Penzijski propisi u većini država uređuju način ostvarivanja prava na penziju za građane koji su navršili određene godine života i navršili penzijski staž u potrebnom trajanju. Kada su ti uslovi ispunjeni, problema nema. Penzija sleduje svakom takvom građaninu. Međutim, šta sa onima koji iz raznih životnih razloga nisu ostvarili staž u dovoljnom trajanju, a došli su do godina života u kojima više ne mogu da rade. Šta sa onima koji su se razboleli, ili povredili, a da nemaju dovoljno staža za invalidsku penziju? Neke države poznaju institut opšte nacionalne penzije u takvim slučajevima. Pitanje „šta ako nemate penziju“ je zaista značajno za ekonomiju svake države.
Skup povodom stogodišnjice penzijskog sistema
Krajem prošle godine u Beogradu je održan skup povodom stogodišnjice od uvođenja penzijskog sistema u Jugoslaviji. Kao datum uvođenja penzijskog sistema, izabran je dan donošenja Zakona o osiguranju radnika 1922. godine. Ovaj Zakon jedan je od najstarijih propisa kojima je uređeno penzijsko osiguranje na ovim prostorima. Bio je zasnovan na sistemu koji je uspostavio Oto fon Bizmark, a koji se i danas najčešće primenjuje.
Ostaje ipak nejasno zašto je baš 1922. godina izabrana kao presudna za uvođenje penzijskog sistema, imajući u vidu da je knez Miloš Obrenović još 1833. godine potpisao prvo rešenje o penziji. On je 1841. doneo i Uredbu o penzijama činovnika. 1847. godine doneta je Uredba o zanatima, a 1850. stupio je na snagu prvi penzijski zakon u Srbiji. (prim. autora)
Bez obzira na to da li je procena o starosti penzijskog sistema ispravna, ili ne, značajnije su teme kojima su se bavili učesnici skupa. Jedna od tema bila je upravo pitanje socijalne sigurnosti građana koji ne navrše minimalno potrebnih 15 godina staža. Oni nemaju potreban uslov za ostvarivanje prava na penziju.
Gordana Matković, direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta navela je dve mogućnosti za rešavanje tog problema. Jedna je uvođenje nacionalne penzije koja bi se dodeljivala bez obzira na imovinsko stanje svim starijima koji nemaju prihode. Druga opcija je novčana socijalna pomoć, uz proveru imovinskog stanja domaćinstva.
Socijalna pomoć za starije bez prihoda već je predviđena propisima, ali je opterećena strogim imovinskim kriterijumima. Na skupu se mogao čuti i predlog da se ti kriterijumi donekle relaksiraju. Predloženo je da vlasništvo nad zemljištem ni bi trebalo a priori posmatrati kao imovinu koja isključuje pravo na socijalnu pomoć.
Može li se tokom radne karijere zaraditi i za starost?
Tek u 27. godini života prihodi od rada u Srbiji nam postaju veći od potrošnje. Već sa navršenih 58 godina potrošnja nam ponovo premašuje prihode od rada, pokazuje jedno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. To, prema rečima Gordane Matković, znači da imamo svega 31 godinu da obezbedimo i izdržavamo i one mlađe od nas i suštinski se obezbedimo za starost.
„Taj period gde se ostvaruje prihod od rada veći od potrošnje je kratak“, ističe Matković. Ona smatra da je važno posmatrati i da li se ljudi povlače rano sa tržišta rada.
„Ako je staž efektivno kratak, onda je to problem. Mali je deo rešenja u okviru penzijskog sistema. Te mere ne vrede, ako ti ljudi nemaju šansu da rade, da se zaposle. Ukoliko jedva čekaju da se povuku, ili će im poslodavac ukinuti radno mesto. O svemu tome treba voditi računa“, ističe Matković.
Žene su češće bez penzije
Koncept socijalne penzije, koja u Srbiji još ne postoji, zapravo podrazumeva da se penzija isplaćuje iz budžeta starijim građanima koji nisu uplaćivali doprinose – ili bar ne dovoljno dugo da steknu uslove za penziju.
„Kada je reč o socijalnim penzijama, zapravo su žene te koje su isključene iz osiguranja. Preko 80 odsto čine žene u ukupnoj populaciji starijih od 65, odnosno 70 godina koje nisu korisnice penzija“, istakla je Gordana Matković.
Gotovo sve zemlje u regionu su uvele socijalnu penziju. Neke su to uradile na veoma skroman način, neke to pitanje rešavaju u okviru novčane socijalne pomoći.
Proširiti krug korisnika novčane socijalne pomoći
Nikola Altiparmakov podseća da je Fiskalni savet radio analize kako se postojeći sistem novčane socijalne pomoći može proširiti relaksiranjem uslova. Pre svega se misli na vlasništvo na zemljom. Ovaj kriterijum često ugrožene starije ljude ostavlja bez prava na socijalnu pomoć, a naročito u ruralnim sredinama.
„Budžetski je to prihvaljtiljvo. Reč je o rashodima od jedne do dve milijarde i to je nešto što mislim da može biti razmatrano“, istakao je Altiparmakov.
Podsetimo, Fiskalni savet je u septembru 2022. godine, u okviru Predloga mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, naveo da podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja. Istovremeno, nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama i izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje.
„Potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava. Na primer, mogao bi da se poveća dozvoljen zemljišni posed sa jednog na 10 hektara. Kao dodatnu podršku predlažemo ukidanje obaveze plaćanja PIO doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta“, deo je predloga Fiskalnog saveta.
Koliko građana bi mogli da postanu korisnici socijalne penzije
Podaci pokazuju da u Srbiji ima 115.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju. Međutim, važno je naglasiti da je materijalno stanje starih lica bez penzije veoma heterogeno i da se većina njih zapravo ne može smatrati materijalno ugroženim jer se nalaze iznad dohodovnog cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći. Konkretno, od 115.000 starih koji ne primaju penziju, 16.000 njih se nalazi iznad cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći usled sopstvenih prihoda iz drugih izvora (najčešće od rada). Neki od njih imaju inostrane penzije od kojih žive. Oko 75.000 starih bez penzije živi u domaćinstvima gde drugi članovi imaju primanja iznad dohodovnog cenzusa za novčanu socijalnu pomoć.
„Ostaje dakle 24.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju i čiji su dohoci manji od cenzusa za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“, naveo je Fiskalni savet.
Trenutno, od tih 24.000 dohodovno ugroženih starih lica bez penzijskih primanja, samo trećina prima novčanu socijalnu pomoć.
Iako raspolažu prihodima manjim od dohodovnog cenzusa, oko 16.000 starih lica bez penzijskih primanja ipak ne ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć. Ova činjenica se može objasniti ili njihovom neaktivnošću, odnosno neznanjem u pogledu prava na socijalnu pomoć. Nedostatak poznavanja prava, ali i neophodne pravne pomoći je poseban problem. Edukacija i aktivacija ugroženih građana trebalo bi da bude jedan od prioriteta u narednom periodu.
Ako ste blizu minimalnog trajanja staža za ostvarivanje prava na penziju, predlažemo da pročitate ovaj članak.
Izvor: N1
