Nastavljamo sa savetima za zdrav život i zdravo starenje. U prvom članku pričali smo pretežno o fizičkom zdravlju, a u drugom delu o ishrani i pravilnom odmaranju. Saveti iz trećeg nastavka biće malo drugačiji, ali jednako značajni. Svaka karika u lancu očuvanja zdravlja je jednako važna. Na žalost, u velikoj većini to saznajemo tek kada nam se zdravlje poljulja. Tada može da bude kasno, a možda je to i „zadnji voz“ za promene u navikama. Nemojte se oslanjati samo na sebe, uvek neko može bolje da pomogne.
Redovno idite kod lekara
Lekarski pregledi i analize su jedan od ključeva zdravog starenja. Brojni zdravstveni nedostaci se kroz analize mogu otkriti, u vreme kada ih mi uopšte ne primećujemo u svakodnevnom životu. Nebrojena istraživanja dokazuju da redovni pregledi u značajnoj meri olakšavaju rano otkrivanje hroničnih oboljenja. Pregledi takođe i pomažu pacijentima da značajno umanje rizike od oboljenja, poput visokog krvnog pritiska, ili nivoa holesterola. Rano otkrivanje odstupanja od normalnih vrednosti omogućavaju da se brzim i lakim terapijama sve dovede na normalan nivo. Odličan način za čuvanje zdravlja. Ljudi koji redovno idu kod lekara, bez ikakve dileme imaju bolji kvalitet života i dobar osećaj o svom zdravlju. Naravno, ne mislimo na one koji su redovno krenuli kod lekara tek kada su ušli u problem.
U novijem periodu, naučna istraživanja su značajno pomogla razvoj laboratorijskih analiza, raznih vrsta snimanja i drugih testova. Unapređena dijagnostika značajno olakšava otkrivanje i praćenje raznih bolesti koje se povezuju sa starenjem. Zloćudne promene u ćelijama i molekulima ljudskog organizma mogu da se pojave godinama pre nego što se osete bilo koji simptomi oboljenja. Ispitivanja kojima se ovakve promene otkrivaju znatno ubrzavaju dijagnostiku. Time se omogućava rano lečenje oboljenja, a što značajno povećava šanse za izlečenje.
Šta možete da uradite?
Posetite lekara najmanje jednom godišnje, a u zavisnosti od zdravstvenog stanja možete to da činite i češće. Ukoliko to ne činite, nećete ni iskoristiti najnovija medicinska dostignuća. Testovi i analize su izuzetno korisni, iako smo svi svesni da iščekivanje rezultata nije baš uvek najprijatnije. Ako redovno radite ispitivanja, velike su šanse da ćete oboljenje otkriti u samom početku. Dijabetes, kardiovaskularne bolesti, ili kancer se daleko lakše leče u samom početku. Ukoliko sa lečenjem počnete kada ste već osetili simptome, možda ste i propustili šansu da bolest otkrijete u najranijoj fazi. Znamo svi, u ranoj fazi se svako oboljenje najlakše leči. Zbog toga, nemojte izbegavati posete lekaru. Bolje je izdržati malu neprijatnost i kratkotrajnu tremu dok čekate rezultate, nego da se iscrpljujete lečeći poodmaklo oboljenje.
Vodite računa i o svom mentalnom zdravlju
Psihičko zdravlje je esencija ukupnog zdravlja i kvaliteta života. Ono utiče na to kako razmišljamo, osećamo, kako se ponašamo, kako odlučujemo i kakav nam je odnos prema drugim ljudima. Izbegavanje usamljenosti, izolacije, stresa, depresije i lošeg raspoloženja je ključ zdravog starenja. Nekada to možemo da izvedemo i brigom o sebi, a nekada je potrebna i pomoć medicine.
Izolacija i samoća
Starenje nosi sa sobom promene poput gubitka sluha i vida. Pamćenje je sve lošije, kao i orijentacija u prostoru. Neretko se javlja lakši, ili teži gubitak pojedinih fizičkih sposobnosti. Gubitak članova porodice i prijatelja može da učini održavanje društvenih kontakata sve težim. Sve ovo čini starije ljude sklonijim društvenoj izolaciji i osećanju samoće. Iako ova dva termina zvuče slično, izolacija i samoća se razlikuju. Samoća je neprijatan osećaj usamljenosti i odvojenosti od dragih ljudi. Društvena izolacija se odnosi na nedostatak društvenih kontataka i ljudi sa kojima se redovno ostvaruje komunikacija.
Mnoga istraživanja pokazuju da usamljeni ljudi daleko češće oboljevaju od bolesti srca, depresije i opadanja mentalnih sposobnosti. Jedno od skorijih istraživanja koje je sprovedeno na 11.000 ljudi starijih od 70 godina nedvosmisleno ukazuje da je samoća povezana sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Utvrđena je i veza sa bolestima pluća, kao i sa simptomima depresije.
Osećaj samoće utiče i na gubitak pamćenja. Istraživanja pokazuju da nema dileme oko toga da je gubitak kognitivnih funkcija direktno povezan sa smanjenim kontaktima sa drugim ljudima.
Društvene aktivnosti znatno doprinose zdravlju starijih. Upoznavanje novih ljudi čak donosi osećaj zadovoljstva, ispunjenosti, a istovremeno poboljšanje fizičkog i psihološkog zdravlja. Društvo pomaže i u boljoj motivaciji za fizičko vežbanje i postizanje zamišljenih ciljeva. Bez dileme, stariji koji imaju redovne kontakte sa prijateljima su fizički daleko aktivniji od onih koji ih nemaju.
Šta možete da uradite?
Ne prekidajte kontakte sa prijateljima. Jedni drugima ćete pomoći da poboljšate raspoloženje, a time i osećaj zadovoljstva i zdravlja. Držite se članova porodice, pa makar i samo razgovarali telefonom. Odvojte deo dana da se čujete, ili vidite sa nekim od vama dragih ljudi. Što više takvih kontakata imate, lakše ćete i stvarati nove. Dobra ideja je i da upišete neki kurs, ili tečaj. Uz učenje novih veština, istovremeno ćete upoznati i vršnjake sličnih interesovanja.
Ne oslanjajte se samo na sebe. Prijatelji, porodica, lekari su oko nas i uvek mogu bar malo da pomognu.
