Švajcarska, zemlja prelepe prirode, sira i čokolade. Ona je i sedište brojnih međunarodnih organizacija. Takođe je i jedna od ekonomski najjačih država Evrope, sa dugom tradicijom u bankarstvu, ručnoj proizvodnji luksuznih satova i nakita. Poznata je i po tome što je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije bila okupirana, ili napadnuta u II svetskom ratu. Jaka ekonomija, kao i relativna blizina našim krajevima, učinili su Švajcarsku jednom od popularnijih zemalja za život i rad naših ljudi. Mnogi Jugosloveni odlazili su u Švajcarsku brzo nakon II svetskog rata, a ljudi iz ovih krajeva i danas često veruju da je baš ova zemlja mesto gde će sebi stvoriti bolji život. Pokušaćemo da približimo čitaocima uslove za penziju u Švajcarskoj.
Statistike kažu da su čak 30% zaposlenih u Švajcarskoj stranci. Petina ovog broja odnosi se na radnike koji i dalje žive u susednim državama, ali svakodnevno putuju na posao u Švajcarsku.
Penzijski sistem u Švajcarskoj
Švajcarski penzijski sistem ima 3 stuba. Prvi stub je obavezno državno osiguranje i njime će se baviti ovaj članak. Drugi i treći stub predstavljaju privatne penzijske fondove, s tim što je drugi stub u Švajcarskoj obavezan. Prava koja mogu da se ostvare u ovim fondovima, zavise od njihove ponude i ugovora koji je osiguranik zaključio pri ulasku u osiguranje.
U prvom stubu trenutno je najniži iznos penzije 1.225 švajcarskih franaka mesečno, dok je maksimalan iznos 2.450 franaka. Interesantno je da je penzija bračnih, ili vanbračnih partnera ograničena na 150% maksimalne penzije za pojedinca. Tako parovi mogu da primaju najviše 3.675 CHF, čak i u slučaju da njihove pojedinačne penzije prelaze ovaj iznos u zbiru.
U slučaju da penzija ne pokriva minimalne troškove života, švajcarski građani imaju pravo na dodatne benefite o kojima detaljnije možete da pročitate ovde. Ovi dodaci nisu dostupni švajcarskim penzionerima koji više ne žive u toj zemlji. Određivanje iznosa je u nadležnosti kantona i podeljeni su u dve kategorije – godišnji dodatak (isplaćuje se mesečno) i dodatak za bolest, ili invalidnost.
Uslovi za starosnu penziju
Opšti uslov za starosnu penziju u Švajcarskoj je 65 godina života. On je niži samo za žene rođene pre 1964. godine. Najniži starosni uslov imaju žene rođene 1960. godine, ili ranije. Njima je dovoljno 64 godine života. Za svaku sledeću godinu rođenja na uslov se dodaje još 3 meseca, sve dok se ne dostigne opšti uslov. U pogledu staža, švajcarski propisi nisu zahtevni. Za penziju je dovoljno samo 12 meseci staža. On može da se ostvari radom, ali propisi poznaju još dva načina. Penziju mogu da ostvare i lica koja su bila u osiguranju „preko“ supružnika najmanje godinu dana, a da su za to vreme plaćeni doprinosi u visini najmanje duploj u odnosu na minimum. Takođe je minimalan staž moguće navršiti i kroz roditeljsko staranje, kao i kroz staranje o drugim osobama.
Korisnici starosne penzije u Švajcarskoj imaju pravo i na dodatnu penziju za svako dete mlađe od 18 godina. U slučaju da se dete i dalje školuje, ovo pravo može da se produži do 25. rođendana deteta.
Ranije penzionisanje
U Švajcarskoj je moguće ranije ostvariti pravo na penziju, ali najviše za jednu, ili dve godine. Za muškarce i žene rođene do 1960. godine, ranija penzija se umanjuje za 6,8% za svaku godinu koja nedostaje do punog uslova. Žene rođene od 1961. do 1969. koje se odluče za ranije penzionisanje, imaće pravo na nešto niže umanjenje, ali taj propis stupa na snagu 1. januara 2025. godine. Osobe koje se odluče za ranije penzionisanje, treba da znaju da je umanjenje penzije trajno. Dakle, jednom ostvarena prevremena penzija ostaje umanjena doživotno.
Prevremena penzija ne može da se ostvari u bilo kom trenutku, nego samo tačno godinu, ili dve ranije u odnosu na uslov za starosnu penziju. Zahtev se podnosi najkasnije poslednjeg dana u mesecu u kom navršavate godine života potrebne za raniju penziju. Ipak, predlaže se da se zahtev podnese tri do četiri meseca ranije.
Pored umanjenja, korisnici prevremene starosne penzije nemaju pravo na dodatnu penziju za decu.
Zanimljiv je i propis koji stupa na snagu 1. januara 2024. godine. On će omogućiti da se postepeno pređe sa rada u penziju. Naime, novi propis omogućiće korišćenje 20 do 80 procenata penzije uz istovremeni rad.
Odlaganje penzionisanja
Pored mogućnosti ranijeg penzionisanja, švajcarski propisi predviđaju mogućnost i da se penzija odloži. Ovo je značajno iz razloga što se odlaganjem penzija povećava za određeni procenat . Ovo povećanje vredi doživotno, baš kao i umanjenje u slučaju ranijeg penzionisanja.
Procenat uvećanja zavisi od toga za koliko je penzionisanje odloženo, a procenti su prikazani u tabeli ispod:
Godine | Meseci 0 – 2 | Meseci 3 – 5 | Meseci 6 – 8 | Meseci 9 – 11 |
1 | 5,2% | 6,6% | 8% | 9,4% |
2 | 10,8% | 12,3% | 13,9% | 15,5% |
3 | 17,1% | 18,8% | 20,5% | 22,2% |
4 | 24,0% | 25,8% | 27,7% | 29,6% |
5 | 31,5% |
Kao što vidite, povećanje penzije zbog odlaganja nije zanemarivo. Već samo jedan mesec odlaganja donosi uvećanje od 5,2%. Oni koji penziju odlože za 5 godina, doživotno će primati iznos uvećan za čak 31,5%.
Dodatak za invalidnost (bespomoćnost)
Lica koja žive u Švajcarskoj i primaju starosnu penziju, imaju pravo na dodatak po osnovu zavisnosti od pomoći drugih lica u svakodnevnim aktivnostima. Uslov je da se utvrdi bespomoćnost u jednom od tri stepena (blaga, umerena, ili teška bespomoćnost), da ona traje najmanje godinu dana i da podnosilac zahteva nema pravo na naknadu iste vrste iz obaveznog osiguranja od nezgode, ili vojnog osiguranja. U zavisnosti od utvrđene kategorije, ova naknada iznosi 245, 613, ili 980 švajcarskih franaka.
Uslovi za invalidsku penziju
Pre ostvarivanja prava na invalidsku penziju, u Švajcarskoj se sprovodi niz takozvanih „mera integracije“ čiji je cilj da se lica sa invaliditetom u što većoj meri radno angažuju. Mere su različite i uključuju medicinske mere, rehabilitaciju, stručne mere, pomagala i dodatne pogodnosti.
Mere integracije
Medicinske mere podrazumevaju lečenje svih poznatih medicinskih stanja u najranijem dobu, do 20 godina života. U slučaju kada izlečenje nije moguće, sprovode se mere za profesionalnu integraciju. Njihov cilj je da se stvore uslovi za zapošljavanje lica sa invaliditetom, pri čemu se posebno vodi računa o angažovanju osiguranika sa mentalnim bolestima.
Lica sa invaliditetom prolaze i obuke i stručna osposobljavanja za rad na poslovima u skladu sa njihovim stepenom nesposobnosti za rad. Ova lica imaju pravo na školovanje, obuku, kao i profesionalnu prekvalifikaciju.
Uz navedeno, licima sa invaliditetom se omogućava korišćenje potrebnih pomagala, a iz osiguranja imaju pravo i na naknadu putnih i drugih troškova u vezi sa poslom.
Dakle, jasno je da se u Švajcarskoj intenzivno radi na tome da se invalidi u što većoj meri integrišu u društvo, bez obzira na to kada je invalidnost kod njih nastala. Procena je da je i za ljude i za državu daleko korisnije da invalidna lica budu radno angažovana, nego da samo koriste penziju.
Nastavak na drugoj strani.