Ko se ne seća čuvene scene iz filma „Lepa sela lepo gore“ u kojoj Laza kaže kamiondžiji – „A kako je kod vas u Švedskoj? Hladno? Al’ standard…“ Da, sasvim sigurno je Švedska jedna od socijalno najbolje uređenih država Evrope. Kao i u drugim državama Skandinavije, dobar životni standard u Švedskoj ne čini samo visoka prosečna zarada, već celokupan način života. Većina ljudi koji imaju priliku da vide Švedsku, bez obzira na razlog putovanja, obično brzo primete ujednačenost njenih građana. U Švedskoj je život specifičan, a takvi su i uslovi za penziju.
U Švedskoj se voze dobri automobili, ali retko koji na bilo koji način odskače od ostalih. Ako obratite pažnju na to kako su ljudi obučeni, primetićete slično. Oni koji u Švedskoj provedu malo više vremena primete i da se Šveđani retko nečemu čude. Možda ćete izaći u majici u sred ledene zime, možda ćete misliti da iz nekog drugog razloga baš privlačite pažnju. Ne, shvatićete brzo, nije ih briga. Dok ne ugrožavate nikoga, neće se ni čuditi ni osvrtati. Ono što u Švedskoj može da bude čudno drugima je – da ne želite da radite na sebi, da se poboljšate u svakom pogledu, da bolje radite.
Organizacija penzijskog sistema u Švedskoj
Penzijski sistem u Švedskoj je veoma specifičan. Penzija koju steknete na kraju radnog veka sastoji se iz više delova, koji pojedinačno nisu dovoljni da obezbede „pristojan“ životni standarad.
Na prvom mestu, tu je obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno državna, ili opšta penzija. Ona čini oko tri četvrtine ukupnih penzijskih prihoda, u proseku. Međutim, čak i ta državna penzija se zapravo sastoji od više delova. O tome ćemo nešto kasnije.
Uz državnu penziju, tu je i drugi stub osiguranja – ugovorena penzija. Šveđani je često nazivaju i – penzija poslodavca. Naime, poslodavci zaposlenima uz državno uplaćuju i privatno osiguranje. Obično firme imaju ugovor sa nekim od penzijskih fondova kojima uplaćuju premije osiguranja u određenom postotku od plate zaposlenog. Penzija koja se dobija iz drugog stuba osiguranja obično čini oko 20% ukupne penzije. Interesantno je da više od 90% Šveđana ima i ovaj vid osiguranja.
Treći deo penzije je – lična penzija. Ovo je u stvari klasičan treći stub osiguranja – dobrovoljno penzijsko osiguranje. Ovaj deo je samo mogućnost, ne postoji obaveza da se plaća osiguranje. Međutim, veliki broj osiguranika u Švedskoj se odlučuje da uplaćuje i dobrovoljno osiguranje. Obično su to oni građani koji iz bilo kog razloga nemaju osiguranje u II stubu. Takođe, Šveđani koji imaju više prihode od proseka, vrlo često se odlučuju da deo tih prihoda uplaćuju dobrovoljnim fondovima, da bi popravili svoj materijalni položaj u starosti.
Starosna penzija
Kao i u ostalim prilozima u kojima smo objašnjavali uslove za penziju u raznim državama, mi ćemo analizirati prvi stub osiguranja. Dakle, opisaćemo uslove za penziju kod obaveznog, državnog penzijskog i invalidskog osiguranja. Primanja u II i III stubu osiguranja su predmet ugovora i mogu se razlikovati od fonda do fonda.
Državna penzija zasniva se na svim prihodima koje ste ostvarivali za vreme života u Švedskoj. Svaka godina rada i plaćanja poreza se računa i predstavlja deo opšte penzije. Na visinu ove penzije mogu da utiču razne životne situacije, što švedski sistem čini posebno specifičnim. Na primer, u prve četiri godine života deteta dodatni novac se uplaćuje u penzijski fond. Za ovu dopunsku uplatu čak nije uslov da li ste i koliko dugo bili na porodiljskom odsustvu. Na iznos penzije utiče i studentski kredit, vojna obuka u okviru vojnog roka, naknada za nezaposlenost, naknada za bolovanje… Čini se da je lakše nabrojati životne okolnosti koje ne utiču na penziju u Švedskoj.
U pogledu visine penzije, opšte pravilo je – što ste više zarađivali i što kasnije odete u penziju, to će njen iznos da bude viši.
Kao što smo već spomenuli, državna, odnosno opšta penzija sastoji se iz više delova. Njen ukupan iznos čine – penzija koja se određuje na osnovu prihoda, premijska penzija, dodatak na penziju po osnovu prihoda i garantovana penzija. Ipak, neki od ovih delova penzije rezervisani su samo za penzionere koji žive u Švedskoj.
Korisnicima penzije koji imaju niske prihode može uz penziju da se doda i stambeni dodatak, kao i pomoć za izdržavanje.
Takođe je za slučaj smrti člana porodice predviđeno pravo na porodičnu penziju, ali o toj temi ćemo da pišemo odvojeno.
Kako rad u Švedskoj utiče na visinu penzije
Prema švedskim propisima, 18,5% oporezivih prihoda se svake godine izdvaja u penzijski fond. U oporezive prihode se, naravno, uračunava i mesečna plata. 16% se izdvaja u fond za penziju po osnovu prihoda. Ovo je i „najvažniji“ deo penzije, a sam iznos penzije koji se stiče po ovom osnovu se usklađuje prema rastu plata u Švedskoj.
Preostalih 2,5% oporezivih prihoda se uplaćuje za premijsku penziju. Pri tome, svaki osiguranik može da bira fond u koji će se uplatiti taj novac. Ukoliko ne želite da pravite izbor, onda se taj novac uplaćuje u državni fond. Zapravo, državni fond predstavlja opciju upravljanja penzijskim sredstvima uz poštovanje generacijske solidarnosti.
Nastavak na drugoj strani.
