Ukoliko ste navršili godine života potrebne za ostvarivanje prava na penziju (a u 2023. godini to je za muškarce 65, a za žene 63 godine i šest meseci) i imate više od 15 godina staža osiguranja, sigurni ste da ispunjavate uslove za penziju i nema razloga za brigu. Isto važi i u slučaju da ste se odlučili za prevremenu starosnu penziju i imate 40 godina navršenog staža osiguranja i 60 za muškarca, odnosno 59 i po godina života za žene.
Međutim, nije uvek sve tako jednostavno. Na prvi pogled kompletni podaci često kriju pojedine nedostatke. U trenutku kada se cene uslovi za penziju oni mogu da stvore i krupan problem. Posebno su neprijatne situacije u slučaju kada je osiguraniku raskinut radni odnos, ili je on prekinuo da obavlja samostalnu delatnost misleći da ispunjava uslove za penziju, a u postupku se utvrdi da se pojedini periodi ne mogu utvrditi u penzijski staž i da zbog toga nema pravo za penziju.
Dakle, u sabiranju penzijskog staža postoje „zamke“ koje mogu da dovedu do pogrešne računice i vrlo neprijatne greške. Kako bi se to izbeglo, opisaćemo najčešće situacije u kojima dolazi do pogrešnog sabiranja staža i pogrešne procene u vezi sa njegovim ukupnim trajanjem. Greške poput onih koje ćemo objasniti mogu da se dese i najiskusnijim stručnjacima. Zbog toga je računanje trajanja staža potrebno uvek raditi uz najveću pažnju. Sam osiguranik treba da bude upoznat sa računicom i da svojim saznanjima pomogne u tom postupku. Pre planiranog odlaska u penziju obavezno treba da proverite svoj staž.
Beneficirani staž
Jedna od najčešćih grešaka događa se pri računanju staža sa uvećanim trajanjem, odnosno takozvanog „beneficiranog“ staža. Svaki osiguranik koji je radio na radnom mestu na kome se staž računa u trajanju dužem od efektivnog mora obavezno da proveri da li raspolaže uverenjem o radu na poslovima sa beneficiranim stažom. Važno je i da li je poslodavac kod koga je radio uplatio doprinose i za uvećano trajanje. Značajno je i da li su pri računanju trajanja „beneficije“ uzeti u obzir i eventualni izostanci sa posla. Najčešći razlog izostanka je bolovanje, ali na kraće trajanje uvećanja može da utiče i bilo koji drugi razlog.
Pri računanju staža sa uvećanim trajanjem važna su i sledeća pravila – ukoliko je staž navršen zaključno sa 1972. godinom on se računa u uvećanom trajanju samo ako je njegovo ukupno trajanje duže od 5 godina. Počev od 1997. godine, staž se računa sa uvećanjem samo ako je osiguranik na odgovarajućim radnim mestima proveo ukupno više od 10 godina.
Ukoliko je osiguranik u pojedinim periodima rada odsustvovao sa posla zbog bolesti, ukupno trajanje beneficije zbog toga može da bude skraćeno. U periodu od 1988. do 1990. godine, trajanje bolovanja koje prelazi 1 mesec odbija se od ukupnog trajanja beneficiranog staža. Nakon 1991. godine kompletno trajanje bolovanja odbija se od beneficiranog staža. Na primer, ukoliko je osiguranik 1989. godine bio 2 meseca na bolovanju, a radio je na poslovima sa koeficijentom uvećanja 12-15, on će u toj godini imati uvećanje samo za 11 efektivnih meseci. Dakle, umesto produženog trajanja staža od 3 meseca, imaće samo 2 meseca i 22 dana. Za isto trajanje bolovanja u 1995. godini, računica bi bila i nepovoljnija. Uvećanje bi se računalo za 10 efektivnih meseci, u trajanju od 2 meseca i 15 dana.
Radno vreme kraće od punog radnog vremena
Svaki osiguranik koji je u nekom periodu radio sa radnim vremenom kraćim od punog radnog vremena, obavezno mora da proveri trajanje svog staža. Neretko podaci upisani u radnu knjižicu ukazuju na to da se staž računa u efektivnom, kalendarskom trajanju. Istovremeno, u matičnoj evidenciji osiguranika registrovani su pravilni podaci na osnovu kojih se staž utvrđuje u kraćem trajanju. Poseban problem predstavljale su situacije u kojima je osiguranik u toku obavljanja samostalne delatnosti bio angažovan i po osnovu radnog odnosa. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju uređuje prioritet osiguranja. Kada su doprinosi plaćeni i po osnovu radnog odnosa i samostalne delatnosti, računalo se trajanje staža za prioritetno osiguranje. U ovom slučaju, to je radni odnos. Problem nastaje ukoliko je taj radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Takođe i u slučaju da nisu svi doprinosi plaćeni. U takvim situacijama je bilo moguće da se osiguraniku utvrdi staž kraći od kalendarskog.
Srećom, propisi su izmenjeni i ovakve situacije više nisu moguće. Staž se utvrđuje u celosti, bez obzira po kom osnovu su doprinosi plaćeni.
Ostvarivanje prava na penziju pod povoljnijim uslovima
Zakonom su predviđene i pojedine kategorije osiguranika koje pravo ostvaruju pod povoljnijim uslovima, poput pripadnika vojske i policije. Osiguranici koji su radili na ovim i sličnim poslovima, propisima su „privilegovani“ u pogledu uslova za penzionisanje.
Međutim, važno je naglasiti da se ovi uslovi ne primenjuju na sve. Oni važe samo u slučaju da pravo na penziju ostvaruju osiguranici iz posebnih kategorija. To zapravo znači da osiguranik koji je, na primer, bio uniformisano ovlašćeno služeno lice u policiji ne može da se penzioniše pod posebnim uslovima, ukoliko je napustio policiju i zatim bio zaposlen na nekim drugim poslovima, ili obavljao samostalnu delatnost. Dakle, posebne kategorije osiguranika ostvaruju pravo pod posebnim propisima samo u slučaju da tim kategorijama pripadaju neposredno pre penzionisanja.
Poseban staž
Važno je naglasiti i da se poseban staž (utvrđen po osnovu učešća u oružanim akcijama, po osnovu zarobljeništva, lečenja i rehabilitacije, ili po osnovu rođenja trećeg deteta) računa samo za određivanje mesečnog iznosa penzije, ali ne i kao osnov za priznavanje prava na penziju.
Detaljnije smo o posebnom stažu pisali ovde.
Proverite na vreme svoje podatke koji su registrovani u matičnoj evidenciji. Ako smatrate da ste u karijeri imali bilo kakve situacije koje bi mogle da utiču na trajanje staža, zatražite stručnu pomoć. Tumačenje registrovanih podataka pomoći će da proverite da li je Vaša procena ispravna. Odluka koja se donese na osnovu pogrešno obračunatog staža, ima veliki potencijal da donese nepotrebne probleme.
A ako Vas zanima kako se računa visina penzije, o tome pročitajte ovde.
Staž u inostranstvu
Ako ste radili u inostranstvu, u državi sa kojom je zaključen međunarodni sporazum o socijalnom osiguranju, postoji mogućnost da se i taj staž uzme u obzir. Ukoliko staž koji ste navršili u svojoj zemlji nije dovoljan za ispunjenje uslova, moguće je da se sabere sa inostranim. Kako bi se inostrani staž uopšte uzeo u obzir, on mora da bude potvrđen na odgovarajućem dvojezičnom obrascu. Propisana potvrda ne pribavlja se lično, već je u ime osiguranika traži domaći nosilac osiguranja. Ukoliko imate staž u inostranstvu, uvek je dobar savet da se potvrda inostranog staža zatraži pre planiranog odlaska u penziju. Detaljnije o ostvarivanju prava na penziju sa inostranim elementom možete da pročitate ovde.
