Penzija po međunarodnom ugovoru

Pravo na penziju po međunarodnom sporazumu

Šta sa kratkim staževima?

Sporazumi uređuju i pitanje preuzimanja navršenog staža koji je kraći od minimalnog propisanog trajanja za ostvarivanje prava. Ta granica je najčešće postavljena na 12 meseci, ali je nekim sporazumima predviđeno ostvarivanje prava i za kraći staž. Primera radi, u Velikoj Britaniji može da se ostvari pravo na penziju i za samo 3 meseca navršenog staža. Naravno, samo ako je ukupno trajanje u svim državama duže od propisanog uslova za penziju.

U slučaju da je inostrani staž kraći od minimuma za ostvarivanje prava, taj staž na svoj teret preuzima nosilac druge države. Na primer, osiguranik koji ima 20 godina staža u Hrvatskoj i 6 meseci staža u Srbiji, dobiće samo hrvatsku penziju i to za svih 20 i po godina staža. Specifičnost je da se za izračunavanje visine uzimaju u obzir samo zarade ostvarene u državi koja priznaje pravo, pa tako u ovom primeru zarada za 6 meseci rada u Srbiji neće biti uzeta u obzir. Ako Vas interesuje način obračuna visine penzije, tu temu smo detaljnije obradili ovde.

Šta ako nema sporazuma o socijalnom osiguranju?

I pored relativno velikog broja zaključenih sporazuma, sasvim je moguće da ste radili u državi sa kojom nije zaključen sporazum. Na primer, Srbija nema zaključen sporazum o socijalnom osiguranju sa Sjedinjenim Američkim Državama gde staž ima veliki broj građana.

Ako sporazum ne postoji, prva razlika je da pravilo da se zahtev podnosi samo u državi prebivališta – ne važi. Zahtev mora da se podnese direktno svakoj državi u kojoj je staž navršen. Izuzetno, ako neke od tih država imaju međusobni sporazum, onda se zahtev podnosi bilo kom od nosilaca u tim državama. Na primer, osiguranik koji je radio u Crnoj Gori i Nemačkoj, a prebivalište mu je u Brazilu, podneće svoj zahtev u Nemačkoj, ili u Crnoj Gori. To može da učini i putem pošte, ili na bilo koji drugi način koji dozvoljava nadležni nosilac. Nemački nosilac osiguranja dozvoljava i podnošenje zahteva elektronskim putem, na primer. Taj jedan zahtev po pravilu će se smatrati zahtevom u obe države, na osnovu sporazuma koji one međusobno imaju.

Ipak, pri podnošenju zahteva dobro je proveriti da li je jedan zahtev dovoljan bez obzira na postojanje međusobnog sporazuma. Svaka država ima svoja pravila i tumačenja, a ona mogu da budu i promenljiva pa je uvek bolje biti siguran.

Bez sporazuma nema ni sabiranja staževa

Na žalost, najvažniji deo sporazuma nije moguće zameniti na bilo koji drugi način. Sabiranje staževa u cilju ostvarivanja prava nije moguće ako sporazum ne postoji. To znači da je ostvarivanje prava na penziju u državama koje nemaju sporazum i bez sporazuma moguće. Međutim, uslov je da je staž navršen u svakoj od njih pojedinačno dovoljan za ispunjenje uslova.

Države EU

Treba znati i da države Evropske unije primenjuju odgovarajuće uredbe kojima su njihovi sistemi socijalnog osiguranja međusobno koordinisani. U smislu ostvarivanja prava, ove uredbe zamenjuju sporazume o socijalnom osiguranju. Zato praktično može da se smatra da sve države članice EU između sebe postupaju kao da imaju zaključen sporazume.

Pravna pomoć

Naravno, većina stranaka ne poznaje sve propise ni u svojoj državi, a pogotovo ne u inostranstvu. Generalno, iskusni pravnici koji vode postupak često mogu da pomognu i oko pojedinih značajnih pravila koja važe u inostranstvu. Međutim, ne treba ni od njih očekivati da poznaju svaki detalj propisa u svakoj državi. Zato je uvek dobra preporuka da se zainteresovani obrate nadležnim nosiocima osiguranja i da od njih zatraže sva potrebna objašnjenja. Uz internet i druge moderne tehnologije, ovo je lakše nego ikada i nema razloga da se te mogućnosti ne iskoriste. Za lakše snalaženje, Zavod za socijalno osiguranje Republike Srbije pripremio je listu inostranih nosilaca osiguranja i drugih korisnih kontakata. Ova lista dostupna je ovde.