U narednom periodu pokušaćemo da predstavimo uslove za penziju u inostranstvu. Prioritet će imati države u kojima radi najveći broj građana iz naših krajeva. Želja nam je da zainteresovanima približimo uslove i olakšamo ostvarivanje prava kada za to dođe vreme. Austriju smo izabrali kao prvu u ovom serijalu. Ta odluka je donekle bazirana na popularnosti ove države u smislu imigracije, a bar malo i na početnom slovu A u imenu.
Austrija je zemlja Mocarta, Štrausa, Sigmunda Frojda. Ne treba zaboraviti ni Arnolda Švarcenegera, čuvenog austrijskog i američkog glumca. Bogata austrijska kultura prepuna je umetničkih dela u raznim oblastima. Značajna su muzička i pozorišna dela, slikarstvo, svetski poznata arhitektura. Austrija je zemlja prelepe prirode, poznatih izletišta, turističkih lokacija. Među njima, sigurno najviše stranih turista privlače glavni grad Beč i poznata skijališta u Alpima.
Slede osnovni uslovi za ostvarivanje prava na starosnu, porodičnu i invalidsku penziju u Austriji.
Starosna penzija za rođene do 1954. godine
Starosnu penziju ostvaruju lica sa navršenih 60 godina života (žene) i 65 godina (muškarci). Minimalan uslov staža je 180 meseci (15 godina). U staž može da se uračuna 24 meseca po rođenom detu, u slučaju da postoje periodi odgajanja deteta, ili pravo na dodatak za negu deteta.
Pored osnovnog uslova, pravo na penziju mogu da ostvare i lica sa najmanje 300 meseci (25 godina) osiguranja, ili najmanje 180 meseci (15 godina), navršenih u poslednjih 360 meseci (30 godina). Navedeno trajanje staža je sa uračunatim periodima koji su izjednačeni sa periodima osiguranja. Uslovi u pogledu godina života su isti kao kod osnovnog uslova.
U staž se uračunavaju i periodi dobrovoljnog osiguranja, a što podrazumeva i otkupljen staž za vreme školovanja.
Starosna penzija za rođene od 1. januara 1955. godine
Rođeni od 1955. godine još ove godine ostvaruju pravo na starosnu penziju pod istim uslovima kao i lica rođena u ranijem periodu. Uslov je 60 godina života za žene, a 65 za muškarce. Od 2024. godine će se uslov za žene postepeno podizati, dok se ne izjednači sa uslovom za muškarce. Postepeno podizanje uslova pogodiće žene koje su rođene 1.1.1964. godine, ili kasnije.
Izjednačeni uslovi očekuju žene rođene 1.7.1968. godine, ili kasnije, dok će žene rođene između ova dva datuma morati da ispune neki od međuuslova.
Minimalan uslov staža je 180 meseci (15 godina), od kojih je najmanje 84 meseca (7 godina) navršeno po osnovu rada. U ovo vreme uračunava se i samoosiguranje za negu invalidnog deteta, produženo osiguranje, ili samoosiguranje za negu bliskog srodnika, ili porodično odsustvo.
Za ostvarivanje prava obavezno se podnosi zahtev i to najranije u mesecu u kom se ispunjava uslov za penziju. U slučaju da je zahtev podnet ranije, od podnosioca se traži saglasnost da mu se pravo na penziju prizna nakon ispunjenja uslova. Ovo se radi da bi se izbeglo odbijanje zahteva.
Prevremena starosna penzija, odnosno penzija za dugogodišnje osiguranike
Pravo na prevremenu starosnu penziju imaju muškarci rođeni nakon 31. decembra 1953. godine, kao i žene koje su rođene nakon 31. decembra 1958. godine. Ovo je takozvani „Haklerov propis“.
Za muškarce je uslov navršenje 540 meseci (45 godina) staža i 62 godine života. Žene takođe treba da navrše 45 godina staža, a uslov koji se odnosi na godine života se razlikuje prema datumu rođenja:
Za žene rođene između 1.1.1962. i 31.12.1963. uslov je 60 godina života. Za žene rođene između 1.1.1964. i 30.6.1964. uslov je 60 i po godina, za one rođene između 1.7.1964. i 31.12.1964. godine, uslov je 61 godina života. 61 i po godinu života treba da imaju žene rođene između 1.1.1965. i 30.6.1965. godine, dok sve žene koje su rođene nakon 30.6.1965. godine, treba da navrše 62 godine života kako bi mogle da ostvare pravo na prevremenu starosnu penziju.
Kako žene rođene u periodu od 1.1.1962. do 31.12.1965. godine uz ispunjenje uslova za prevremenu starosnu penziju imaju uslove i za starosnu penziju, one mogu da se opredele za povoljniji iznos. Starosna penzija ne podrazumeva umanjenje iznosa, što je slučaj sa prevremenom.
Šta se računa u staž
U pogledu staža, važno je naglasiti da se u traženih 540 meseci uračunava i period odgajanja dece, do maksimalno 60 meseci. Ovo se ne odnosi na naknadu obaveznog osiguranja za zaposlene, odnosno ne sabira se sa periodom trudničkog i porodiljskog bolovanja. U staž se računa i period korišćenja naknade za materinstvo, koji se ne poklapa sa periodom odgajanja dece. Takođe se u staž uračunava i vreme provedeno na vojnoj obuci, ili na komunalnom radu. Vrlo slično propisima koji važe u Nemačkoj, a o kojima smo pisali ovde.
Zanimljivu mogućnost za ranije penzionisanje nudi i takzvana “koridor” penzija. Uz ovu penziju je moguć i istovremeni rad koji iznos penzije postepeno povećava. Detaljnije o koridor penzijama pročitajte ovde.
Uslovi za porodičnu (udovičku i udovačku) penziju
Pravo na ovu vrstu penzije imaju udovci i udovice kojima je bračni drug, ili registrovani partner preminuo. Pravo takođe ima i razvedeni bračni drug, ukoliko je preminuli bio obavezan da plaća izdržavanje u vreme smrti. U slučaju da je preminuli dobrovoljno plaćao izdržavanje, onda je uslov da je to činio najmanje 12 meseci u kontinuitetu pre smrti, kao i da je brak trajao najmanje 10 godina do razvoda.
Uslovi na strani preminulog
Na strani preminulog je uslov da je navršio staž u trajanju od najmanje 180 meseci (15 godina) staža za koji je plaćen doprinos. Pri tome, nije važno da li je doprinos plaćen kroz obavezno ili dobrovoljno osiguranje. Druga opcija je da je preminuli navršio najmanje 300 meseci osiguranja (25 godina). Za ovaj uslov se računaju svi periodi osiguranja po austrijskim propisima.
U slučaju da je smrt nastupila pre 50. godine života, porodična penzija pripada udovcu, ili udovici. Uslov je da je preminuli navršio najmanje 60 meseci (5 godina) staža osiguranja i to u poslednjih 10 godina života.
U slučaju da je smrt nastupila posle 50. godine života, navršeni staž se uvećava za 1 mesec za svaki mesec života nakon 50. godine. Maksimalno uvećanje je 180 meseci (15 godina).
Uslov staža se ne primenjuje ako je smrt nastupila kao posledica povrede na radu, profesionalnog oboljenja, ili potvrđene povrede za vreme vojne vežbe, ili službe u austrijskoj vojsci.
U staž može da se uračuna i vreme do 24 meseca za rođenje deteta. Takođe se računa i period školovanja, ili vojne obuke, ukoliko je otkupljen kao staž.
Trajanje udovičke/udovačke penzije
Trajanje ove vrste porodične penzije može da bude ograničeno na 30 meseci (2 i po godine) i to u sledećim slučajevima:
1. ako preživeli supružnik nema navršenih 35 godina života u vreme smrti osiguranika;
2. ako je brak zaključen kada je preminuli već bio u penziji, i ako je preživeli stariji od 35 godina;
3. ako preminuli u vreme zaključenja braka nije bio penzioner, ali je imao navršene godine života sa kojima je mogao da ostvari pravo na penziju.
Međutim, trajanje može da bude i u nekom od ovih slučajeva neograničeno. Jedna od mogućnosti je da je u braku rođeno dete, ili je udovica bila trudna u vreme smrti supružnika. Penzija se produžava i ako u domaćinstvu preživelog živi dete umrlog osiguranika koje ima pravo na porodičnu penziju. Dodatna mogućnost postoji i ako je brak kraće trajao, ali su iste osobe već ranije bile u braku.
Za sva tri slučaja ograničenja trajanja porodične penzije, predviđeni su i izuzeci. Ukoliko je brak trajao duže od određenog minimuma, ograničenje se ne primenjuje. U prvom slučaju, uslov je da je brak trajao najmanje 10 godina, a u trećem je taj uslov 2 godine. Za drugi slučaj uslov trajanja braka zavisi od razlike u godinama između supružnika. Najmanji uslov je 3, uvećava se do 10 godina. Što je razlika u godinama veća, to je veći i uslov.
Uslovi za porodičnu penziju za decu
Uslovi u pogledu staža na strani umrlog su isti kao za porodičnu penziju za supružnika. Pravo na penziju imaju deca, usvojena deca i pastorčad. Do 18 godina života penziju mogu da koriste bez dodatnih uslova. Uz školovanje pravo na penziju može da se produži do 27 godina života.
U slučaju da postoji invalidnost, detetu može da se produži penzija i nakon 27. godine života. U tom slučaju obavlja se veštačenje na medicinskoj komisiji.
„Otpremnina“
Interesantno je da austrijski propisi predviđaju isplatu jednokratne pomoći, tzv. „otpremnine“ u slučaju da je preminuli navršio staž osiguranja, ali da uslovi za porodičnu penziju nisu ispunjeni. Pravo na ovu pomoć imaju deca preminulog, kao i širi članovi porodice ukoliko su živeli u zajedničkom domaćinstvu.
Uslovi za invalidsku penziju
Za rođene do 31.12.1963. godine, austrijski propisi poznaju dve kategorije invaliditeta. One se nazivaju „invalidnost“ i „sprečenost za rad“. Ove kategorije razlikuju se u zavisnosti od posla koji obavlja lice koje je podnelo zahtev za ocenu radne sposobnosti.
Po podnošenju zahteva za invalidsku penziju vrši se medicinsko veštačenje. Slično propisima u Srbiji, ceni se da li je zdravstveno stanje trajno, ili postoji mogućnost poboljšanja. Ukoliko se oceni da je invalidnost privremena, penzija se određuje na ograničeno vreme, najviše dve godine.
Ukoliko se invalidnost nastavi i zahtev ponovo podnese u roku od 3 meseca po isteku ograničene penzije, pravo se nastavlja bez prekida.
Za rođene od 1.1.1964. godine i dalje, takođe se utvrđuje jedna od dve kategorije invalidnosti, kao i pretpostavka trajanja invalidnosti.
Razlika je u tome što za mlađe osiguranike postoji mogućnost da se umesto ograničene invalidske penzije utvrdi pravo na naknadu za rehabilitaciju. Ovo pravo se utvrđuje ukoliko nije ispunjen uslov za neku drugu vrstu penzije, a očekuje se da privremeni invaliditet, ili nesposobnost za rad traje najmanje 6 meseci.
Ponovna ocena radne sposobnosti i drugi uslovi
Zdravstveno stanje ponovo se ceni nakon 1 godine od dana kada je utvrđeno pravo na ovu naknadu. U zavisnosti od rezultata rehabilitacije, moguće je da se osiguranik vrati na rad, ili da ostvari pravo na invalidsku penziju.
Bez obzira na datum rođenja osiguranika, uslov za penziju je 180 meseci (15 godina) staža osiguranja. Druga opcija je ukupno 300 meseci (25 godina) sa uračunatim izjednačenim periodima.
U slučaju da je osiguranik mlađi od 50 godina, uslov je drugačiji . Potrebno je najmanje 60 meseci (5 godina) staža osiguranja u poslednjih 120 meseci (10 godina) života.
Nakon pedesete godine života, staž se uvećava slično uslovima za porodičnu penziju.
Dodatne informacije
Austrijski nosilac osiguranja (PVA) pripremio je detaljne brošure o ostvarivanju svih vrsta prava. Ovaj članak pokriva samo osnovne uslove koji se odnose na većinu osiguranika. Brojni dodatni uslovi, ograničenja, ili olakšanja nisu ovde opisani. Ukoliko želite, sve brošure o ostvarivanju prava na penziju u Austriji možete da preuzmete na ovom linku.
Naravno, za uslov za ostvarivanje prava na penziju u Austriji uračunava se i staž navršen u Srbiji. Takođe može da se uračuna i staž navršen u drugim državama, u skladu sa međunarodnim sporazumima, ili propisima EU. O ostvarivanju prava primenom međunarodnih sporazuma možete detaljnije da pročitate ovde.
Saznajte i uslove za penzionisanje u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Srbiji, ili Hrvatskoj.
