Promenama propisa kojima je bilo uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje, počev od 1. jula 1983. godine, lica koja obavljaju delatnosti u kulturi, odnosno vrše svešteničku, ili versku službu, postala su obavezno osigurana u Srbiji. Na ovaj način, proširen je krug osiguranika samostalnih delatnosti i uređeno je pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih umetnika, odnosno sveštenika i verskih službenika. Zaključno sa 30. junom iste godine, ova lica mogla su da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po ugovorima koji su im to osiguranje obezbeđivali. To osiguranje nije bilo obavezno već je svojstvo osiguranika utvrđivano rešenjem, isključivo na zahtev lica koje obavlja neku od samostalnih profesionalnih delatnosti.
Potreba da se uredi osiguranje
Osiguranje po ugovorima o sprovođenju penzijskog i invalidskog osiguranja bilo je daleko od idealnog. Sa jedne strane, nije bilo obavezno pa su osigurana bila samo ona lica koja su podnela zahteva da se u osiguranje uključe. Sa druge strane, čak i ta lica koja su podnosila zahtev doživljavala su često ovo osiguranje kao dobrovoljno i nisu redovno uplaćivala doprinose. Sve ovo je ukazivalo na potrebu da se osiguranje profesionalnih delatnika pažljivije i konkretnije uredi.
Umetnici
Pitanje uslova za utvrđivanje obaveznog penzijskog osiguranja uređeno je odgovarajućim propisima. Zakonom o kulturi definisan je pojam samostalnog umetnika. To su fizička lica koja stvaraju autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti. To su i lica koja izvode umetnička i autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti. Takođe je važno da umetničku delatnost obavljaju samostalno, u vidu zanimanja. Ipak, ni sve ovo nije dovoljno, ukoliko takvom licu reprezentativno udruženje u kulturi ne utvrdi status.
Ukoliko lice ispunjava propisane uslove, odnosno ako ima poslovnu sposobnost, umetničku delatnost obavlja kao jedino, ili glavno zanimanje i ima prebivalište u Republici Srbiji, podnosi zahtev reprezentativnom udruženju za utvrđivanje statusa. Utvrđivanje statusa umetnika od strane udruženja zapravo znači i upis u članstvo. Činjenica da se umetnička delatnost obavlja kao jedino, ili glavno zanimanje zapravo znači da umetnik glavni deo svojih prihoda, ili sve svoje prihode ostvaruje upravo od te delatnosti. To znači da isto lice nije obavezno osigurano po nekom drugom osnovu, na primer – da nije u radnom odnosu.
Ako reprezentativno udruženje prihvati zahtev umetnika i upiše ga u članstvo, upravo taj upis ima konstitutivno dejstvo. Dan kada je upis registrovan u evidenciji udruženja zapravo predstavlja i dan početka obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja za umetnika. Na osnovu upisa u članstvo nastaje i obaveza prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje. Ova prijava istovremeno znači i pravo na zdravstveno osiguranje. To umetniku omogućava da izvadi zdravstvenu karticu i u potpunosi koristi usluge iz tog osiguranja.
Uplata doprinosa od strane lokalnih samouprava
Lokalne samouprave obično plaćaju doprinose za obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje umetnicima, ali najčešće samo u visini najniže mesečne osnovice. Osiguranik sam može da se opredeli za neku višu osnovicu i da uplaćuje razliku do potrebnog iznosa. U svakom slučaju, osnovica ne mora da odgovara njihovim stvarnim zaradama.
Umetnici doprinose uplaćuju prema zaduženjima Poreske uprave, gde se vodi i evidencija o uplatama. Prema odluci iz 2003. godine, grad Beograd uplaćuje doprinose za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje umetnicima koji imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda. Uz prebivalište, potrebno je i da budu ispunjeni određeni dodatni uslovi. Slične odluke postoje i u drugim lokalnim samoupravama. Ukoliko smatrate da imate pravo na uplatu doprinosa od strane svog grada, najbolje je da se o tome raspitate neposredno.
Broj umetnika za koji se uplata doprinosa vrši na ovaj način ograničen je gradskim budžetom. U slučaju da broj prijavljenih prelazi mogućnosti, prioritet imaju oni sa dužim stažom osiguranja. U slučaju kada umetnik ostvaruje i prihode po ugovoru o delu, ili autorskom ugovoru, počev od 2006. godine prijave o ovim prihodima (M-UN) predaju se Poreskoj upravi. Ovako predate prijave uračunavaju se u osnovicu osiguranja. Poreska uprava umanjuje zaduženje za uplatu doprinosa za iznos uplaćen po prijavljenoj ugovorenoj naknadi.
Verski službenici
Verski službenici i sveštenici delatnost obavljaju u skladu sa crkvenim propisima, a u službu se postavljaju dekretom crkvenih vlasti. Na isti način se i razrešavaju službe. Donošenjem dekreta o postavljenju, ova lica stiču i svojstvo osiguranika pa im od tog dana teče i obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Kao i umetnici i verski službenici plaćaju doprinose prema osnovicama osiguranja koje ne moraju da odgovaraju njihovim stvarnim zaradama. Za sveštenike i verske službenike, uplata doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje vrši se iz budžeta Republike Srbije. Ova uplata pokriva najnižu mesečnu osnovicu. Osiguranik može da se opredeli i za neku višu osnovicu, a iznos razlike između najniže i opredeljene osnovice uplaćuje sam. Moguće je i da uplatu te razlike preuzme crkva, odnosno verska zajednica. O opredeljenoj osnovici obaveštava se Poreska uprava koja i vrši zaduženje doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ta osnovica ne može da se menja u toku godine.
Dodatno angažovanje
Umetnici i verski službenici često se, u periodu u kom obavljaju samostalnu delatnost, angažuju po ugovoru o radu, najčešće u obrazovnim institucijama. U slučaju da se lice koje je u obaveznom osiguranju po osnovu obavljanja samostalne delatnosti zaposli, prema važećim zakonskim propisima osiguranje po osnovu radnog odnosa je prioritetno i prekida ranije osiguranje. Ranije su ovakve situacije dovodile do problema, jer se dešavalo da doprinosi za radni odnos ne budu plaćeni. Posebno često se to dešavalo kod rada sa nepunim radnim vremenom, kada radni odnos ne bi pokrio kalendarsko trajanje staža. Zbog zakonskog propisa „rupe“ u stažu se nisu mogle pokriti plaćenim doprinosom za samostalnu delatnost, zbog njenog nižeg prioriteta.
Međutim, propis je promenjen i sada se staž u slučaju dodatnog angažovanja uračunava, bez obzira po kom osnovu je plaćen.
Obaveze samostalnih umetnika i verskih službenika
Važno je naglasiti da je o svim promenama u toku osiguranja osiguranik u obavezi da obavesti nadležnog nosioca osiguranja. To se čini kako bi se blagovremeno registrovale odgovarajuće prijave u matičnu evidenciju. Dakle, promene statusa u članstvu u reprezentativnom udruženju, odnosno donošenje dekreta od strane crkve, ili verske zajednice, predstavljaju osnov za promene u trajanju osiguranja. Posebno treba voditi računa o prestanku osiguranja. Retroaktivni unosi u evidenciju članstva nemaju dejstvo, već se prestanak članstva utvrđuje sa danom kada je promena registrovana. Udruženja su obavezna da o tome izdaju potvrde u skladu sa zakonskim propisima. Dakle, ne možete se osloboditi uplate doprinosa tako što prijavite da ste se brisali iz reprezentativnog udruženja pre desetak godina, ako je taj podatak udruženje evidentiralo tek pre nekoliko dana. Vodite računa o svom osiguranju, jer ono uz prava nosi i obaveze.
Za ove osiguranike naročito važi da je dobro da provere svoj staž pre odlaska u penziju. Posebno se to odnosi na one koji nisu sami plaćali doprinose. Ako su doprinose plaćale lokalne samouprave, ili udruženja oni su verovatno i izmireni, ali to treba proveriti. I naravno, ne treba čekati baš da se penzija potpuno približi. Povremena ranija provera neće smetati, a to je najbolje učiniti u Poreskoj upravi.
