Pitanje socijalne sigurnosti lica koje obavljaju samostalnu delatnost je odavno na dnevnom redu mnogih međunarodnih organizacija. Vremenom je ova kategorija postajala sve šira i postalo je jasno da stari zakonski propisi sve teže mogu da je pravilno urede. Jedno je sigurno, širom Evrope je ovoj kategoriji osiguranika potrebno na bolji način urediti socijalno osiguranje i obezbediti ostvarivanje prava.
Neverovatno je, ali i istinito. U mnogim evropskim zemljama „samostalci“ imaju samo minimalno socijalno osiguranje, ili ga čak nemaju uopšte. Socijalno osiguranje podrazumeva penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Tradicionalno uređeni sistemi nisu dovoljno fleksibilni
Socijalna zaštita u 20. veku bila je osmišljena prvenstveno za tradicionalne oblike zapošljavanja. Drugim rečima, u fokusu onih koji su kreirali sisteme socijalnog osiguranja bili su pre svega osiguranici zaposleni. Ovu kategoriju čine lica koja rade sa punim radnim vremenom na neograničeno vreme kod jednog poslodavca. Sa većim razvojem klasičnih samostalnih delatnosti, pre svega u formi preduzetništva i osnivanja privrednih društava, lica koja se bave ovim poslovima su relativno bezbolno uvođena u sisteme obaveznog osiguranja.
Razvoj privrede u evropskim državama stvorio je potrebu za različitim načinima rada, pa time i različitim kategorijama osiguranja. Kako sistemi nisu od samog početka za to pripremljeni, rezultat je da mnogi samostalci i dalje imaju manja prava iz socijalnog osiguranja nego zaposleni.
Naravno, situacija nije ista u svim zemljama Evrope, ali je zajedničko da sistemi nisu adekvatno prilagođeni potrebama građana.
Internet, digitalizacija, frilenseri
Razvoj tehnologije i interneta doveo je do povećanja potrebe za raznim poslovima koji u prethodnom periodu nisu uopšte postojali, ili su obavljani na sasvim drugačiji način. Tehnologija je omogućila pojedincima da svoje usluge nude na internet platformama i da poslove obavljaju za poslodavce koji se nalaze u različitim delovima naše planete. Potreba da se angažovani radnik i poslodavac uživo sretnu u nekim poslovima je sve manja, ili više uopšte ne postoji. Ovakve mogućnosti mnogima odgovaraju jer im daju slobodu. Sada poslove mogu da obavljaju na raznim mestima i u vreme koje njima najviše odgovara. Praktično, posao može da se ponese i na putovanje, odmor, u prirodu, kafić.
Nedavna pandemija virusa Covid-19 intenzivirala je promene na polju rada i zapošljavanja. Svesni smo da su i mnogi radnici, zaposleni na tradicionalan način, promenili svoje mesto rada. Sve više ljudi poslove obavlja od kuće. Neki od njih shvatili su dobre strane ovakvog rada i otisnuli se u frilensere. Povećanje njihovog broja ponovo je stavilo u fokus nedostatak zaštite za ovaj vid samozapošljavanja. Ovo je iniciralo brojna istraživanja, studije pa i nove preporuke.
Socijalna sigurnost mora da bude dostupna svima
Socijalno osiguranje je važno sredstvo u borbi protiv siromaštva. Na primer, jedan od ciljeva koje UN navode u agendi za održivi razvoj zahteva „primenu sistema i mera socijalne zaštite za sve“.
Sa druge strane, Međunarodna organizacija rada (MOR/ILO), preporučuje proširenje socijalne sigurnosti na radnike koji su do sada bili bez zaštite. Već u preporukama iz 2012. godine o nacionalnim pragovima socijalne zaštite, kao i u deklaraciji o misiji i ciljevima, izdatoj povodom stogodišnjice MOR iz 2019. godine, poziva države članice da rade na univerzalnom pristupu, sveobuhvatnoj i održivoj socijalnoj zaštiti. Nakon iskustava iz pandemije Covid-19, MOR se ponovo bavila ovom temom u „Svetskom izveštaju o socijalnoj zaštiti 2020-22“.
Bolјa zaštita za sve osiguranike samostalnih delatnosti
Međunarodna organizacija rada više puta je istakla izazove proširenja socijalne zaštite na sva samozaposlena lica. Istraživanje sprovedeno u brojnim državama članicama, pomoglo je da se uoče nedostaci strategija koje su u njima primenjene.
Ističe se neefikasnost dobrovoljnih sistema, koji se često suočavaju sa problemom negativne selekcije. Dobrovoljni sistemi prvenstveno privlače ljude sa većim rizicima koji se nadaju da će dobiti najveću moguću korist od osiguranja. Praktično, zaključeno je da ovakvi sistemi ne daju dovoljnu motivaciju većini građana da se dobrovoljno uključe u osiguranje.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja se prvenstveno oslanja na ekonomski rast radi povećanja opšteg prosperiteta, takođe se bavila pitanjem socijalne zaštite. Prema izveštaju OECD, socijalna zaštita mora biti prilagođena promenljivom tržištu rada. Preporučeno je da se sistemi organizuju na takav način da sva samozaposlena lica budu uključena u socijalno osiguranje u potpunosti. Broj samozaposlenih se stalno povećava, a i dalje je njihova socijalna zaštita nedovoljna, ili čak potpuno nepostojeća.
Tri strategije
Konkretno, OECD je predložio tri strategije u prilagođavanju sistema. Pre svega, predložena je integracija svih samozaposlenih osoba u postojeće sisteme. Drugo, predloženo je da se socijalna zaštita individualizuje, odnosno prilagodi pojedincima. Poslednja preporuka odnosi se na obrazovanje opšte dostupne zaštite – penzijskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaspolenosti. Ideja OECD je da se ove strategije, u skladu sa mogućnostima, sprovode u međusobnoj koordinaciji, istovremeno. Konačni cilj je da prava iz socijalne zaštite budu na isti način i u istom obimu dostupna svim licima koji rade i zarađuju, bez obzira na koji način to čine.
Problemi u kreiranju sistema
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ističe i uočene potencijalne probleme u kreiranju odgovarajućeg sistema.
Na primer, proširenje osiguranja za slučaj nezaposlenosti na frilensere predstavlja znatne poteškoće. Bez mogućnosti da se kontaktira poslodavac, teško je utvrditi da li je nezaposlenost dobrovoljna, a teško je utvrditi i gubitak zarade.
U izveštaju se ističe i da promenljivi i neredovni prihodi frilensera čine obračun i naplatu doprinosa daleko težim zadatkom nego u slučaju zaposlenih i klasičnih samostalaca. Velika prepreka je i administrativno opterećenje koje samozaposlene može obeshrabriti da se osiguraju. Za one sa relativno malim primanjima može da bude značajno opterećenje i to što su u obavezi da plate doprinos u celosti, i deo koji pada na teret zaposlenog, kao i deo koji bi išao na teret poslodavca.
Socijalna zaštita kao garancija stabilnosti
Međunarodna asocijacija socijalnog osiguranja (ISSA) navodi da su proširenje i održivost socijalnog osiguranja globalni prioriteti. Prema ISSA, godine obeležene pandemijom korona virusa, kao i izuzetno negativan uticaj koje su ostavile mere primenjene radi njegovog suzbijanja ostavile su značajan trag, ali i zadatak. Sveobuhvatna socijalna zaštita je za svaku naciju imperativ, cilj koji mora da bude dostignut.
Preporuke Evropske unije
Problemom se bavila i Evropska unija, koja nema ovlašćenja da direktno interveniše u nacionalnim sistemima socijalnog osiguranja. Ipak, u preporuci iz 2019. godine govori se o pristupu osiguranju zaposlenih i samozaposlenih. Preporuku čini skup od 20 načela koje bi članice EU trebalo da primenjuju u oblasti socijalnog osiguranja. Načelo 12 kaže: „Bez obzira na vrstu i trajanje radnog odnosa, zaposleni i, pod uporedivim uslovima, samozaposleni imaju pravo na odgovarajuću socijalnu zaštitu.“ Prema ovoj preporuci, zemlјe članice EU treba da učine socijalno osiguranje (u oblastima nezaposlenosti, bolesti i zdravstvene zaštite, materinstva i očinstva, invalidskih, starosnih i porodičnih penzija, nezgoda na radu i profesionalnih bolesti) obaveznim. Za samozaposlene, navodi se da je minimum koji se mora obezbediti – pristup osiguranju na dobrovolјnoj osnovi. Ovo iz razloga što sistemi pojedinih zemalja uopšte ne predviđaju mogućnost da se frilenseri uključe u socijalno osiguranje. Na to čak ne utiče ni iznos prihoda koji ostvaruju.
Loši dosadašnji rezultati
Evropska komisija u ovogodišnjem izveštaju navodi da samo 8 država članica EU obezbeđuje sveobuhvatno socijalno osiguranje za frilensere. Navodi se da je je zaštita najlošija za slučajeve nezaposlenosti, povrede i profesionalne bolesti, kao i bolovanja.
Uprkos tome, većina zemalja nije učinila nikakav korak ka uređenju osiguranja frilensera. Ovakav rezultat je čudan, posebno kad se uzme u obzir da je još 2021. formirana radna grupa koja bi pomogla u pronalaženju odgovarajućih rešenja. Evropska komisija žali zbog toga i ističe da je neadekvatna socijalna sigurnost rizik ne samo za neosigurana lica, već i za privredu i društvo uopšte.
Šta dalje?
Opšti stav je da svi radnici treba da imaju pristup osiguranju, ali i da doprinose socijalnoj zaštiti. Na strani doprinosa moraju se uzeti u obzir svi izvori prihoda. Takva zaštita ne samo da treba da omogući razuman životni standard, već i da spreči nelojalnu konkurenciju koja je rezultat različitih stopa doprinosa za različite kategorije osiguranika.
Konačan zaključak je da je i pre digitalizacije osiguranje samozaposlenih bilo uređeno na različite načine, u različitom obimu i uz različit kvalitet prava u odnosu na „klasično“ zaposlena lica u mnogim državama. Digitalizacija je dovela do još većeg broja samozaposlenih, kao i do sasvim novih i većih problema u uređivanju njihovog osiguranja. Jasno je da je to problem kada se zna da ni „starije“ kategorije samostalaca nisu svuda adekvatno osigurane. Ipak, imajući u vidu da su se najvažnije međunarodne organizacije koje se bave zaštitom i pravima radnika uključile u rešavanje ovog problema, ostaje nada da će se pronaći najbolja rešenja. Cilj je da se prava i obaveze svih radnika međusobno ujednače, kako bi sistemi socijalne sigurnosti funkcionisali na najbolji mogući način.
