Srbija je u prošlom, ali i u ovom veku uglavnom bila izvoznik radne snage. Mnogi građani Srbije žive i rade u inostranstvu, ali su deo svog radnog veka proveli u njoj. Poslednjih godina se primećuju i novosti na ovom polju. Iz početka su se uglavnom na gradilištima viđali radnici iz raznih, neki bi rekli čak i „egzotičnih“ zemalja. Vremenom su se strani radnici uključili i u razne druge poslove. Sada se više niko ne iznenadi kada vidi stranca za volanom gradskog autobusa, na primer. Srbija je u svetu poznata po voću i rakiji, vrhunskim sportistima, noćnom provodu i muzičkim festivalima. Nekadašnji kragujevački proizvod, automobil Yugo, mnogima širom sveta izmami osmeh. Naravno, neki se nasmeju od milja, neki iz podsmeha, ali – svaki osmeh je dobar. Probaćemo da pomognemo svim radnicima koji su radili u Srbiji i da objasnimo sve uslove za penziju u toj državi.
Sistem penzijskog osiguranja u Srbiji
Sistem penzijskog osiguranja u Srbiji organizovan je u dva stuba. U Srbiji postoji prvi i treći stub osiguranja, dok drugi i dalje nije uveden. Prvi stub je obavezno, državno penzijsko osiguranje. U njega se uključuju svi zaposleni, samostalci i poljoprivrednici. Uplata doprinosa je obavezna. Treći stub je dobrovoljan i dostupan svim građanima koji žele da mu pristupe.
Prvi stub osiguranja bazira se na međugeneracijskoj solidarnosti. Aktuelni osiguranici uplaćuju doprinose iz kojih se isplaćuje penzija građanima koji su to pravo ranije stekli. Opseg penzijskog osiguranja je sveobuhvatan i praktično svi građani koji svojim radom ostvaruju zaradu su i u obavezi da budu osigurani i plaćaju doprinose. Takođe, postoji i mogućnost dobrovoljne uplate doprinosa. Dobrovoljno uključenje u osiguranje moguće je najranije 30 dana pre podnošenja zahteva, a zatim se doprinosi plaćaju mesečno. Ovaj staž u potpunosti je izjednačen sa stažom koji se navršava po osnovu radnog angažovanja.
Ovim člankom objasnićemo prava iz prvog stuba penzijskog osiguranja, odnosno ona prava koja se ostvaruju kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prava iz trećeg stuba su ugovornog karaktera i zavise od dogovorenih uslova osiguranja, a ne od zakonskih propisa.
Uslovi za starosnu penziju
Opšti uslov za starosnu penziju u Srbiji podrazumeva navršenje 65 godina života i 15 godina staža osiguranja. Za žene je i dalje u toku prelazni period, pa one ostvaruju ovo pravo pod nešto povoljnijim uslovima. I u prelaznom periodu uslov je 15 godina navršenog staža osiguranja, ali se svake godine za po 2 meseca uvećava uslov navršenih godina života. U 2023. godini je uslov 63 godine i 6 meseci, dok će sledeće godine uslov biti 63 godine i 8 meseci života. Uslov starosti će se do kraja 2031. godine ovako uvećavati, a od 2032. godine će uslovi za oba pola biti izjednačeni.
Pored navedenih uslova, starosna penzija u Srbiji se ostvaruje i sa navršenih 45 godina staža osiguranja. Kod ovog uslova godine života nisu bitne, a iznos se utvrđuje bez umanjenja.
Važno je naglasiti da se za uslov za penziju u Srbiji sabira samo staž osiguranja, a ne i poseban staž. O posebnom stažu smo već pisali, pa predlažemo da se bolje informišete ako vas to interesuje. Poseban staž se sabira za određivanje visine penzije, ali ne utiče na ispunjenost uslova.
Osiguranici koji su navršili staž sa uvećanim trajanjem, mogu da računaju da se i taj staž računa za uslov. Zapravo, baš onaj uslov od 45 godina staža najčešće i ispunjavaju osiguranici koji imaju pravo na takozvani beneficirani staž.
Sniženje starosne granice
Osiguranici koji su radili na naročito teškim i opasnim poslovima, na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem, prema srpskim propisima imaju pravo i na sniženje starosne granice. To znači da se, u slučaju da je ispunjen uslov u pogledu trajanja staža, može sniziti propisani uslov u pogledu potrebnih godina života. Da bi se razmotrilo sniženje starosne granice, osnovni uslov je da je osiguranik najmanje 2/3 ukupnog staža navršio kroz beneficirani staž. Ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, starosna granica ne može da se snizi.
Uslov koji se odnosi na godine života snižava se za po jednu godinu na svakih 5 godina staža sa uvećanjem 12/14, na svakih 4 godina sa uvećanjem 12/15, na svake 3 godine sa 12/16 i na svaku godinu i po sa uvećanjem 12/18. Ako je neko radio sa više različitih stepena uvećanja, „neiskorišćen“ period po višem stepenu sabira se sa periodom u nižem u cilju većeg sniženja.
Starosna granica može da se snizi najviše do 55 godina života, osim osiguranicima koji rade sa uvećanjem 12/18. Njima starosna granica može da se snizi i do 50 godina života. Pitanje na kojim poslovima se staž računa sa uvećanjem, uređeno je „Pravilnikom o radnim mestima odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem“. Ovaj pravilnik, kao i druge relevantne propise, pronaći ćete na ovoj adresi.
Uslovi za prevremenu starosnu penziju
Prevremenu starosnu penziju može da ostvari osiguranik koji je navršio 60 godina života i 40 godina staža osiguranja. Kao i za uslov za starosnu penziju, poseban staž se ne uzima u obzir. Takođe, i za ovu vrstu penzije, žene imaju povoljnije uslove. Međutim, prelazni period završava se već ove godine. Naime, još 2023. godine žene ostvaruju pravo sa 59 godina i šest meseci života i 40 godina staža osiguranja. Počev od 2024. godine, žene i muškarci će imati izjednačene uslove za prevremenu starosnu penziju.
Iznos prevremene starosne penzije računa se isto kao za starosnu penziju, ali se trajno umanjuje. Od pune penzije odbija se 0,34% za svaki mesec ranijeg penzionisanja pre navršenih godina života za starosnu penziju. Pri računanju umanjenja uzimaju se u obzir prelazni propisi za žene. Broj meseci ranijeg penzionisanja računa se do prelaznog uslova u godini u kojoj se ostvaruje pravo. Osiguranicima koji imaju i pravo na sniženje starosne granice, se period ranijeg penzionisanja računa do tog, sniženog uslova.
Maksimalno umanjenje je 20,4% i trajnog je karaktera. Jednom određena prevremena starosna penzija ostaje doživotno umanjena za utvrđen procenat. Pričalo se o ukidanju tog umanjenja, a o komentar o tome možete da pročitate u ovom članku.
Ponovno određivanje penzije
Korisnici prevremene i starosne penzije, imaju pravo na ponovno određivanje penzije. Ova mogućnost odnosi se na penzionere koji su nakon ostvarivanja prava ponovo ušli u osiguranje. Nije od značaja da li su bili u radnom odnosu, ili su obavljali samostalnu delatnost. Jedino poljoprivrednici nemaju pravo na osiguranje nakon ostvarivanja prava na penziju.
Uslov za ponovno određivanje penzije je da je novi staž navršen u trajanju od najmanje godinu dana. Po prestanku osiguranja, starosni penzioner ima pravo da podnese zahtev za ponovno određivanje penzije. Sve detalje o tom pravu objasnili smo u ovom članku. Predlažemo da i njega pročitate ukoliko je to ono što vas zanima.
Iako to u propisima nije izričito navedeno, staž navršen uz penziju može da se iskoristi i nakon smrti osiguranika. Naime, korisnik porodične penzije ima pravo da traži da se ponovo odredi penzija umrlog uz uračunavanje novog staža. U ovom postupku važe sva pravila, kao da je osiguranik sam podneo takav zahtev.
Uslovi za invalidsku penziju
Pravo na invalidsku penziju ostvaruje osiguranik kod koga je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti. Značajno je da je gubitak nastao pre navršenja godina života koje su propisane kao uslov za starosnu penziju. Ukoliko je gubitak nastao kasnije, osiguranik neće imati pravo na invalidsku penziju. Pravo ne može da dobije čak i ako zbog staža kraćeg od 15 godina nema pravo ni na starosnu penziju.
Uz potpuni gubitak radne sposobnosti, uslov je da je osiguranik navršio najmanje 5 godina staža osiguranja. Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. rođendana. Oni su podeljeni u tri kategorije. Osiguranicima mlađim od 20 godina u vreme nastanka invalidnosti, dovoljna je samo jedna godina staža osiguranja. Osiguranici koji imaju do 25 godina života, treba da navrše 2 godine staža osiguranja, a oni koji su mlađi od 30 uslov za penziju ispunjavaju sa tri godine staža osiguranja.
Izuzetak od uslova staža su i oni osiguranici kod kojih je invalidnost posledica povrede na radu, ili profesionalnog oboljenja. Imajući u vidu prirodu uzroka, za njih nije propisan minimum trajanja staža.
Invalidski penzioneri nemaju pravo da rade iz penzije. U slučaju da uđu u osiguranje, oni mogu da budu pozvani na kontrolni pregled. Ukoliko se na kontrolnom pregledu utvrdi poboljšanje zdravstvenog stanja, moguće je i da invalidnost više ne postoji, pa prestaje i pravo na invalidsku penziju. Ipak, i od ovog pravila postoje izuzeci. Nekim invalidskim penzionerima je rad dozvoljen. Ukoliko vas zanimaju detalji, predlažemo da pogledate ovaj članak. U njemu je već sve detaljno objašnjeno.
Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje
Ovo pravo je jedno od prava iz invalidskog osiguranja. Novčanu naknadu može da ostvari samo osiguranik kod koga je zbog povrede na radu, ili profesionalnog oboljenja došlo do gubitka, ili bitnog oštećenja pojedinih organa, ili delova tela.
Telesno oštećenje se utvrđuje u procentima, u rasponu od 30% do 100%, u koracima od 10 procentnih poena. Iznos novčane naknade zavisi upravo od tog procenta, jer se u tom procentu određuje u odnosu na propisan iznos.
Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje je relativno retko, jer nije veliki broj osiguranika koji su doživeli povredu na radu, ili profesionalno oboljenje. A pogotovo ne sa tako teškim posledicama.
Zahtev za ovu vrstu prava se ipak prilično često podnosi, jer uvrđivanje procenta telesnog oštećenja može da utiče na ostvarivanje pojedinih prava, ili privilegija izvan sistema penzijskog i invalidskog osiguranja. Naime, u Srbiji je moguće po tom osnovu ostvariti pravo na uvoz automobila bez carine, jeftiniju registraciju automobila, na povlašćene cene komunalnih i drugih usluga i slično. Udruženja invalida raspolažu najpreciznijim informacijama o mogućim benefitima za lica koja imaju telesno oštećenje i najbolji je predlog da se zainteresovani njima obrate. Ovo naročito iz razloga što raspoložive mogućnosti nisu iste na svim opštinama.
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Po zakonskim propisima ovo pravo, praktično, imaju samo nepokretna, slepa lica i lica koji bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, niti kreću po kući. Takođe se ovo pravo obezbeđuje i licima kojima je neophodna redovna dijaliza.
Ukoliko se pri veštačenju proceni da je moguće poboljšanje zdravstvenog stanja, određuje se i obavezan kontrolni pregled. Lice koje je korisnik prava na ovu novčanu naknadu obavezno je da se dođe na kontrolni pregled. U slučaju da se kontrolni pregled ne obavi, pravo na novčanu naknadu prestaje.
Nastavak na drugoj strani.