Odlazak u penziju većini predstavlja radostan trenutak u životu i početak perioda u kome se čovek okreće u potpunosti sebi i porodici. Posle dugih godina školovanja i rada, penzija je period života za uživanje u slobodnom vremenu, bez brojnih obaveza. Ipak, treće doba sa sobom nosi starost i kraj životnog puta koji je, na žalost, neizbežan. Po prestanku rada, penzija ima svoju ulogu pre svega u tome da obezbedi bezbrižne dane i u najvećoj meri održanje ranije postignutih uslova života. Na žalost, često penzija nije dovoljna za to, ali to nije tema ovog članka. Retki su oni koji unapred razmišljaju o tome šta treba raditi kada penzioner umre. To nije nešto što se planira. Pokušaćemo zato ovim člankom da pomognemo, da približimo prava i obaveze članovima porodice. U teškim trenucima žalosti za preminulim, najmanje je potrebno „lomiti glavu“ razmišljanjem o administrativnim obavezama.
Obaveštenje Fondu o smrti
O činjenici smrti Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje dobija informaciju posredstvom e-Uprave od nadležnih matičnih službi koje tu činjenicu registruju u matičnim knjigama. Dakle, informacija o smrti bi trebalo da bude prosleđena Fondu po službenoj dužnosti. Ipak, moguće su životne situacije u kojima se obaveštenje ne primi blagovremeno, a što je najčešće situacija u slučaju da je korisnik prava preminuo u inostranstvu.
Ukoliko korisnik penzije nije državljanin Republike Srbije informacija o smrti dostavlja se na drugi način. U slučaju kada je smrt nastupila u inostranstvu, domaće službe koje vode matične knjige neće ni imati potrebno saznanje. Tada informaciju o smrti dostavlja nosilac penzijskog osiguranja države u kojoj je preminuli živeo. Naravno, uslov je da sa tom državom postoji zaključen sporazum o socijalnom osiguranju.
Dakle, kada umre penzioner, poželjno je da porodica o tome obavesti sve eventualne inostrane nosioce osiguranja koji su mu isplaćivali penziju. Cilj obaveštavanja nije u tome da se institucijama čini nekakva usluga. Smisao je u tome da se umanji, ili izbegne neosnovana isplata penzije. Nakon što do preplate dođe, naslednici imaju dodatne obaveze u cilju vraćanja tog novca. Daleko je bolje što ranije zatražiti obustavu isplate kako bi se izbegle kasnije obaveze. Nekada se isplata penzije obustavi tek kada prvi put ne stigne potvrda o životu. O ovim potvrdama pisali smo više u članku o isplati penzije.
U pogledu obaveza prema domaćem Fondu, kao što smo već spomenuli, ona najčešće i ne postoji. Elektronska razmena podataka između državnih institucija skinula je sa porodice preminulog ovu neprijatnu obavezu.
Kako se postupa po informaciji o smrti korisnika penzije
Po prijemu informacije o činjenici smrti, ovlašćeni radnik obračunava pripadajući iznos penzije (i novčane naknade, u slučaju da je i ostvareno i pravo na neku novčanu naknadu) korisnika do dana smrti. Zatim se proverava da li je penzija u celosti isplaćena. Zapravo, da li postoji neisplaćen iznos koji je pripadao umrlom, ili je možda isplata izvršena u višem iznosu od pripadajućeg. O činjenici smrti se zatim obaveštava i poslovna banka preko koje se vrši isplata. Ukoliko je banci upućen viši iznos od pripadajućeg, od banke se traži povraćaj sredstava.
Dešava se nekada da je uplaćen iznos u celosti već podignut sa računa, kada naravno nije moguće da banka izvrši povraćaj sredstava. U tom slučaju, povraćaj je obaveza naslednika umrlog.
Nasleđivanje
U slučaju da je na računu ostao novac koji je pripadao penzioneru, ili je korisnik preminuo pre nego što mu je pripadajući iznos isplaćen, on će pripasti naslednicima.
Za ovakav slučaj, moguće su dve situacije. Ukoliko je novac u potpunosti isplaćen na račun korisnika, naslednici će taj iznos potraživati od poslovne banke. Ukoliko postoji iznos neisplaćen od strane Fonda, onda će se on isplatiti na račun naslednika. U svakom slučaju, iznos ostaje zadržan do pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju.
Kako bi članovi porodice preminulog penzionera mogli da naslede pokojnikovu penziju, potrebno je da pribave odgovarajuće potvrde kao dokaz o postojanju takvog novca. Potvrda poslovne banke o tome da postoje sredstva na računu umrlog može i ne mora da se pribavi. Pribavljanje tog dokaza može da izvrši i nadležni sud, ili javni beležnik. Ukoliko postoji iznos koji Fond nije isplatio, onda je potrebno zatražiti potvrdu o neisplaćenom iznosu.
U slučaju da je penzioner primao i novčanu naknadu uz penziju, potvrda će sadržati i podatak o iznosu neisplaćene naknade.
Traženje potvrde je istovremeno i prilika da se proveri da li je Fond obavešten o smrti korisnika penzije.
Svi pribavljeni dokazi o imovini umrlog koriste se u ostavinskom postupku. Bez obzira na to da li se postupak vodi pred sudom, ili je prepušten javnom beležniku, donosi se rešenje o nasleđivanju. Naslednici imaju pravo žalbe na rešenje, ali mogu i da ga odreknu pri uručenju, kako bi se ubrzala pravnosnažnost.
Uz pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, lica koja su određena kao naslednici mogu da zatraže isplatu nasleđenog iznosa na svoj račun, u delu koji im je određen. Ukoliko su u pitanju sredstva koja se nalaze na računu u banci, najčešća je praksa da se nasleđen iznos isplati u gotovini.
Naknada pogrebnih troškova
Lice koje je snosilo troškove sahrane umrlog ima mogućnost da podnese zahtev za naknadu pogrebnih troškova. Važno je naglasiti da to lice ne mora da bude član najuže porodice, niti naslednik umrlog. Uz zahtev se obavezno prilaže račun za pogrebne usluge i opremu na kome je navedeno ime i prezime lica koje je snosilo troškove. Takođe se podnosi i podatak o bankovnom računu na koji treba isplatiti naknadu. U 2023. godini, naknada pogrebnih troškova iznosi 56.858 dinara. Iznos naknade isti je bez obzira kojoj kategoriji je penzioner pripadao. Za razliku od nekih ranijih godina, više nema razlike između zaposlenih, profesionalnih vojnih lica, samostalaca i poljoprivrednika. U Srbiji, zahtev za naknadu pogrebnih troškova je najlakše podneti na za to određenom obrascu koji može da se preuzme ovde.
Neke agencije za pogrebne usluge imaju zaključene ugovore o naplati pogrebnih troškova u ime lica koje je snosilo troškove sahrane. Te agencije obično pri dogovoru o organizaciji sprovoda ponude mogućnost da račun bude umanjen za iznos naknade. Agencija zatim samostalno obavlja sve poslove u vezi sa naplatom naknade. Iz praktičnih razloga, korisnici se često odlučuju za ovaj način ostvarivanja prava na naknadu.
U slučaju da je preminuli penzioner imao prebivalište, ili stalni boravak van Republike Srbije, naknada se isplaćuje pod uslovima predviđenim međunarodnim sporazumom o socijalnom osiguranju. Ukoliko sa državom u kojoj je penzioner živeo ne postoji sporazum o socijalnom osiguranju, onda je uslov za isplatu naknade reciprocitet i ceni se u svakom pojedinačnom slučaju. U praksi, ovakva situacija je najčešća kod korisnika koji žive u nekoj od država nastalih na prostoru SFRJ, a tu je situacija ujednačena – međunarodni sporazumi uslovljavaju isplatu naknade činjenicom da ta naknada nije već ostvarena kod inostranog nosioca osiguranja.
Ostala prava
Iz tog razloga, od država čiji propisi predviđaju naknadu pogrebnih troškova, pre isplate naknade u Srbiji potrebno je pribaviti potvrdu da ovakva naknada nije već isplaćena. To čini Fond po službenoj dužnosti u svakom ovakvom slučaju.
Naravno, pored već opisanih, članovi porodice mogu da ostvare i pravo na porodičnu penziju, ukoliko za to ispunjavaju uslove.
Za kraj…
Članak je zasnovan na pravnom sistemu koji se primenjuje u Srbiji. Međutim, pravni sistemi susednih, ali i drugih evropskih država su uglavnom slični u opisanim okolnostima. U svakom slučaju, želja nam je bila da pomognemo u teškim trenucima. Smrt jeste deo života, ali je uvek teška.
Sećajmo se svojih voljenih, poštujmo ono što su radili i uradili za života. I kada je tuga, treba gledati napred, nastaviti snažno dalje i činiti ono što bi naše najbliže činilo ponosnim. Baš kao da su tu.
