Osim promena u uslovima za ostvarivanje penzije, o kojima smo već pisali, u Srbiji je ove godine promenjen način obračuna pripadajuće penzije umrlom korisniku. Naime, od 1. januara 2024. godine izmenjene su odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u delu koji se odnosi na korišćenje prava. Promenjena je dosadašnja odredba po kojoj su iznosi penzija i novčanih naknada korisniku pripadali do dana smrti.
Velika novost u Zakonu
Prvi put se u Srbiji uvodi u isplatu penzije nešto što je u mnogim evropskim zemljama već decenijama standard. Naime, do sada se po smrti korisnika poslednja penzija računala srazmerno broju dana u mesecu do dana smrti. Na primer, ukoliko korisnik premine 15. aprila, njemu bi za taj mesec pripadala tačno polovina redovnog mesečnog iznosa. Naravno, taj iznos bi zapravo pripao naslednicima.
Izmenom člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, više nema potrebe za posebnim računicama. Svakom korisniku i u mesecu kada premine pripada pun mesečni iznos penzije. Isto se odnosi i na novčane naknade, poput onih za telesno oštećenje, ili pomoć i negu drugog lica. Naravno, pod uslovom da je korisnik penzije imao pravo i na neku od njih. Dakle, čak i ako penzioner premine prvog dana u mesecu, njegovi naslednici će imati pravo na isplatu punog mesečnog iznosa penzije i za taj mesec.
Kao i do sada, ukoliko dođe do preplate penzije, tj. ako se na račun isplati veći iznos od onoga koji je umrlom pripada, Fond PIO će tražiti od banke da se taj iznos vrati. Razlika je u tome što će sada poslednji mesec uvek biti pravilno isplaćen. Praktično, preplata će postojati tek ako informacija o smrti korisnika kasni mesec dana, ili više. Ova promena je iz tog razloga veoma značajna – trebalo bi da umanji troškove u vezi sa isplatom penzija i na strani Fonda, a i na strani poslovnih banaka.
Takođe, ni naslednici umrlog penzionera više neće imati nikakve dileme oko toga da li je pravilno određen iznos poslednje penzije.
Promene i kod porodičnih penzija
Naravno, kada je uvedena ovakva promena u vezi sa isplatom penzije umrlog, nije bilo druge nego da se promeni i odredba u vezi sa datumom početka korišćenja porodične penzije.
U slučaju kada se porodična penzija određuje po smrti osiguranika, promene nema. Pravo će pripasti članovima porodice od prvog dana nakon smrti. Uslov je da je zahtev za ostvarivanje prava podnet najkasnije šest meseci nakon tog dana. Ukoliko je podnet kasnije, onda se pravo priznaje najranije šest meseci unazad od podnetog zahteva.
Promene se odnose na slučaj kada je zahtev za porodičnu penziju podnet po smrti korisnika penzije. Pošto odredba člana 109. već daje pravo korisniku do kraja meseca u kome je nastupila smrt, logično je da pravo na porodičnu penziju ne može da se poklopi sa penzijom umrlog. Upravo iz tog razloga izmenjen je i član 111. ZPIO. Po njemu, pravo na porodičnu penziju pripada članovima porodice najranije od prvog dana narednog meseca po isteku meseca u kome je nastupila smrt korisnika prava.
Dakle, u primeru koji smo već naveli, kada je korisnik umro 15. aprila – pravo na porodičnu penziju pripada najranije od 1. maja. U velikoj većini slučajeva, član porodice koji će koristiti porodičnu penziju je i naslednik umrlog. Zbog toga neće imati nikakvu štetu zbog izmene propisa. U vrlo malom broju slučajeva može se govoriti o negativnim posledicama izmene zakona. Naime, ako član porodice nije istovremeno i naslednik umrlog – ove izmene umanjiće početni iznos porodične penzije. Zapravo, taj član porodice ostaće uskraćen za iznos od smrti do kraja meseca u kom je smrt nastupila. Prema ranijim propisima bi i u tom periodu pripadala porodična penzija.
Ipak, kako su ovakvi slučajevi zaista izuzetno retki, jasno da je su novi propisi bolji za skoro sve strane. Od umanjenih administrativnih troškova, do uvećanog iznosa za naslednike – praktično su svi na dobitku.
Da li je ovo najava dodatnih promena?
Bolji poznavaoci propisa kojima su uređeni penzijski sistemi u Evropi, mogli bi da komentarišu i da ova izmena možda naslućuje i još neke. Naime, brojne su evropske države u kojima se pravo na penziju stiče od prvog dana narednog meseca po ispunjenju uslova. Naravno, ovo istovremeno znači i da osiguranik ima pravo da radi do sticanja prava na penziju. A čak i u slučaju da prekine karijeru na rođendan, obično se u takvim sistemima staž zaokružuje na pun mesec. Tako i onaj ko prestane sa radom na početku jednog meseca, a u penziju ide tek sledećeg – dobija pun staž u mesecu u kom je završio radnu karijeru.
Da li se ovakve promene mogu očekivati i u Srbiji, za sada je teško reći. One bi iziskivale promene ne samo u jednom zakonu, već praktično u raznim propisima kojima se uređuju rad i penzionisanje. Ne treba tu zaboraviti ni zdravstveno osiguranje. Loše bi bilo da se desi da budući penzioner baš u vremenu povećanog stresa ostane „bez knjižice“.
Treba imati u vidu da većina najuređenijih i najrazvijenijih evropskih država praktikuje baš ovakav način rada. Dakle, sigurno postoji dobar razlog da se bar razmotre nove promene sistema. Autor ovih redova se drži one izreke da je bolja dobra kopija, nego loš original. Zašto ne preuzeti rešenja koja su se već decenijama pokazala kao praktična i održiva?
