Kada dođe vreme za odlazak u penziju, česte su nedoumice građana oko toga koji je najbolji način da prava ostvare u svim državama u kojima su radili. Praksa govori da se greške neretko dešavaju, a one su nekada takve da proizvode i loše, pa nekad i trajne posledice. Pojedini osiguranici se odlučuju da zahtev podnesu onoj državi u kojoj imaju najviše staža, ili iz koje očekuju najpovoljniji iznos penzije. Nisu retki ni slučajevi da se pri podnošenju zahteva u inostranstvu ne „prijavi” staž navršen u zemlji porekla.
Objasnićemo zato pravi način da se ostvari pravo na penziju u inostranstvu, kako u državama sa kojima je zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, tako i u državama sa kojima takav sporazum ne postoji.
Zašto postoje sporazumi o socijalnom osiguranju
Države Balkana, ali i neke susedne države, već decenijama su izvoznici radne snage. Veliki broj građana ovih država radio je u inostranstvu. Svakoj državi je u interesu da pomogne građanima da ostvare inostranu penziju. To je istovremeno korist za penzionere kojima se uvećava životni standard, ali za države sa velikom emigracijom je istovremeno i izvor deviznog priliva koji ne može da se zanemari. Sve to su razlozi zbog kojih se zaključuju međunarodni sporazumi o socijalnom osiguranju. Zajedničko svima njima je istovremeno i ono što je sporazumima osnovni zadatak – da radnicima, osiguranicima, omoguće ostvarivanje i korišćenje prava u više država. Ovo se ne odnosi samo na pravo na penziju, nego i na zdravstveno osiguranje kako u vreme trajanja zaposlenja, tako i u penzionerskim danima.
Republika Srbija ima zaključene sporazume o socijalnom osiguranju sa 33 države, a očekuje se i uvećanje tog broja. Naime, uskoro se očekuje početak primene sporazuma potpisanih sa Australijom i Azerbejdžanom.
Podnošenje zahteva za penziju
Pre svega, važno je naglasiti da se zahtev za penziju podnosi isključivo u državi u kojoj osiguranik ima prebivalište. Dakle, nepotrebno je podnositi više zahteva za penziju. Zahtev podnet u jednoj državi po pravilu se smatra zahtevom i u svim drugim državama sa kojima je sporazum u primeni. Jedan od ciljeva međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju je i u tome da se olakša ostvarivanje prava i umanje troškovi.
Da bi se postupak nesmetano sproveo u skladu sa ovim pravilom, važno je da podnosilac zahteva navede sve države u kojima je radio. Uz zahtev se obavezno prilažu svi dokazi o tom stažu. Ukoliko se dokazima o stažu ne raspolaže, ni to nije problem. Onda je potrebno u zahtevu što preciznije navesti poslodavce i tačna mesta i periode rada. Naravno, ovo se ne odnosi samo na zaposlenje, već i na obavljanje samostalne delatnosti. Potrebno je navesti bilo koji rad koji prema pravnim propisima pojedine države može da bude predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje.
Ukoliko osiguranik nije siguran da li je po osnovu svog rada bio u penzijskom osiguranju, najbolje je da u zahtevu takav period navede. U postupku se obavezno proverava da li u inostranstvu postoji staž po osnovu koga može da se ostvari pravo na penziju.
Kako teče postupak po zahtevu
Po podnošenju zahteva za penziju, nosilac osiguranja kome je zahtev podnet proverava da li je prebivalište podnosioca u njegovoj nadležnosti. Upravo zbog ovog koraka je važno da se poštuje pravilo podnošenja zahteva prema prebivalištu. Ukoliko je prebivalište u drugoj državi, zahtev će se službeno proslediti nadležnom nosiocu zbog čega se nepotrebno gubi vreme.
U slučaju da se utvrdi da nadležnost za postupanje postoji, prvi korak je utvrđivanje staža u zemlji. Ukoliko je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje prava na penziju, pristupiće se donošenju rešenja i utvrdiće se pravo na tzv. samostalnu penziju. Za ovakvu penziju, staž navršen u inostranstvu nije potrebno uračunavati. Iz tog razloga nije neophodno prethodno tražiti potvrdu od inostranog nosioca osiguranja. Po donošenju rešenja, u sve države u kojima je navršen staž uputiće se dvojezični obrasci. Oni sadrže odgovarajuće obaveštenje o zahtevu, uz dokaze o stažu u toj državi i potvrdu utvrđenog „domaćeg“ staža. Na osnovu ove dokumentacije, inostrani nosioci će sprovesti postupak prema propisima tih država i odlučiti o pravu na penziju.
Različiti uslovi za penziju
Ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu. Sasvim je moguća situacija da starosni penzioner mora da sačeka navršenje još neke godine života, ili da invalidski penzioner ne ispunjava inostrane uslove za invalidsku penziju. Naravno, moguća je i obrnuta situacija. Uslovi druge države mogu da budu „blaži”, pa da osiguranik ranije dobije penziju iz inostranstva nego u Srbiji. U slučaju da po sprovedenom postupku osiguranik dobije srpsku penziju, ali za inostranu ne ispuni uslove, on je u obavezi da po ispunjenju uslova ponovo podnese zahtev. Taj zahtev podnosi ponovo u državi u kojoj živi, bez obzira na to što se odnosi isključivo na inostranu penziju.
Tražite potvrdu staža navršenog u inostranstvu
U slučaju da staž navršen u Srbiji nije dovoljan za ispunjenje zakonskih uslova za penziju, neophodno je zatražiti potvrde staža iz svih zemalja u kojima je taj osiguranik radio. Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak isplate penzije, poželjno je da osiguranici i pre podnošenja zahteva za penziju podnesu zahtev za utvrđivanje staža u inostranstvu. Na taj način mogu i da izbegnu iznenađenja u pogledu trajanja navršenog inostranog staža.
Po prijemu potvrda i ispunjenju uslova, rešenjem će se utvrditi pravo na srazmernu penziju. U ukupan staž će se sabrati svi navršeni staževi, ili samo inostrani staž koji uz srpski čini dovoljan zbir za ispunjenje uslova. Takvo je pravilo određeno svim sporazumima zaključenim sa državama nastalim na području SFRJ. Staž u trećoj državi se uzima u obzir samo ukoliko je on uslov za ostvarivanje prava. Neki drugi sporazumi, a i pravila Evropske unije to pitanje uređuju drugačije. Ukoliko je penzija srazmerna, moraju se uvek uzeti u obzir svi navršeni staževi.
Dakle, ukoliko u narednim godinama planirate da idete u penziju – pravi je trenutak da Vam se utvrdi inostrani staž. Najbolje je da nosiocu osiguranja u državi u kojoj živite podnesete zahtev da se utvrde staževi u svim drugim državama. Ovaj zahtev se zatim dvojezičnim obrascima prosleđuje državama na koje se odnosi, a one po okončanju postupka dostavljaju odgovarajuće potvrde.
Kako se određuje visina srazmerne penzije?
Pri određivanju visine srazmerne penzije, u obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u državi u kojoj se ostvaruje pravo. Visina penzije određuje se u prvom koraku kao da je sav staž navršen u Srbiji. Potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju. Sličan princip primenjuju i druge države, pa tako niže zarade u Srbiji ne mogu da umanje francusku, ili slovenačku penziju. Ovo je inače čest razlog brige budućih penzionera, zbog čega neki od njih greše pri podnošenju zahteva.
Korisnik srazmerne penzije u Srbiji može da bude korisnik samostalne penzije u drugoj državi. Takođe, može da koristi i drugu vrstu penzije. Tako srpski starosni penzioner može u drugoj državi da koristi invalidsku, ili porodičnu penziju. Od ovih pravila postoje izuzeci, zbog specifičnosti pojedinih međunarodnih sporazuma. To su detalji o kojima stranke, po potrebi, dobijaju obaveštenja u toku postupka.
Nastavak na drugoj strani.
