Nastavljamo serijal članaka o zdravom starenju. Ovog puta tema je stres, loše raspoloženje, depresija. Pojave koje su nam svima poznate, koje nas tište, nekada do te mere da počnemo život da smatramo uzaludnim. Ipak, stres je neizbežan sastojak ljudskog života. Hteli to, ili ne starenje podrazumeva i suočavanje sa tužnim i teškim događajima. Jedno je sigurno – uvek treba da smo jači od problema. Starenje uz stres i tugu je možda teško, ali većini neizbežno. Zato treba da naučimo kako da budemo dovoljno jaki da ove probleme prevaziđemo.
Stres
Stres je deo života, a javlja se u raznim oblicima. Ponekad stres nastaje zbog tužnih, tragičnih događaja, ili teških životnih perioda. Zanimljivo je da i pozitivne promene, poput rođenja unuka, ili napredovanja na poslu takođe mogu da izazovu stres. Istraživanja pokazuju da stalni, ili čest stres može da izmeni mozak. On utiče na pamćenje i koncentraciju, ali i povećava rizik od razvoja Alchajmerove, ili srodne demencije.
Starije osobe su posebno izložene riziku od stresa i problema povezanih sa stresom. Rađena su istraživanja o tome kako se nivoi hormona stresa kortizola menjaju tokom vremena. Istraživači su otkrili da se nivo kortizola u telu stalno povećava nakon srednjih godina i da ovakvo povećanje stresa koje je u vezi sa godinama može da dovede do promena u mozgu. Detaljna analiza koju je finansirao američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje potvrdila je ideju da stres i anksioznost mogu i trajno da izmene mozak. Ove promene nepovoljno utiču na koncentraciju, pamćenje, donošenje odluka i raspoloženje. Pronalaženje načina za smanjenje stresa i povećanje emocionalne stabilnosti može izuzetno povoljno da utiče na zdravije starenje.
U jednoj od dugogodišnjih analiza naučnici su pratili 2.000 učesnika više od pet decenija. Praćeno je njihovo raspoloženje i zdravlje. Podaci otkrivaju da su osobe koje su bile emocionalno stabilne živele u proseku tri godine duže od onih koje su imale tendenciju da budu u negativnom ili anksioznom emocionalnom stanju. Dugotrajni stres takođe može da doprinese nastanku, ili pogoršanju niza zdravstvenih problema. Među njima su poremećaji varenja, glavobolje i poremećaj spavanja.
Šta možete da uradite?
Naravno, svi znamo da stres najčešće ne može lako da se izbegne. Život nosi lepe i ružne događaje, a u prirodi čoveka je da reaguje na sve što mu se dešava. Ipak, stres donekle može da se kontroliše. Moguće ga je umanjiti tehnikama meditacije, fizičkom aktivnošću i učešćem u aktivnostima u kojima uživate. Interesantno je da se pokazalo da čak i vođenje dnevnika može da pomogne da identifikuju i odstrane negativne i beskorisne misli. Ipak, u stresu najviše pomažu prijatelji i porodica. Pokušajte da što više vremena provodite sa bliskim i dragim ljudima koji vas razumeju i daju podršku bez obzira na probleme sa kojima se suočavate. Naravno, u težim slučajevima treba se obratiti i lekaru. Ne postoji razlog da ne pomognete sebi da lakše prebrodite težak period.
Depresija i opšte raspoloženje
Depresija se često pojavljuje kod starijih osoba. Ipak, neretko je teško prepoznati je. Kod većine starijih osoba tuga nije glavni simptom depresije. Umesto toga, češće se pojavljuje osećaj odsutnosti, ili nezainteresovanosti za aktivnosti. Najčešće stariji nisu voljni da pričaju o svojim osećanjima. Depresija ne utiče samo na mentalno, već i na fizičko zdravlje. Naučni članak izrađen kao rezultat analize američkog Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv rezimira stotine studija iz celog sveta koje pokazuju da depresija povećava rizik od srčanih bolesti i metaboličkih poremećaja. Istraživanja su takođe pokazala da je depresija koja dugo traje, ili se ponavlja, značajan faktor rizika za demenciju. U studiji na više od 1.000 starijih odraslih, naučnici su otkrili vezu između broja depresivnih epizoda i povećanog rizika od razvoja Alchajmerove bolesti.
Iako se razlikuju od depresije, koja je ozbiljan medicinski poremećaj, promene raspoloženja takođe mogu loše da utiču na starenje. Studije pokazuju neraskidivu vezu između dobrog raspoloženja i bolje kontrole osećanja, postupaka, odlučivanja i drugih mentalnih procesa. Sprovode se i dalja istraživanja, da bi se utvrdilo da li promene koje poboljšavaju raspoloženje mogu da poboljšaju i pažnju i razumevanje. Način na koji razmišljate o starenju takođe može da napravi razliku. Istraživanja dokazuju da negativan stav o starenju znatno povećava rizike od raznih bolesti. Neželjeni zdravstvene ishode koji se javljaju kao čest rezultat su pre svih Alchajmerova bolest i ćelijsko starenje. Sa druge strane, pozitivan odnos prema starenju kod većine ispitanika umanjilo je rizik od razvoja demencije i gojaznosti.
Šta možete da uradite?
Depresija, koliko god da je teška, može da se leči. Čim počnete da primećujete znake, obratite se svom lekaru i zatražite pregled specijaliste. Pored duboke tuge ili odsutnosti, nedostatka interesovanja, postoje i drugi simptomi. Nedostatak sna i gubitak apetita su česti i uobičajeni simptomi depresije kod starijih osoba. Ako mislite da vi ili vaša voljena osoba možda imate depresiju, reagujte što brže. Nemojte da čekate da bolest napreduje, da vas savlada i otera želju za borbom. Ne odlažite obraćanje lekaru.
Što brže reagujete, brže ćete doći u situaciju da shvatite da je bolest učinila da svoju situaciju doživite kao težu nego što ona zapravo jeste.
Ukoliko razmišljate o tome da se povredite, ili da sebi oduzmete život – ne odlažite traženje pomoći ni sekund više. Odmah pozovite nacionalnu SOS liniju na telefonski broj 0800/309-309 opcija 1. Naravno, isti broj možete da pozovete i u slučaju da ovakva razmišljanja primetite kod bliske osobe. Ne predomišljajte se, zovite i tražite pomoć.
