Kada je objavljeno da radne knjižice prestaju da važe 31. decembra 2015. godine, ova vest imala je veliki odjek u javnosti. Radna knjižica je nekoliko decenija ranije prihvaćena kao javna isprava na osnovu koje se dokazuju periodi penzijskog staža. Prošlo je već dosta godina od ove promene. Potpuno je jasno da je knjižica izgubila važnost kao jedna od tekovina modernizacije državne uprave. Sa druge strane mnogi i dalje brinu da je bez radne knjižice teško dokazati staž. Pravo pitanje je – da li i čemu i dalje služe radne knjižice?
Da li je knjižica ikada bila dokaz?
Pre svega, važno je napomenuti da izmene Zakona o radu iz 2015. godine, koje se odnose na radnu knjižicu, nemaju retroaktivno dejstvo. Dakle, svi podaci koji su zaključno sa 31. decembrom te godine upisani u radnu knjižicu i dalje mogu da se koriste kao jedan od dokaza na osnovu kojih se utvrđuje penzijski staž. Sa druge strane, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju već dugo sadrži odredbu prema kojoj se staž utvrđuje na osnovu podataka registrovanih u matičnoj evidenciji. To znači da je i pre nego što je zvanično napuštena njena upotreba, radna knjižica zapravo bila samo pomoćno dokazno sredstvo.
Mnogi građani znaju da i pored uredne radne knjižice nisu mogli da dobiju rešenje za penziju bez problema. Najčešći razlog je taj što su podaci u matičnoj evidenciji za mnoge osiguranike nepotpuni. Uzrok je najčešće neažurnost poslodavaca, ali posredne uzroke treba tražiti i u promenama propisa u prošlosti. Ipak, u nekim već odavno prošlim vremenima, u radnu knjižicu se imalo više poverenja. Nekada se staž priznavao i samo na osnovu upisa.
Na osnovu kojih podataka se utvrđuje staž osiguranja?
Poznati obrazac M-4, odnosno prijava podataka o trajanju staža i visini osnovice osiguranja, uveden je u upotrebu od 1966. godine, s tim što su poslodavci imali obavezu da ga predaju Fondu tek od 1970. godine. Takođe, pre 1972. godine, u matičnoj evidenciji nisu se registrovale prijave na osiguranje. Iz tog razloga, radna knjižica je imala veliki značaj za dokazivanje staža navršenog u ovim periodima. Poslodavci su imali obavezu da blagovremeno prijave sve zaposlene na osiguranje, kao i da blagovremeno predaju prijavu sa podacima o stažu i osnovicama osiguranja svih zaposlenih u prethodnoj kalendarskoj godini. Ova obaveza nije uredno i blagovremeno i ispunjavana od strane svih poslodavaca. Zato se mnogi građani susretnu sa problemima pri odlasku u penziju.
Kako se utvrđuje gde je staž navršen?
U tim slučajevima, radna knjižica je takođe korišćena pre svega u cilju potpune identifikacije poslodavca, odnosno poslovne jedinice u kojoj je lice bilo zaposleno. Naročito u vreme stare Jugoslavije, mnogi su radili u preduzećima iz drugih republika, a u mestima u kojima su živeli. Zbog nepotpunih podataka u bazi matične evidencije, neretko je teško sa sigurnošću utvrditi koja država treba na svoj teret da utvrdi pojedine periode staža.
Uvidom u radnu knjižicu, obično se lako utvrdi koja je poslovna jedinica upisala staž. Sedište te jedinice je najčešće i jasna odrednica o nadležnosti za utvrđivanje staža. Npr. lice zaposleno u slovenačkom preduzeću u Bosni i Hercegovini, po pravilu će imati staž u BiH. Izuzetak je period od 2.8.1975. do 30.9.1976. kada je bilo propisano drugačije. Naime, savezni propisi SFRJ u ovom periodu nalagali su uplatu doprinosa prema sedištu preduzeća. U našem primeru, isti radnik bi u ovom periodu imao staž u Sloveniji.
Stariji osiguranici nekada imaju i staževe koji nisu evidentirani pod JMBG (jedinstveni matični broj građana), već pod LB (ličnim brojem) koji se koristio pre uvođenja JMBG. U takvim slučajevima, obično u knjižici postoji nalepnica sa desetocifrenim brojem. U slučaju da u bazi matične evidencije nije uspostavljena veza LB i JMBG, ovaj podatak iz knjižice može da bude koristan.
Dakle, ako imate dilemu šta je lični broj, da li ga imate i koji je – pogledajte radnu knjižicu. Lični broj osiguranika je obično na nalepnici zalepljenoj na prvoj unutrašnjoj strani knjižice. On počinje nulom, a prva naredna cifra označava republiku članicu SFRJ u kojoj je dodeljen. 6 je oznaka za Srbiju (7 za KiM, 8 za Vojvodinu), 1 za BiH, 3 za Hrvatsku, 4 za Makedoniju, 5 za Sloveniju i 8 za Crnu Goru.
Šta ako je staž upisan u knjižicu, a o njemu nema drugih podataka?
Ukoliko se u postupku nisu mogli pribaviti dokazi o uplati doprinosa, odnosno o trajanju staža osiguranja i ostvarenim zaradama, odnosno o osnovici osiguranja, staž osiguranja bi se mogao priznati samo pod propisanim uslovima. Obavezno je bilo naknadno sačinjavanje nedostajućih prijava za matičnu evidenciju. Godišnji lični koeficijent za određivanje visine penzije bi se određivao prema zakonskim propisima, a ne na osnovu autentičnih podataka. O načinu računanja koeficijenta u ovakvim slučajevima, detaljnije smo pisali ovde.
Dakle, i u ovakvim situacijama, staž se nije priznavao samo na osnovu činjenice da je upisan u radnu knjižicu. Osiguranici samostalnih delatnosti i poljoprivrednici su svoje staževe dokazivali drugim dokaznim sredstvima (rešenjima i uverenjima državnih organa nadležnih za registar delatnosti i naplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje). Takvi periodi uračunavali bi se u penzijski staž, bez obzira na to da li su upisani u radnu knjižicu.
Na žalost, u skorijim periodima radnu knjižicu su pojedinci koristili i na nezakonit način, upisujući u nju fiktivne periode zaposlenja. Ovo je posebno bilo popularno devedesetih, u vreme izlaska pojedinih republika iz SFRJ. Nemogućnost da se podaci provere značila je da se staž iz drugih republika priznaje samo na osnovu radne knjižice. Tako je nastala i ideja da se ova situacija zloupotrebi. Uspostavljanjem poslovne komunikacije, a posebno početkom primene međudržavnih sporazuma o socijalnom osiguranju i izvršenom proverom svih ovako utvrđenih perioda došlo se do saznanja o učinjenom. Tada su otkriveni brojni slučajevi upisivanja nepostojećih perioda zaposlenja. Ovo je vrlo nepovoljno uticalo na dokaznu snagu radne knjižice kao javne isprave. Ona je tada značajno izgubila na „poverenju“. Iste zloupotrebe otkrivene su u svim nekadašnjim SFRJ republikama.
Da li ipak radna knjižica može da posluži i kako?
Kada se sve navedeno uzme u obzir, lakše se shvata namera zakonodavca koji je odlučio da se radna knjižica više ne koristi za evidenciju i dokazivanje staža. Međutim, osiguranici ipak svoje radne knjižice treba da sačuvaju, jer će se one i dalje koristiti u postupku utvrđivanja penzijskog staža navršenog zaključno sa 2015. godinom. Za periode koji su navršeni počev od 1. januara 2016. godine, ne postoji obaveza upisa u radnu knjižicu. Mnogi poslodavci su i posle ovog datuma ipak nastavili da upisuju podatke i u radnu knjižicu, iako nisu morali. Naravno, ovakav upis ne ometa postupak odlučivanja o penziji ni na koji način.
Kakve su obaveze poslodavca?
Poslodavcima, dakle, ostaje obaveza da blagovremeno prijave svaki početak, odnosno prestanak zaposlenja, ili bilo kakvu promenu. Oni to čine podnošenjem odgovarajuće prijave za matičnu evidenciju. Prijave se podnose preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). U radnu knjižicu više ne mora da se upiše ni prestanak zaposlenja nakon 2016. godine, iako je upisan datum početka.
Koje su mogućnosti građana?
Kako biste bili sigurni da poslodavac ispunjava svoje obaveze u pogledu podnošenja prijave na osiguranje, ali i u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obavezno povremeno izvršite uvid u podatke koji su za vas registrovani u matičnoj evidenciji. Ovo možete da učinite odlaskom u nadležni Fond gde ćete lako dobiti potvrdu o registrovanim podacima. Druga i lakša opcija je da svoje podatke proverite putem interneta. Za to je prethodni uslov da od radnika Fonda zatražite kod koji je neophodan za pristup podacima. Uz kod ubuduće ćete vrlo lako moći da proverite sve svoje podatke kad god to poželite.
Detaljnije o proveri staža pre odlaska u penziju, pisali smo ovde.
I za kraj, kao odgovor na pitanje da li radne knjižice i dalje služe i čemu, odgovor je – da, radna knjižica i dalje može da služi kao dokaz i treba je priložiti uz zahtev za ostvarivanje prava na penziju.
