Već smo se bavili čestim pitanjem penzionera – da li iz penzije može i dalje da se radi. Tom prilikom, objasnili smo da nakon ostvarivanja prava korisnici starosne i prevremene starosne penzije mogu nesmetano da rade. Pitanje je kakva prava tim radom stiču.
Invalidski penzioneri mogu da budu pozvani na kontrolni pregled
Kod korisnika invalidskih penzija mogućnost da rade zavisi pre svega od utvrđene kategorije invalidnosti. Kategorija se utvrđuje u vezi sa njihovim prethodnim zaposlenjem. Naime, profesionalnim vojnim licima i policijskim službenicima pri ostvarivanju prava na invalidsku penziju utvrđuje se nesposobnost samo za profesionalnu vojnu službu, odnosno za obavljanje policijskih poslova. Oni i iz penzije mogu da se bave svim ostalim zanimanjima. Ostalim korisnicima invalidskih penzija utvrđuje se potpuni gubitak radne sposobnosti. To znači da oni više ne mogu da rade nijedan posao. U slučaju da korisnik invalidske penzije kome je utvrđen potpuni gubitak ipak ponovo počne da radi, podleže kontrolnom pregledu.
Korisnicima porodičnih penzija zakon ostavlja najmanje mogućnosti i dozvoljava im samo da obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, ili privremene i povremene poslove. Dodatni uslov odnosi se na iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje. Ona na mesečnom nivou mora da bude niža od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih. Iznos naknade upoređuje se sa osnovicom koja važi u vreme uplate doprinosa. U svim drugim slučajevima isplata porodične penzije licu koje radi se obustavlja.
Šta znači činjenica da se i za penzionere plaćaju doprinosi?
Za period rada u toku korišćenja penzije plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na isti način i u istom iznosu kao i da lice nije korisnik penzije.
Upravo činjenica da se i za penzionere obavezno plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje znači da se i za sve te nove periode rada ostvaruje staž osiguranja. To se odnosi i na zaposlenje i na obavljanje samostalne delatnosti. Ovaj staž, naravno, nije uzet u obzir pri ostvarivanju prava na penziju jer je navršen kasnije.
Ko ima pravo da traži nov iznos penzije?
Ova mogućnost dostupna je samo korisnicima prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju, ali ne i korisnicima prava na invalidsku penziju. Korisnicima porodične penzije je pravo utvrđeno prema navršenom stažu umrlog osiguranika, tako da staž osiguranja koji bi oni eventualno navršili u vreme korišćenja penzije svakako ne može da bude od uticaja na visinu porodične penzije. Ipak, taj staž će se uzeti u obzir u slučaju da se porodični penzioner po ispunjenju uslova opredeli na korišćenje „svoje“ penzije, starosne ili invalidske.
Kada može da se podnese zahtev za nov iznos penzije?
Pre svega, ponovno određivanje penzije ne može da se traži bilo kada. Uslov je da je rad nakon penzionisanja trajao najmanje godinu dana, ali i da je osiguranje prestalo pre podnošenja zahteva. Dakle, bez obzira na to da li je penzioner bio zaposlen, ili je obavljao samostalnu delatnost, on mora da prestane da radi pre podnošenja zahteva za ponovno određivanje penzije. Taj prestanak rada mora da bude formalan. To znači da zaposlenje mora da prestane odgovarajućim aktom, a samostalna delatnost odjavljena iz registra. Umesto odjave, samostalac može delatnost i da prenese na neko drugo lice. Privremeni prestanak obavljanja samostalne delatnosti nije dovoljan za ponovno određivanje penzije.
Kako se određuje nov iznos penzije?
Pri ponovnom određivanju penzije, visina mesečnog iznosa se utvrđuje tako što se uzima u obzir ukupno navršen staž. Dakle, jednako se tretiraju staž i ostvarene zarade na osnovu kojih je već određeno pravo na penziju kao staž i ostvarene zarade nakon penzionisanja. Praktično, nov iznos penzije određuje se kao da osiguranik pravo ostvaruje prvi put.
Upravo iz ovog razloga, moguće je i da nov iznos penzije bude niži i pored dužeg ukupnog staža. Ovo je specifično za slučajeve kada su doprinosi nakon penzionisanja plaćani na prosečno niže mesečne zarade u odnosu na one ostvarene u ranijem periodu. Takođe, penzioneri koji su prvi put ostvarili pravo kao osiguranici određenih kategorija nisu u povoljnoj situaciji. Ukoliko su penziju ostvarili pod posebnim povoljnijim propisima, oni ne zadržavaju ostvarene privilegije u obračunu. Nakon što novi staž navrše po nekom drugom osnovu, više se ne smatraju osiguranicima iz „povlašćenih“ kategorija. Iz tog razloga nemaju više pravo na povoljniji način obračuna visine penzije. Zato je ovim penzionerima novi iznos najčešće niži od penzije koji su već koristili. Ovo važi čak i u slučaju da su i nakon penzionisanja ostvarivali zarade slične, pa i više od ranijih.
O načinu obračuna visine penzije, pisali smo ovde. Predlažemo da pogledate i taj članak ukoliko ste zainteresovani za detaljnije objašnjenje.
Šta sa korisnicima umanjenih, prevremenih penzija?
Korisnicima prevremene starosne penzije već određeno procentualno umanjenje mesečnog iznosa zbog ranijeg odlaska u penziju primenjuje se i na ponovo određenu penziju. Dakle, korisnik prevremene starosne penzije dobiće i jednako umanjen iznos penzije određen po osnovu novog osiguranja. Na obračun ne utiče to što je u međuvremenu korisnik ostario, pa možda i ispunio uslov za starosnu penziju. O umanjenju smo detaljnije pisali u prilogu o prevremenim starosnim penzijama.
Može li nov iznos da bude manji?
Važno je naglasiti da korisnik penzije koji podnese zahtev za ponovno određivanje ne može da bude oštećen. Čak i ako mu se obračuna niži, nepovoljniji iznos, korisnik zadržava prethodno utvrđen iznos penzije. Dakle, nema razloga za strah i oklevanje sa podnošenjem zahteva. Penzioner ne može da bude u situaciji da ovakvim zahtevom umanji penziju koju koristi.
Kakva su prava inostranih penzionera?
Značajno je napomenuti i da korisnici inostranih penzija koji žele da se zaposle, ili da obavljaju samostalnu delatnost u Srbiji, imaju obavezu da o tome obaveste nadležnog nosioca osiguranja u državi čiju penziju koriste.
Preporučuje se korisnicima da se sa nadležnom stručnom službom inostranog nosioca osiguranja konsultuju u vezi sa tim da li im zaposlenje u Srbiji utiče na korišćenje penzije iz te države. Pri tome je važno da detaljno objasne po kom osnovu ulaze u osiguranje (zaposlenje, preduzetnička radnja, osnivanje preduzeća, ugovor o delu…) jer pojedini inostrani propisi ove kategorije različito tretiraju.
Na primer, korisnici hrvatskih penzija u vreme pisanja ovog članka mogu da rade po ugovoru o delu. Osigurani po ovom osnovu ne treba da brinu da će im biti obustavljena penzija iz Hrvatske.
Nosioci osiguranja imaju obavezu da se o osiguranju nakon penzionisanja međusobno obaveštavaju. Zato o tome svakako treba voditi računa, kako korisnik ne bi došao u nezgodnu situaciju da mora da vrati već primljene iznose inostrane penzije. Pravo na određivanje novog iznosa penzije razlikuje se od države do države, pa se o tome svakako treba informisati kod nadležne institucije. Naravno, staž koji se nakon penzije navrši u jednoj državi ne može da bude osnov za preračun penzije u drugoj državi. Dakle, ne treba očekivati da radom u jednoj zemlji može da se uveća penzija u drugoj. Takođe se ne treba ni nadati da stranci neće saznati za novi staž. Ona narodna izreka “čist račun, duga ljubav” je u ovom slučaju potpuno primenljiva.
