Opravdano se postavlja pitanje da li privatni profesori uplaćuju porez i doprinose po osnovu zarade koju na ovaj način ostvaruju. Zakonski propisi su u tom smislu nedvosmisleni. Svako ko po osnovu rada ostvaruje prihod dužan je da taj prihod prijavi i uplati porez i doprinose. Sa druge strane, jasno je da bi potpuno poštovanje propisa dovelo do poskupljenja časova, a i da je provera zarade ostvarene na ovaj način vrlo teška za državne organe. Naime, u velikoj većini slučajeva naknada za održane časove se naplaćuje u gotovini.
Dopunski časovi
Svi poznajemo neko dete koje je imalo dodatne časove van škole, ili nekoga ko takve časove drži van svog redovnog posla. Mnogi nastavnici i profesori, kao i drugi stručnjaci u raznim oblastima, često se opredeljuju da dodatno zarade tako što u svoje slobodno vreme drže dopunske časove. Najčešće časove imaju osnovci i srednjoškolci, ali neretko se za njih odlučuju i studenti. Naravno, najveća potražnja za takozvanim „privatnim“ profesorima je u vreme mature i prijemnih ispita.
Autor ovih redova lično poznaje nekoliko profesora koji drže i privatne časove, pa čak i jednog koji se isključivo time bavi. Napustio je svoj redovan posao i drži časove po potrebi, u vreme kada mu to odgovara. Kaže, više mu odgovara tako jer može sam sebi da organizuje svaki dan – radi onda kada je za to raspoložen.
Povremeno profesori čak drže časove i korišćenjem interneta, a sa tim se počelo u vreme epidemije kovida i zabrane kretanja. Pokazalo se da je ovo rešenje praktično, pogotovo za kraće lekcije, ili pomoć učenicima u konkretnim problemima.
Da li privatni profesori mogu da ostvare staž osiguranja?
U slučaju kada profesor ne ostvaruje nikakav prihod osim od privatnih časova, odnosno kada nije zaposlen, ili osiguran po bilo kom drugom osnovu, ovo pitanje je još značajnije. Ukoliko doprinosi nisu plaćeni, onda takav profesor nema ni penzijsko, ali ni zdravstveno osiguranje. Dakle, za ovaj rad ne ostvaruje staž osiguranja, niti će mu se takav rad računati kada jednog dana bude trebalo da ode u penziju. U slučaju da je nastavnik već osiguran, onda staž može da bude upitan samo ako mu ga poslodavac ne plati. Ipak, zarada koju ostvaruje kroz dopunske časove neće ući u obračun penzije.
Po prirodi posla, privatni profesori bi mogli da se poistovete sa frilenserima, ali bi takođe svoj rad mogli da urede i kroz osiguranje samostalne delatnosti. Profesor koga smo prethodno spomenuli, koji se bavi isključivo držanjem privatnih časova, opredelio se za treće rešenje. On plaća dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje (uređeno članom 15. ZPIO), ali i privatno zdravstveno osiguranje. Moglo bi se reći da je ovo svakako bolje nego da ne plaća ništa. Ipak, jasno je da ovakvo rešenje nije u skladu sa zakonskim propisima.
Da li je ovo pitanje drugačije rešeno u drugim državama?
A ako se pitate kako je ovo pitanje uređeno u drugim državama, evo dobrog primera iz Nemačke.
Bilo da se radi o kreativnim aktivnostima, jezicima ili sportu – svako ko drži privatne časove i na taj način zarađuje više od 520 evra mesečno mora da uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Pitanje nastave nije ograničeno na određenu oblast. Privatni profesor je onaj ko prenosi svoje znanje i veštine na grupnim, ili individualnim časovima. Na primer kao predavač u centru za obrazovanje odraslih, kao trener za zdravstvene ili sportske kurseve, kao nastavnik likovne ili muzičke umetnosti, ili kao trener. Svi nastavnici koji rade na ovaj način u Nemačkoj su u obavezi da prijave ovakvu delatnost. Prijava se podnosi najkasnije tri meseca nakon početka rada.
Nastavnici koji zarađuju manje od 520 evra mesečno ne moraju da plate doprinose za obavezno penzijsko osiguranje. Međutim, ukoliko im prihod prelazi ovaj iznos i za samo jedan cent, oni su obavezni da plate doprinos. Zanimljivo je da su slobodni nastavnici oslobođeni uplate doprinosa, ukoliko kao asistente zaposle druge nastavnike koji podležu obaveznom osiguranju. Ovo oslobođenje uključuje i angažovanje pripravnika.
Ukoliko ste zainteresovani da saznate više o ovoj vrsti osiguranja u Nemačkoj, možete se informisati iz besplatne brošure „Samozaposleni – kako vas penziono osiguranje štiti“. Ovu brošuru pripremio je nemački penzijski fond (Deutsche Rentenversicherung) i dostupna je za preuzimanje na ovom linku.
