U Hrvatskoj je pri kraju procedura za donošenje novog zakona kojim se uređuju plate državnih službenika. Očekuje se da predlog zakona uđe u proceduru u parlamentu pre letnje pauze, a saznaje se da on sadrži značajne izmene u odnosu na dosadašnje propise. Naime, za radnike u javnim službama uvodi se 16 platnih razreda, umesto dosadašnjih 300 koeficijenata i 500 dodataka. Pored toga, biće jasno uređeno napredovanje, nagrađivanje, ali i kažnjavanje zaposlenih.
Najava uvođenja platnih razreda u Srbiji
O uvođenju platnih razreda u Srbiji slušamo već godinama, ali se rokovi produžavaju svaki put kada se približimo isteku prethodnog. Iako je Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru usvojen još 2017. godine, njegova primena odložena je za 2025. godinu. Iz dosadašnjeg iskustva možemo samo da primetimo da to ne znači da će on i da bude primenjen te 2025. godine. Potencijalnih problema zbog odlaganja uvođenja platnih razreda dotakli smo se i u članku o siromašenju penzionera. Iako ove dve teme deluju nepovezano, jasno je da državni službenici sa visokim platama i drugim privilegijama, obično imaju i znatno više penzije od ostalih.
Problem je što aktuelni sistem zarada u javnom sektoru omogućava da zaposleni sa nižom stručnom spremom u jednom preduzeću imaju veće plate od onih sa visokom u drugom. U nekim slučajevima, čak i od rukovodilaca u nekom drugom preduzeću. Nesporno je da je ovakvo stanje neophodno urediti. U protivnom, zaposleni koji rade za državu različito se tretiraju čak i na veoma sličnim, ili identičnim radnim mestima. Pri tome, različit tretman nije posledica njihovog zalaganja.
Ipak, ove činjenice nisu pomogle da se uvođenje platnih razreda ubrza. Opravdanja su brojna – komplikovane procedure, nedostatak informacionih sistema, obimnost posla, korona virus… Ipak, po svemu sudeći, verovatno bar deo razloga za konstantno odlaganje leži upravo u tome što se plate javnih službenika sigurno ne bi ujednačile prema onim najplaćenijim radnicima. Daleko je verovatnije da bi sada veoma dobro plaćeni pojedinci ubuduće primali plate u okviru proseka.
Šta predviđa predlog novog zakona u Hrvatskoj?
Aktuelni hrvatski propisi slični su onima koji se primenjuju u Srbiji. Za oko 3.000 različitih različitih radnih mesta u javnom sektoru, predviđeno je oko 300 različitih koeficijenata. Pored koeficijenata, plate u Hrvatskoj koriguju se sa oko 500 različitih dodataka. Prema predloženim izmenama plate bi se određivale samo na osnovu 16 platnih razreda. Istovremeno bi se promenila i nomenklatura radnih mesta, pa bi sa oko 3.000 broj bio sveden na oko 600.
Novost je i predviđena mogućnost kažnjavanja za one koji rade manje nego što bi trebal. Predviđeno je i nagrađivanje kroz platu i napredovanje u službi za radnike koji svojim radom posebno doprinose.
Kažnjavanje bi se sprovodilo kroz procentualno umanjenje plate, ali i kroz mogućnost otkazivanja ugovora o radu. Kažnjenim radnicima bi se na određeno vreme onemogućilo napredovanje.
Zaposleni koji zasluže nagradu, moći će da dobiju do 30% uvećanja plate.
“Smatramo da će novi zakon biti efikasan i da će se njim kreirati pravedan i pošten sistem, u kom za jednak rad sleduje i jednaka plata. Intenzivno radimo na predlogu tako da verujem da će i sindikati biti zadovoljni”, poručio je pre nekoliko meseci ministar pravosuđa i uprave u Vladi RH Ivan Malenica.
On je tada posebno istakao da se tim zakonom „neće sistem lomiti preko kolena”. Želja je da se u saradnji sa sindikatima postojeći sistem uredi jer je postao neodrživ.
Ipak, suština predloga je da se za ista radna mesta isplaćuju ujednačene plate. Na njih ubuduće ne bi trebalo da utiče ko je poslodavac u sistemu javnih službi.
Nelogičnosti postojećeg sistema plata u javnim službama
Primera radi, u Hrvatskoj sada postoji 22 različita radna mesta za posao administrativnog sekretara. U zavisnosti od toga u kojoj službi, ministarstvu, ili agenciji radnik obavlja taj isti posao, koeficijenti variraju od 0,824 do 1,280. To u praksi znači da radnik sa srednjom stručnom spremom na ovom poslu može da ima platu između 780 i 1.225 eura bruto.
Za radno mesto višeg stručnog savetnika predviđeno je čak 10 različitih koeficijenata, u rasponu od 1,523 do 2,3. Tako radnik sa visokom stručnom spremom na ovom radnom mestu može da ima bruto platu u rasponu od 1.450 do 2.190 eura.
Ubuduće ovakve razlike više neće biti moguće.
Bolji poznavaoci plata u javnom sektoru u Republici Srbiji prepoznaće sličnosti, a možda čak pomisliti i da su razlike u Srbiji i veće. Sasvim je moguće da i jeste tako. Naročito ako se kao primer uzmu javna preduzeća poznata po visokim primanjima, posebno u oblastima naftne industrije, sporta, vazdušnog saobraćaja.
Očekivani rezultati primene novog zakona
U pripremi predloga zakona izvršena je analiza plata zaposlenih u javnom sektoru. Rezultati analize ukazuju na potpunu neefikasnost postojećih propisa. Za isti kvalitet rada se ne dobija ista plata. Sa druge strane još gore – neki koji rade manje, dobijaju jednaku platu kao oni koji rade mnogo više. Uspešnost u radu ne omogućava povećanje plate, a često ni napredovanje u službi. Politički uticaji su veliki, pa za zaposlene praktično ne postoji motivacija da se dodatno trude i efikasnije obavljaju svoj posao.
Ističe se da bi usvajanjem predloga ova situacija trebalo iz korena da se promeni. Očekivanja su da će na taj način javni sektor postati daleko efikasniji.
I u Hrvatskoj su promene sistema određivanja plata u javnom sektoru odlagane dugo. Sigurno je na ubrzanje procedure uticalo i to što je donošenje zakona uslov za dobijanje prve tranše pomoći Evropske unije u iznosu od 700 miliona eura. Sa druge strane, procenjuje se da će primena novog zakona Hrvatsku koštati čak 1,8 milijardi eura u prvih 10 godina. Najveći deo tog iznosa planiran je za nagrađivanje zaposlenih, a oko 10% je planirano za godišnje bonuse.
Kada će javni sektor u Srbiji da dođe na red?
Ostaje da se nadamo da će se i procedura za izmenu plata javnih službenika i u Srbiji ubrzati. Dosadašnja dinamika je takva da može samo da se zaključi da ne postoji ozbiljna politička volja da se sistem uredi tako da radnik bude nagrađen za trud i da se kvalitet rada u javnim službama zaista unapredi.
Često mediji pričaju o „Mici ubici“ sa šaltera, neprijatnostima i teškom rešavanju problema u javnim institucijama. Ipak, svi smo mi korisnici usluga u tim službama i zato nam je stalo da se kvalitet rada unapredi. Baš zato je krajnje vreme da se i u Srbiji uvede nagrađivanje i kažnjavanje.
Naravno, značajno je i pitanje da li će nagrađivanje i kažnjavanje zaposlenih da bude objektivno, ili će se primenjivati merila koja možda baš i nisu profesionalna. Po svemu sudeći, Hrvatska će pre Srbije učiniti i ovaj korak pa nam ostaje mogućnost da učimo na iskustvima ove susedne države.
