Svakom budućem penzioneru jedno od najvažnijih pitanja je – kolika će mu biti penzija. Takođe, vrlo često i oni koji su rešenje o penziji već dobili nisu uvek sigurni da im je iznos pravilno određen. Koliko ste puta čuli, a možda i sami pitali – da li postoji neki kalkulator visine penzije? Zbog toga, a i kako bi se razjasnile i neke druge, možda manje očigledne dileme, pokušaćemo da objasnimo na koji način je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju uredio način obračuna visine penzije.
Kada je 2003. godine stupio na snagu tada novi Zakon o PIO, način određivanja visine penzije je potpuno izmenjen u odnosu na ranije propise. Do izmena, obračun se bazirao na utvrđivanju deset po zaradama najpovoljnijih uzastopnih godina staža. Na osnovu najpovoljnijeg desetogodišnjeg proseka određivao se penzijski osnov. Iznos penzije je zatim utvrđivan u procentu od tog osnova, a procenat na osnovu ukupnog trajanja penzijskog staža. I nakon izmene propisa 2003. godine, iznos penzije određuje se na osnovu podataka o stažu i zaradi svakog osiguranika. Ali, tu je praktično kraj sličnostima. U ovom tekstu nećemo pokušati da napravimo kalkulator visine penzije. Želja nam je da objasnimo na koji način se vrši obračun. Istovremeno ćemo otkriti i koje su najčešće greške u slučajevima kada neko pokuša sam sebi da izračuna visinu buduće penzije.
Pre svega – da li je ispunjen uslov
Pre nego što se uopšte pristupi obračunu visine penzije, utvrđuje se da li neko lice ispunjava uslov za utvrđivanje prava na penziju. To podrazumeva da se u potpunosti utvrdi navršen penzijski staž. To je ukupan period koji čine staž osiguranja i poseban staž. Staž osiguranja često se naziva i – radni staž. Poseban staž nije zasnovan na periodu rada, već se ostvaruje po osnovu učešća u ratu, po rođenju trećeg deteta i slično.
Ukupno trajanje penzijskog staža je i jedan od najvažnijih faktora u obračunu visine penzije.
Važne su sve ostvarene zarade
Kada se utvrdi ukupan staž i ispunjenost uslova, pristupa se obračunu visine penzije. Prvi korak u obračunu je utvrđivanje svih zarada koje je osiguranik ostvario u toku karijere. Zatim se zarada ostvarena u svakoj kalendarskoj godini upoređuje sa prosečnom zaradom u Srbiji u toj godini.
Od početka primene aktuelnog Zakona, odnosno od 2003. godine, u zaradu se uračunavaju svi ostvareni prihodi za koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. To znači da se osiguranicima koji su, na primer, uz radni odnos obavljali i samostalnu delatnost sabiraju zarade ostvarene po oba osnova.
Deljenjem iznosa ukupno ostvarene zarade sa prosečnim republičkim iznosom dobija se godišnji lični koeficijent. Ukoliko je ostvarena zarada veća od prosečne, koeficijent je viši od 1, a ukoliko je manja onda je koeficijent niži od 1. Zakonom je najviši godišnji lični koeficijent ograničen na 5. To je jedan od načina kojim se ograničava maksimalna visina penzije.
Šta sa godinama za koje nije moguće utvrditi zaradu?
Počev od 30. septembra 2018. godine, stupile su na snagu izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Promenjen je način na koji godine za koje nije moguće utvrditi godišnji lični koeficijent utiču na određivanje visine penzije. Do sada se za te godine obračunavao fiksan koeficijent, propisan zakonom. Za većinu korisnika prava je ovakav obračun bio nepovoljan. Po izmenjenim odredbama, za godine za koje nije moguće utvrditi podatke o ostvarenoj zaradi, računa se lični koeficijent određen za ostale navršene godine staža osiguranja. Praktično, na ovaj način se izbegava da godine za koje nema podataka o ostvarenoj zaradi utiču na ukupan iznos penzije. Tako određen iznos penzije je realniji i više odgovara stvarnim zaradama osiguranika. Naravno, i ovi periodi se sabiraju u ukupan staž osiguranja.
Zanimljivo je da je nakon uvođenja ove izmene zatečenim penzionerima bilo omogućeno da podnesu zahtev za ponovni obračun visine penzije. Mogućnost je bila vremenski ograničena, do 30. septembra 2019. godine. Naravno, zahtev su podnosili samo oni koji su u ranijem obračunu imali periode u kojima je zbog nemogućnosti utvrđivanja podataka primenjen zakonski koeficijent. Penzionerima koji su ovu mogućnost iskoristili izvršen je novi obračun. Svima kojima je primenom izmenjenih odredbi utvrđen povoljniji iznos penzije taj iznos pripao je od 30. septembra 2018. godine. To je zapravo dan stupanja na snagu izmena Zakona. Ostali su nastavili da koriste prethodno utvrđen iznos, odnosno nije bilo umanjenja.
Lični koeficijent
Nakon određivanja godišnjih ličnih koeficijenata za svaku godinu staža osiguranja, izračunava se lični koeficijent. To se čini tako što se zbir svih godišnjih ličnih koeficijenata deli sa ukupnim trajanjem perioda za koje su oni utvrđeni. Ovaj korak u računanju visine penzije je veoma značajan. Naime, u slučaju da je osiguranik navršio staž kraći od 12 meseci u toku jedne kalendarske godine, na prvi pogled se čini da matematička formula ovog Zakona ima nedostatak. Zaista deluje kao da dovođenje zarade ostvarene u kraćem periodu u odnos sa prosečnom zaradom za celu godinu nije ispravno.
Međutim, u narednom koraku se zbir godišnjih ličnih koeficijenata deli sa ukupnim trajanjem perioda za koje su ti koeficijenti utvrđeni. Ovaj korak čini zakonsku formulu za izračunavanje visine penzije potpuno pravilnom i pravičnom. Praksa je pokazala da zarada ostvarena u periodu kraćem od 12 meseci u toku jedne godine ipak može da utiče. Međutim, uticaj kraćeg rada može da bude i pozitivan i negativan.
Da li kalendarski period rada utiče na koeficijent
Najčešće su zarade u početku godine nešto niže nego krajem godine. Razlog je u nominalnom rastu zarada, kao i dodatacima na zaradu koji se najčešće isplaćuju u drugoj polovini godine. To su dodaci poput regresa, bonusa, trinaeste plate i slično. Moguće je ipak da osiguranik koji je ostvario zaradu samo u drugoj polovini godine bude u povoljnijoj situaciji nego da je radio u prvih šest meseci. Naravno, opisana situacija uopšte ne mora da važi za svakog osiguranika, niti za svakog poslodavca. Zato i ne može da se kaže da postoji opšte pravilo.
Lični koeficijent je, praktično, odnos prosečne zarade osiguranika i prosečne zarade u Republici Srbiji u toku celog radnog veka.
Važno je naglasiti da je lični koeficijent Zakonom ograničen na 3,8 i to je drugi način ograničavanja maksimalnog iznosa penzije.
Uvećanje staža, lični i opšti bod
Po određivanju ličnog koeficijenta, preostaje još nekoliko relativno jednostavnih matematičkih radnji. Prvo se lični koeficijent množi ukupnim trajanjem penzijskog staža, pri čemu se u obzir uzima i utvrđen poseban staž.
Osiguranicima ženama se utvrđen staž uvećava za 6 procenata. Korisnicima invalidske penzije staž za obračun visine penzije se takođe uvećava po određenoj formuli. Na uvećanje staža invalidskim penzionerima utiče činjenica sa koliko navršenih godina života je nastupila invalidnost. Praktično – što je mlađi invalidski penzioner, to mu se staž više uvećava. Osim ovih, postoje i neki drugi izuzeci i posebni propisi za obračun. Oni čitaoci koji se za to posebno interesuju svakako će u zakonskim propisima pronaći sve detalje koje žele da saznaju. Oni velikoj većini nisu interesantni. Na kraju računa, množenjem ličnog koeficijenta i staža za obračun, dobija se lični bod. On se zatim množi opštim bodom određenim u skladu sa Zakonom i koji je jedinstven za sve penzionere. Ovom poslednjom matematičkom radnjom, dobija se iznos penzije u dinarima.
Pojedinim kategorijama osiguranika, profesionalnim vojnim licima, pripadnicima BIA i sličnim, penzija se dodatno uvećava za 20%.
Poslednja godina rada
Od 1. januara 2019, godine, primenjuje se izmena Zakona o PIO koja se odnosi na način određivanja godišnjeg ličnog koeficijenta za godinu u kojoj se ostvaruje pravo. Naime, za staž navršen u godini u kojoj se ostvaruje pravo, koeficijent se ranije mogao odrediti tek početkom naredne godine. Moralo se sačekati da se utvrdi i objavi prosečna zarada u Srbiji za tu godinu. Prema aktuelnim propisima, ostvarena zarada u poslednjoj godini više se ne dovodi u odnos sa prosečnom zaradom u Srbiji za celu kalendarsku godinu,. Ona se dovodi u odnos sa tzv. obračunskim iznosom prosečne godišnje zarade.
Obračunski iznos se određuje tako što se utvrdi prosečna mesečna zarada u Srbiji za period od početka godine do kraja meseca koji dva meseca prethodi mesecu u kom se ostvaruje pravo. Zatim se ta prosečna zarada množi brojem 12. Izuzetak su osiguranici koji pravo ostvaruju u januaru, ili februaru. Njima se obračunski iznos određuje množenjem prosečne januarske zarade brojem 12. Ovo znači da se godišnji koeficijent lica koje pravo ostvaruje u npr. junu određuje tako što se izračuna prosečna mesečna zarada za period januar – april i pomnoži brojem 12. Za lice koje ostvaruje pravo u februaru se samo prosečna januarska zarada množi brojem 12. Na ovaj način izbegava se čekanje naredne godine i objave podataka za celu godinu. Istovremeno se isključuje uticaj prosečne republičke zarade u periodu u kome penzioner uopšte nije radio, niti ostvarivao zaradu.
Šta sve ovo znači?
Čak i ako ste vični matematici, sasvim je moguće da Vas je sva ova priča bar malo zbunila. Zato evo i jednog jednostavnog primera. Za lice koje je navršilo 35 godina ukupnog staža i u svim godinama ima tačno prosečnu zaradu u Republici, obračun bi izgledao ovako:
- 1 x 34 = 34 (godišnji lični koeficijent 1, sabran za period od 34 godine);
- 34 / 34 = 1 (određivanje ličnog koeficijenta, tako što se zbir iz prethodnog koraka deli trajanjem perioda za koji je utvrđen);
- 1 x 35 = 35 (lični koeficijent množi se ukupnim trajanjem staža i dobija lični bod);
- 35 x 1.111,25 dinara = 38.893,75 dinara (lični bod množi se vrednošću boda u vreme ostvarivanja prava, a od januara 2023. godine njegova vrednost je 1.111,25 dinara, čime se dobija mesečni iznos penzije).
Pažljiv čitalac sigurno je primetio da se u delu određivanja ličnog koeficijenta koristi vrednost 34, iako je ukupno trajanje staža 35 godina. Ovo je iz razloga što je svima iz obračuna izbačena 1993. godina. U ovoj godini je zbog hiperinflacije nemoguće tačno utvrditi prosečnu zaradu i odrediti koeficijent.
Kolika je penzija za 15 godina staža, pročitajte ovde.
Lako je napraviti propust
Spomenuli smo na početku teksta da je moguće napraviti grešku u obračunu ako to pokušate da uradite sami. Pre svega, moguće je da u matičnoj evidenciji nisu pravilno utvrđene zarade za pojedine periode. Često je razlog tome neka od denominacija dinara koje su se desile u prošlosti. Ovakve greške se primete pri službenom obračunu i na odgovarajući način se koriguju. Manje iskusni ovakav nedostatak lako mogu da previde i time da dobiju nepravilan obračun. Takođe, dosta je komplikovan način obračunavanja isplaćene naknade zarade zbog bolovanja za period pre 2003. godine. Naravno, nije ni taj obračun nemoguće napraviti uz odgovarajuće poznavanje propisa.
Suština je da svaki nezvaničan obračun uvek treba smatrati samo približnim, ili orijentacionim iznosom. Ovo važi čak i ako Vam ga je uradio neko ko ima iskustva na ovim poslovima. Zbog toga, nemojte lutati po internetu kako biste našli kalkulator visine penzije. Verujte, daleko su veće šanse da ćete napraviti grešku u obračunu, nego da će stvarna penzija biti blizu tako izračunatog iznosa.
Ukoliko želite da se detaljnije upoznate sa načinom obračuna visine penzije, predlažemo da pogledate propise koji ga uređuju. Možete da ih pronađete ovde.
Kako da bez brige odete u penziju pročitajte ovde, a o pravilima upravnog postupka ovde. Ukoliko ste radili u inostanstvu, možda vas zanima kako se određuje visina penzije po međunarodnim sporazumima. O tome možete da se informišete u ovom članku.
