Od početka 2023. godine, nemački propisi dozvoljavaju da zaradite neograničen iznos novca uz penziju. Ovo važi i za korisnike prevremene penzije. Ipak, postavlja se pitanje kako dodatni prihodi utiču na penziju? Da li morate da nastavite da plaćate doprinose za penzijsko osiguranje? Možete li radom dodatno da povećate penziju? Pokušaćemo da odgovorimo na ova pitanja, dok objašnjavamo kako su zakonodavci u Nemačkoj zamislili pravo na rad iz penzije.
Prevremena penzija i dodatna primanja
Do kraja 2022. godine, postojali su limiti zarade za korisnike prevremene penzije. Januar 2023. godine označio je promenu. Sada korisnik penzije može dodatno da zaraditi koliko želi, odnosno – koliko može. Raniji limit prihoda iznosio je 6.300 evra godišnje za korisnike prevremene penzije. U poslednje tri godine postojanja limita ova granica je značajno povećana zbog pandemije korone. Sada je ograničenje potpuno ukinuto. Takozvana granica dodatnog prihoda više ne postoji. Ova promena omogućava da prelazak sa radnog mesta u penziju bude potpuno fleksibilan. Praktično, moguće je imati dva izvora prihoda – penziju i platu – istovremeno. To praktično znači da ako ispunjavate uslove za prevremenu penziju, možete jednostavno da podnesete zahtev. Ne morate da napustite, ili da ograničite svoje zaposlenje.
Ovaj propis se ujednačen i za stare i za nove savezne države. Takođe, on nije ograničen samo na nove penzionere. Propis se jednako primenjuje i na one koji su penzionisani pre 2023. godine.
Da se podsetimo, u Nemačkoj prevremene penzije uključuju starosnu penziju za one koji su dugo osigurani (najmanje 35 godina staža), starosnu penziju za one koji su posebno dugo osigurani (najmanje 45 godina staža) i starosnu penziju za osobe sa teškim invaliditetom.
O svim uslovima za penziju u Nemačkoj detaljnije možete da se informišete ovde.
Sve do dostizanja starosne granice za penzionisanje, bićete u obavezi da plaćate doprinose za penzijsko osiguranje. Odnosno, tu obavezu će imati poslodavac. Naravno, ovi doprinosi neće biti plaćeni uzalud. Sav staž koji navršite kao prevremeni penzioner uzeće se u obzir i uračunati u penziju kada dostignete tu starosnu granicu.
Obratite pažnju na odbitke kada primate prevremenu penziju
Kao što smo pisali u članku o uslovima za penziju u Nemačkoj, iznos prevremene penzije umanjuje se trajno u odnosu na pun obračunat iznos. Ovo treba da uzmete u obzir ako planirate da koristite prevremenu starosnu penziju i da radite. Čak i po dostizanju starosne granice i obračunu novog staža u penziju, odbici i dalje ostaju.
Ipak, postoji mogućnost da se to izbegne. Ako navršite ukupno 50 godina staža pre i nakon penzionisanja, imate pravo da počnete da koristite starosnu penziju bez umanjenja.
Odredite svoju delimičnu penziju
Svoju starosnu penziju možete primati i kao delimičnu penziju – bez obzira da li imate dodatne zarade iz penzije ili ne. Da biste to uradili, vi sami od početka određujete iznos svoje delimične penzije. Delimična penzija može da iznosi najmanje 10 odsto, a najviše 99,99 odsto pune penzije.
Šta ako primate i penziju iz privatnog penzijskog fonda?
U tom slučaju, obavezno bi trebalo da se konsultujete sa fondom čiju penziju primate da li dopunski rad utiče na pravo koje imate. Istovremeno je dobro da proverite i da li korišćenje delimične penzije utiče na pravo iz drugog, ili trećeg stuba osiguranja.
Razmislite i o porezima
Ako radite uz penziju, na taj način ćete povećati prihode. Poslodavac sam obračunava i plaća poreze za koje postoji obaveza plaćanja zbog radnog odnosa. Doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje su drugačije regulisani. Oni se uglavnom plaćaju iz penzije, a ne iz plate, tako da o njima ne treba da brinete.
Ono o čemu treba da vodite računa je ukupan prihod. Rad uz penziju povećava ukupan prihod, što može da dovede do primene većih poreskih opterećenja. To znači i obavezu da kao zaposlen penzioner jednom godišnje imate obavezu podnošenja poreske prijave.
Rad posle starosne granice za punu penziju
Dostigli ste starosnu granicu za punu penziju, ali želite i dalje da radite? Sada je dozvoljeno da neograničeno zarađujete dodatni novac. Postoje čak i dodatne pogodnosti kada je u pitanju vaša penzija. Ako nastavite da plaćate doprinose, penziju možete da uvećavate jednom godišnje. Ako odložite penzionisanja nakon starosne granice, dobićete i dodatke.
Starosna granica označava trenutak kada ste ispunili uslove za punu starosnu penziju. Za osiguranike rođene posle 31. decembra 1947. godine standardna starosna granica je postepeno uvećavana od 65 do 67 godina života Na primer, neko ko je rođen 1958. godine i puni 65 godina 2023. godine, dostiže granicu za starosnu penziju tek 2024, sa 66 godina. Za svaku narednu generaciju, starosna granica se podiže za još 2 meseca. Oni koji su rođeni 1964. godine ili kasnije, starosnu granicu dostižu sa 67 godina života.
Rad uz punu starosnu penziju
Bez obzira da li ste već primali starosnu penziju ili tek treba da je ostvarite, kada dostignete starosnu granicu za punu penziju, načelno ste oslobođeni plaćanja osiguranja. Tada više nemate obavezu da plaćate doprinose za penzijsko osiguranje. Vaš poslodavac ima, ali ovi doprinosi nemaju uticaja na iznos vaše penzije. Međutim, tog prava možete da se odreknete i da nastavite da plaćate sopstvene doprinose za penzijsko osiguranje. Vaša penzija će se tada povećavati jednom godišnje, ali ne samo kroz vaše doprinose, već i po osnovu doprinosa koje plaća poslodavac.
Ugovor o radu na neodređeno vreme
Da li ste sa poslodavcem zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme u kojem je već bilo predviđeno da radni odnos prestaje kada navršite starosnu granicu za odlazak u penziju? Promena propisa omogućava da nastavite sa radom iz penzije, ako to želite. U dogovoru sa poslodavcem možete postaviti novo vremensko ograničenje. To ograničenje može i da se odlaže nakon odlaska u penziju, čak i više puta.
Odlaganje penzije
Ako odlučite da nastavite sa radom, a da početak penzije odložite i nakon dostizanja pune starosne granice, ostvarićete i pravo na dodatak. Na primer, ako odložite penziju za godinu dana, samo za to ćete dobiti uvećanje od 6 odsto. Pored toga, penzija se povećava kroz tekuće uplate doprinosa za penzijsko osiguranje. Dodatni benefit je što ste u tom slučaju oslobođeni i plaćanja doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti.
Nemački fond pripremio je brošuru sa detaljnim informacijama o pravu na rad iz penzije. Ovu brošuru možete da preuzmete na ovoj adresi.
O pravilima koja važe za korisnike srpskih penzija koji žele da rade, pročitajte ovde.
