Samo tri odsto građana „iole redovno“ uplaćuje privatno penzijsko osiguranje u Srbiji. To su rezultati analize Fiskalnog saveta, koja se odnosi na rad privatnih penzijskih fondova. Stope prinosa na ovu štednju za starost nisu zadovoljavajuće. To je posledica visokih naknada koje se naplaćuju, kao i zakonskih ograničenja u investiranju prikupljenih sredstava.
Fiskalni savet upozorava da će uključivanje ovakve štednje u penzijski sistem Srbije zahtevati korenitu reformu i promenu sadašnjeg pristupa. Ističe se da je jedan od većih problema to što fondovi nisu u mogućnosti da obezbede zadovoljavajuće stope prinosa. To smanjuje interesovanje pojedinaca za ulaganjem, odnosno ovim vidom štednje.
Potreba je reforma
Fiskalni savet predlaže sistemsku reformu koja će omogućiti veće ulaganje fondova u inostranstvu i rast prinosa na štednju. Ali, istovremeno ukazuje i na potrebne suštinske izmene.
„Postojeći sistem izdašnih i regresivnih poreskih olakšica za dobrovoljne penzijske fondove potrebno je reformisati i zameniti. Bolje rešenje je skromniji i progresivniji sistem direktnih budžetskih subvencija za penzijsku štednju. Suštinsko uključivanje kapitalisane štednje u penzijski sistem Srbije zahtevaće korenitu reformu i promenu sadašnjeg pristupa“, upozorava Fiskalni savet.
U svojoj analizi Savet ističe da će prvi penzijski stub, odnosno obavezno državno osiguranje, i u decenijima koje dolaze nastaviti da bude dominantni izvor prihoda starih lica.
„Ipak, usled demografskog starenja, državne penzije biće relativno skromnije u budućnosti. Zato je potrebno da sadašnje generacije radnika širom Evrope razmišljaju i o dodatnom privatnom penzijskom osiguranju“, ukazuje Savet.
Neophodno je da se dozvole različita ulaganja
U tom cilju, Srbija je, 2005. godine ustanovila III stub osiguranja, odnosno sistem dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova. Dosadašnje iskustvo u radu ovih fondova pokazuje da sistem u najvećoj meri nije ispunio ciljeve zbog kojih je osnovan.
„Parcijalnim merama moguće je otkloniti najveće nedostatke trenutnog sistema. Ukidanjem ograničenja na investicije u inostranstvu, privatni fondovi više neće biti ograničeni na domaće tržišta kapitala. To će im omogućiti da ulažu na međunarodnim berzama, da pravilno rasporede investicione portfelje i povećaju stope prinosa“, navodi Fiskalni savet.
Savet, kao dopunski pristup, navodi da je moguća specijalizacija ovih fondova koji bi, uz višestruko manje naknade, isključivo investirali u državne obveznice Republike Srbije i na taj način pružili štedišama garancije pozitivnih nominalnih prinosa. To bi, praktično, bila štednja sa minimalnim rizikom, ali uz ograničene prinose.
Neophodna je intervencija države
Parcijalne mere nesumnjivo mogu da otklone neke od očiglednih nedostataka trenutnog sistema dobrovoljnih penzijskih fondova. Međunarodna iskustva, prema navodima analize, pokazuju da je za široku pokrivenost radnika penzijskom štednjom neophodna aktivna intervencija države. Jedino tako mogu da se isprave svojstveni nedostaci tržišta privatnih penzijskih fondova.
„Konkretno, u slučaju Srbije to bi značilo osnivanje javnoprivatnog partnerstva gde bi na tenderu bio odabran privatni investicioni fond. On bi penzijsku štednju svih štediša pasivno investirao na međunarodne berze“, ističe Fiskalni savet.
Finansijska teorija sugeriše da je ovo, kako se navodi, odgovarajući pristup da se štedišama obezbede optimalne stope prinosa, sa minimalnim troškovima (koji bi iznosili do 0,1 odsto imovine za investicije u berze razvijenih zemalja u odnosu na postojeće naknade od 1,25 odsto imovine godišnje).
Interesi osiguranika treba da budu na prvom mestu
Uloga države bi se svela na stimulisanje građana putem potencijalnih garancija na povraćaj uloženih sredstava, ili putem sistema za automatsko prijavljivanje na penzijsku štednju. Na ovaj način bi se uspostavio efikasan i kredibilan sistem penzijske štednje. On bi se prirodno integrisao sa državnim penzijskim sistemom i budućim korisnicima pružao sigurnije i izdašnije prihode u starosti.
I najvažnije – potrebno je obezbediti integritet reformskog procesa koji će biti vođen isključivo interesom sadašnjih i budućih osiguranika.
Cilj svakog penzijskog sistema je obezbeđivanje adekvatnog nivoa prihoda u starosti. U slučaju državnih sistema pitanje adekvatnosti penzijskih prihoda je prvenstveno društveno-političke prirode, odnosno međugeneracijskog dogovora na koji način će se raspodeliti teret demografskog starenja – između sadašnjih i budućih generacija radnika i penzionera.
Potrebno je primeniti tuđa iskustva
Finansijska industrija ima važnu ulogu u obezbeđivanju penzijskih prihoda u državama poput Holandije ili Švajcarske gde državne penzije nemaju karakter osnovnog izvora prihoda. Ključno je obezbediti da se finansijski posrednici uspešno integrišu sa državnim penzijskim sistemom i u najboljem interesu osiguranika“, navodi Savet.
Ovo na žalost nije bio slučaj u većini zemalja Istočne Evrope gde su obavezni privatni penzijski fondovi (II penzijski stub) uvođeni na štetu državnog sistema. To je način koji nije primenila nijedna razvijena zemlja u Zapadnoj Evropi.
I u najavama penzijske reforme u Sloveniji često se diskutuje o tome na koliko stubova osiguranja će sistem ubuduće biti zasnovan. Jasno je da u svakom sistemu ovo pitanje vrlo značajno.
Važno je da Srbija izbegne bolna iskustva Istočne Evrope i buduće reforme privatnog penzijskog osiguranja sprovodi u skladu sa lokalnim potrebama i ograničenjima. Mora se uzeti u obzir dobra praksa zapadno-evropskih zemalja poput Nemačke. Uostalom, upravo tu državu srpski penzijski sistem prati decenijama od svog osnivanja.
Nametanje obaveznog privatnog osiguranja kroz uvođenje II stuba, ne mora da bude adekvatno rešenje za svaku državu.
Kolika je „zarada“ na privatnim penzijama
Za razliku od štednje u bankama gde je kamatna stopa unapred poznata, stopa prinosa penzijskih fondova zavisi od uspešnosti njihovih investicionih politika. Praktično, prihod od ovog vida štednje ne može da bude unapred poznat. Zato osiguranici nemaju nikakve garancije u pogledu prinosa koje će ostvariti.
Ovaj koncept oslanja se na očekivanje da bi investiranjem u međunarodna tržišta kapitala penzijski fondovi trebalo da, u proseku, osiguranicima pruže više stope prinosa od kamate u banci. Međutim, zbog nestabilne prirode tržišta kapitala nije moguće unapred garantovati tačan iznos prinosa na uložena sredstva.
Da bi građanin koji štedi za privatnu penziju u vreme kada zakonski može da računa na njenu isplatu (a to je od navršenih 58 godina života) mogao da ima zadovoljavajući iznos privatnog osiguranja, potrebno je da, pre svega, redovno štedi, i da fondovi obezbede odgovarajuće stope prinosa.
Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je prosečna realna stopa prinosa u periodu 2007 – 2019. godine iznosila 3,05 odsto.
„To se može smatrati adekvatnim rezultatom, naročito imajući u vidu globalnu finansijsku krizu 2008. godine. Međutim, ovi rezultati nisu dugoročno održivi, jer su prinosi ostvareni praktično isključivim investiranjem u državne obveznice Republike Srbije. One su, usled fiskalne krize, pružale izuzetne visoke kamatne stope u periodu 2012 – 2016. godine“, upozorava Fiskalni savet.
Poreske olakšice
Uplate do 7.529 dinara mesečno u penzijski fond oslobođene su poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje.
Kada zaposleni radnik uplaćuje privatne penzijske doprinose do ovog iznosa, oni su oslobođeni poreza na zarade.
Kada poslodavac u ime radnika uplaćuje privatne doprinose u ove fondove, ili to čini u okviru takozvanih penzijskih planova, uplate su, uz porez na zarade oslobođene i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Iznos mesečnog limita koji je poreski stimulisan se svake godine indeksira za stopu inflacije, tako da je od inicijalnih 3.000 dinara mesečno u 2007. godini porastao do 7.529 dinara od 1. februara 2023. godine.
Troškovi budžeta
Fiskalni savet ističe da poreske olakšice za privatne penzijske fondove umanjuju prihode državnog budžeta za preko 10 miliona evra godišnje. Poreske olakšice za penzijsko osiguranje iznose preko 10.000 evra po svakom zaposlenom u industriji penzijskih fondova. To je veći iznos i od najizdašnijih postojećih programa za subvencionisanje (stranih) investitora i zapošljavanje.
„Pri tom, pomenute subvencije za zapošljavanje se isplaćuju jednokratno, dok se poreske olakšice od preko 10.000 evra po zaposlenom u industriji penzijskih fondova isplaćuju svake godine. Ova činjenica dodatno ističe pitanje učinkovitosti i opravdanosti postojećeg sistema poreskih olakšica“, navodi se, između ostalog, u analizi Fiskalnog saveta.
Jedno je jasno – kako bi III stub osiguranja zaživeo u potpunosti i osiguranicima obezbedio realnu sigurnost za starost, mnogi faktori će morati da se promene. Uz sva ograničenja koja je Fiskalni savet istakao u analizi, nema dileme da su među značajnim faktorima i prosečna zarada i troškovi života. Uz veće zarade, veći broj građana bi deo prihoda mogao da izdvoji za ovaj vid štednje, bez ugrožavanja životnog standarda.
Izvor: N1
