Ne tako davno, pisali smo o protestima nezadovoljnih penzionera u Sloveniji. Izgleda da penzionere u regionu muče jednaki problemi. Loš materijalni položaj, neodgovarajuća medicinska nega… Ukratko – žive onako kako nisu zamišljali penzionerske dane. U pokušaju da poprave svoj položaj, okupili su se tuzlanski penzioneri. Organizovali su miran protest da bi skrenuli pažnju javnosti na svoje probleme.
I ovaj protest iskoristi su da iskažu veliko nezadovoljstvo činjenicom da se na njihove zahteve niko ne obazire. Političke vlasti ne pokazuju razumevanje, a jasnu podršku nisu dobili ni od svojih mlađih sugrađana. Kako kažu – znaju jako dobro da nisu samo oni u teškom položaju i da veliki broj zaposlenih ne može da obezbedi pristojan život za sebe i porodicu. Na stanje u državi žali se većina građana, dok se samo malobrojni mogu pohvaliti dobrim životnim standardom. Ipak, smatraju penzioneri, svi bi trebalo da se ujedine i da traže da političari više pažnje posvete narodu koji ih bira.
Penzioneri jasno ističu zahteve
Ipak, da se protesti ne bi pretvorili u praznu priču, najstariji žitelji Tuzle istakli su jasne zahteve.
Prvi zahtev odnosi se na povećanje penzije. Penzioneri insistiraju na tome da prosečna penzija mora dostigne 52 posto iznosa prosečne plate. To je, kaže Ana Šimić, članica Stranke penzionera Tuzla, minimum da bi se pokrili osnovni životni troškovi.
Sledeći zahtev koji je upućen odnosi se na zdravstvenu zaštitu. Tužno je da bolesnici iz Tuzle treba da se leče u drugim gradovima. Kao primer, Ana Šimić je navela pacijente koji su na hemoterapiji, a koji u Tuzli nemaju mogućnost da prime tu terapiju. Takvo stanje smatraju potpuno neprihvatljivim. Država je dužna da poštuje doprinose koje su uplaćivali tokom svog radnog veka i da obezbedi makar minimum potrebne nege bolesnima.
Treći zahtev je sigurno najtužniji. Kakve su muke penzionera u Tuzli govori i to što su protest iskoristili da zatraže izgradnju urednog gradskog groblja. Održavanje grobnih mesta se skupo plaća, kažu, ali nema ih. U poslednje vreme je situacija toliko loša, da se preminuli Tuzlaci sahranjuju na prigradskim grobljima i u okolnim mestima. Ovako nešto je nedopustivo, smatraju učesnici protesta.
Mali odziv penzionera
Tuzlanski penzioneri organizovali su proteste i tokom prošle godine. Ipak, rezultata nije bilo. Situacija se nije popravila, čak smatraju da je i lošija. U međuvremenu penzije jesu povećavane, ali nedovoljno jer su i cene osnovnih životnih potrepština takođe povećane. Troškovi nabavke lekova su veći nego ikada. Imajući u vidu ovakvu situaciju, penzioneri koji su učestvovali u protestu čude se relativnom malom broju građana koji su se priključili. Protesti su okupili stotinak ljudi, uz povremeno priključivanje zainteresovanih prolaznika. Svakako – nedovoljno. Penzioneri ipak ne gube nadu i najavljuju da će narednih meseci dati sve od sebe da se protesti prošire i na druge gradove u Bosni i Hercegovine. Želja im je da masovniji protesti privuku veću pažnju i podstaknu promene u pristupu političara njihovim problemima.
Vlasti su, smatraju oni, izuzetno neodgovorne prema osiromašenim građanima. Stariji građani su nemoćni i svoju situaciju ne mogu da poprave dodatnim radom. Posebno se čude tome što proteste zbog lošeg života u BiH uglavnom organizuju penzioneri, dok se njihovi mlađi sugrađani teško odlučuju da otvoreno kažu šta misle. Nesporno je, nezadovoljstvo uslovima života postoji i kod mladih. U Tuzli se slični protesti organizuju svakog meseca. To su uvek mirna okupljanja koja se koriste da se jasno i glasno iznesu problemi i zahtevi. Učesnici smatraju da su izneti zahtevi jasni i skromni, a pre svega – potpuno opravdani.
Nepravda za nepravdom
Nedostatak sluha kod odgovornih smatraju za nepravdu i to ih posebno vređa. Penzije su nedovoljne za lekove, a kamoli za ostale troškove, poručio je Vehid Jahić, predsednik Stranke penzionera Tuzla. Dovoljno je prošetate po gradu i videćete da najstariji kopaju po kontejnerima. Penzioner Muhamed Džinić kaže da su penzioneri spali toliko nisko da je to za žaljenje. Okupljaju se na protestima jer su sigurni da se niko drugi neće izboriti za njih, ako to sami ne pokušaju. Mali broj učesnika ne može da objasni. Ispada da smo svi bogati i sve imamo, da većina penzionera živi dobro, kaže on. Ističu i da mnogima pomažu deca koja žive u inostranstvu, ali da i to govori o uslovima života u Bosni i Hercegovini.
Da se živi bolje, daleko manje ljudi bi otišlo u tuđinu da traži bolji život.
