Mnogi vlasnici preduzeća nisu upoznati sa poreskim pogodnostima ako nastave da vode kompaniju u starosti. Švedski propisi su takvi da samostalci, preduzetnici i osnivači preduzeća, imaju dodatnu motivaciju da nastave da vode posao i nakon 66. godine.
Cilj ovog članka je upoznavanje sa propisima koji se primenjuju u drugim državama, koji nemaju puno sličnosti sa domaćim sistemom. Poznavanje stranih propisa može da donese nove ideje onima koji uređuju penzijski sistem. Naravno, nisu svi strani propisi jednostavno i lako primenljivi. Svakako je interesantno videti kako su pojedine situacije uređene u inostranstvu. Nekim propisima se građani motivišu, ili demotivišu za pojedine aktivnosti. Kako je relativno veliki broj radnika sa naših prostora izabrao Švedsku kao državu za život i rad, ove informacije mogu i njima da pomognu.
Prema anketi koju je naručila Švedska penziona agencija, skoro polovina preduzetnika kaže da ne zna koje poreske olakšice postoje u nastavku vođenja kompanije nakon 66. godine. Istovremeno, trećina samozaposlenih u istoj anketi navodi da planira da radi i nakon 65. godine života.
Poreske olakšice
Postoje tri poreske pogodnosti za građane koji obavljaju samostalnu delatnost u Švedskoj, a navršili su 66 godina života
- Od početka godine u kojoj navršava 66 godina života, osiguranik samostalac plaća manji porez na prihod od rada ako ima društvo sa ograničenom odgovornošću i prima platu, odnosno plaća manji porez na prihode od svojih poslovnih aktivnosti;
- Od početka godine u kojoj navršava 67 godina života, uplaćuje niže doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od početka te godine, samostalac plaća samo doprinos za starosnu penziju, koji iznosi 10,21 odsto od osnovice. Redovna visina doprinosa iznosi 31,42 odsto za društva sa ograničenom odgovornošću, ili 28,97 odsto za preduzetnike;
- Od početka godine u kojoj navršava 67 godina života, uvećava se neoporezivi deo zarade. To znači manji porez na prihode za one koji primaju zaradu od svog društva sa ograničenom odgovornošću, odnosno manji porez na prihode od preduzetničke delatnosti. Povećanje neoporezivog dela, rezultira i manjim iznosom doprinosa za penzijsko osiguranje. Naravno, osnivač preduzeća, kao i preduzetnik, imaju pravo da koriste penziju u vreme obavljanja delatnosti.
Posebna pravila za one koji vode preduzeće
Kao što je već rečeno, od 1. januara u godini u kojoj navršava 67 godina, osnivaču preduzeća se doprinos umanjuje sa 28,97 odsto na 10,21 odsto od osnovice. Razlog je pre svega to što se plaća samo doprinos za penziju. Ova mogućnost postoji i za osnivače koji nemaju 67 godina, ali su tokom cele kalendarske godine primali penziju.
Na primer, ako je nekome rođendan u januaru, on može da smanji iznos doprinosa tako što će tražiti pravo na penziju za celu godinu, od januara do decembra, i to od svoje 63. godine. Ko navršava 63 godine u nekom kasnijem mesecu, taj na isti način možete smanjiti doprinos tek naredne godine. To je zato što je zakonom propisano da umanjenje pripada samo onome ko je punu državnu penziju primao tokom cele godine. To nije moguće za nekoga ko 63 godine puni u februaru ili kasnije.
Saveti za osiguranike samostalnih delatnosti u vezi sa penzijom
- Uvećajte platu
Za osnivače preduzeća, iznos penzije se zasniva na tome koliku platu prima i koliko doprinosa uplaćuje. Kod preduzetnika se na sličan način obračunava osnovica prema ostvarenoj dobiti od samostalne delatnosti.
Maksimalna mesečna zarada, kao najviša osnovica za penziju je 49.938 SEK (4.292 EUR) mesečno. - Penzije samostalaca su niže nego penzije zaposlenih
Da bi ostvario istu visinu penzije kao osoba prima platu kao zaposlena, osiguranik samostalnih delatnosti mora da uloži oko 4,5 do 6 procenata zarade. Samostalac koji zarađuje više od 46.438 SEK (3.990 EUR) mesečno, mora da odvoji oko 30 procenata na delu zarade koji prelazi ovaj iznos. Ukoliko to ne čini, penzija će biti niža nego što bi primao zaposleni koji je imao ekvivalentnu zaradu.
Predlozi za osiguranike samostalnih delatnosti u Švedskoj
- Da li treba da štedeti na doprinosima?
Ako imate samostalnu firmu i zaradu ispod 49.938 SEK (4.292 EUR) mesečno, što je gornja granica za maksimalnu osnovicu za državnu penziju, generalno je bolјe da ne unosite odbitke u poresku prijavu. Razlog je taj što odbitak umanjuje osnovicu za penziju, pa i naknadu za bolovanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Umesto toga, isplativije je da se deo zarade investira u neki od investicionih fondova, ili privatno penzijsko osiguranje. Ovakva investicija delimično umanjuje iznos doprinosa za državnu penziju, a pri tome se osnovica ne umanjuje.
Oni koji zarađuju preko 49.938 SEK mesečno, mogu da prijave osnov za odbitke. Zarada koja prelazi ovaj iznos svakako ne utiče na visinu penzije, ili novčanih naknada. Oni takođe mogu novac koji ovako uštede da investiraju kroz neki fond. To je jedan od načina da se uveća iznos prihoda u starosti.
- Da li je samostalcima potrebno dodatno osiguranje?
Dodatno osiguranje svakako pozitivno utiče na iznos prihoda u starosti. Broj i vrste ponuda za ovakvu vrstu štednje i investicija u Švedskoj je veoma veliki. Ipak, neke investicije mogu da nose veći rizik od drugih pa i o tome treba voditi računa.
Svakako, oni koji žele da deo zarade ulože u bilo koji vid štednje za starost kako bi uvećali prihod od državne penzije, treba da provere da li štednja koju žele utiče na poresko oslobođenje, odnosno da li po tom osnovu mogu da umanje poreze i doprinose koje plaćaju po osnovu prihoda od samostalne delatnosti.
Izbor je svakako na kraju potpuno lični, jer sva osiguranja i štedni fondovi posluju u skladu sa zakonima i drugim švedskim propisima, pa je rizik smanjen na minimum.
Švedska penzijska uprava pripremila je za zainteresovane i dodatne informacije. Ukoliko Vas je ovaj tekst zainteresovao, možete da saznate puno više detalja na ovom linku.
