo osiguranika utvrđeno rešenjem Fonda. Najčešće, to je svojstvo osiguranika po osnovu ugovora o sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja (za samostalne profesionalne delatnosti – muzičare, novinare, sportiste, stručne prevodioce i slično). Kada je rešenjem utvrdio period svojstva osiguranika, Fond je i nadležan da obračuna i naplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. U rešenju se navodi mesečni iznos doprinosa, kao i način na koji se uplata vrši. Ukoliko samostalno uplaćujete doprinose na ovaj način, uvek možete da se obratite Fondu kako biste proverili stanje duga. Ukoliko je obaveza uplate doprinosa utvrđena za neki raniji period, doprinos se obračunava prema važećoj najnižoj osnovici i zakonskoj stopi doprinosa. Ovo uz blagovremenu uplatu omogućava namirenje doprinosa bez kamate, bez obzira što se plaća neki raniji period osiguranja.
Dobrovoljno osiguranje – član 15. ZPIO
Iako se odomaćio naziv „dobrovoljno osiguranje“, ovo osiguranje je zapravo obavezno. Tačno je da mu se dobrovoljno pristupa, ali kada se jednom pristupi onda su uplate doprinosa obavezne. Ipak, 2018. godine izmenjeni su i propisi u pogledu utvrđivanja prestanka osiguranja po ovog vida osiguranja. Ukoliko se utvrdi da postoji dug, a od dospelosti je proteklo više od 6 meseci, utvrđuje se prestanak osiguranja sa danom do koga su plaćeni doprinosi. Praktično dug po donošenju takvog rešenja više i ne postoji. Naravno, osim što se briše dug, prestaje i pravo osiguranika da uplatom doprinosa stekne staž osiguranja. Zbog toga treba voditi računa, jer se kašnjenjem i gubitkom ovog prava može i pomeriti dan ostvarivanja prava na penziju.
Dug Poreskoj upravi
U postupku ostvarivanja prava na penziju nekada se utvrdi da je iznos doprinosa trebalo da utvrdi Poreska uprava, ali da takav postupak nije blagovremeno sproveden. Fond je tada u obavezi da Poreskoj upravi dostavi obaveštenje o periodu za koji je utvrđeno da je osiguranik obavljao samostalnu delatnost, ili se bavio poljoprivredom, a za koji je potrebno naknadno obračunati iznos doprinosa. Zatim se pristupa izradi privremenog rešenja, odnosno – podnosilac zahteva ne mora da čeka da Poreska uprava sprovede postupak i obračuna dug pre nego što se odluči o pravu na penziju.
Od ovog pravila postoji izuzetak, a to je slučaj kada period za koji doprinosi nisu plaćeni predstavlja uslov za ostvarivanje prava. U tim situacijama, najčešće je neophodno da se podnosilac zahteva i lično obrati Poreskoj upravi kako bi se postupak naplate duga za potreban period osiguranja sproveo u što kraćem roku. Zatim se i period staža koji je za penziju nedostajao utvrđuje na osnovu uverenja o uplati doprinosa koji Poreska uprava izdaje. Naplata doprinosa vrši se na najnižu osnovicu koja je važeća u vreme obračuna i naplate, a u uverenju se iskazuje odgovarajuća najniža osnovica koja je važila u periodu u kome je staž navršen.
Privremeno rešenje zbog duga
Ukoliko neki period osiguranja zbog duga nije uračunat u ukupan staž, o pravu na penziju odlučuje se privremenim rešenjem. Osiguranik može u kasnijem periodu da namiri dužni doprinos. Kako bi se privremeno rešenje zamenilo, potrebno je Fondu dostaviti odgovarajuće uverenje, dokaz o uplati doprinosa. Ovo uverenje izdaje Poreska uprava. Naravno, ukoliko je dug bio utvrđen od strane Fonda, onda ovakvo dokazivanje nije potrebno, jer će se postupak voditi na osnovu potvrde koju sačinjava stručna služba koja doprinose obračunava.
Na osnovu plaćenih doprinosa donosi se rešenje kojim se privremeno rešenje zamenjuje. Mesečni iznos penzije novim rešenjem utvrđuje se uz uračunavanje i perioda staža za koji su doprinosi naknadno plaćeni. Od kada će pripadati ovaj novi iznos, zavisi od toga koliko je vremena proteklo od dana donošenja privremenog rešenja o pravu na penziju.
Detaljnije o načinu obračuna visine penzije, već smo pisali u ovom članku.
Ukoliko ste sami plaćali doprinose u nekom periodu, ili to i dalje činite, podsećamo da je najbolje da blagovremeno proverite svoj staž. Nemojte čekati dan odlaska u penziju da saznate da možda i ne ispunjavate uslove.
I naravno, za kraj, nemojte da zaboravite – bez obzira na to što možete da primate penziju, dug se ne oprašta. Poreska uprava može u bilo kom trenutku da pokrene postupak za naplatu duga, pa i prinudnim putem. Dug nikada nije drug, učinite sve što možete da ga se rešite.
