Uslovi za starosnu penziju Slovenija

Uslovi za starosnu penziju u Sloveniji

Republika Slovenija prva je postala članica EU od svih država nastalih na prostoru Jugoslavije. Svako ko je u Sloveniji boravio, ili makar prolazio sigurno je odmah primetio izuzetnu čistoću, uredno pokošenu travu i generalno – veliku brigu o svakom detalju koji čini život prijatnim. Iako zauzima relativno malu teritoriju, Slovenija raspolaže i morem i planinama. Šarolikost prirode čini ovu zemlju interesantnom turistima raznih interesovanja. Slovenački proizvodi u Jugoslaviji su važili za najkvalitetnije, a i današnja industrija u Sloveniji je razvijena. Proizvodi se svašta, od prehrambenih proizvoda do automobila i drugih modernih tehničkih uređaja. Veliki izvoz doprinosi činjenici da je društveni proizvod Slovenije po glavi stanovnika dostigao 92% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji. Uređena država, izuzetna priroda i jaka ekonomija čine Sloveniju interesantnom za zapošljavanje, a naročito onima koji su nekada sa Slovencima živeli u istoj državi. Kakvi su uslovi za starosnu penziju u Sloveniji?

Slovenija Škofja Loka

Starosna penzija

Kako biste ostvarili pravo na starosnu penziju u Sloveniji, potrebno je da ispunite sledeće uslove – navršenje određenih godina života, navršenje određenog perioda penzijskog staža, ili staža (perioda) osiguranja i prestanak obaveznog socijalnog osiguranja.

Uslovi za starosnu penziju su jednaki za muškarce i žene.

Opšti uslovi za penziju su – 60 godina života i 40 godina penzijskog staža, ili 65 godina života i 15 godina staža osiguranja.

Penzijski staž obuhvata sve periode osiguranja, kao i periode posebnog staža. Zanimljivo je da se poseban staž sabira za ocenu ispunjenosti uslova za penziju, ali ne utiče na određivanje visine penzije. Potpuno suprotno propisima koji važe u Srbiji.

Periodi osiguranja obuhvataju periode obaveznog osiguranja, ili dobrovoljnog uključenja u obavezno osiguranje, kao i periode za koje su doprinosi plaćeni. Pod periodom za koji su doprinosi plaćeni podrazumeva se dokup staža, ili period brige o detetu do prvog rođendana. Ovi periodi mogu se uplatiti i uračunati u staž isključivo na osnovu rešenja kojim je takvo pravo utvrđeno. Periodi za koji je staž plaćen na osnovu rešenja ne uračunavaju se za uslov za starosnu penziju za koju je potrebno 40 godina penzijskog staža.

Periodi posebnog staža uračunavaju se bez obzira na uplatu doprinosa, ali ne uzimaju se u obzir pri oceni uslova za starosnu penziju koja se ostvaruje sa 65 godina života i 15 godina staža osiguranja. Dakle, za ovaj uslov mogu se uračunati samo prethodno objašnjeni periodi osiguranja, računajući i dokupljene periode.

Piran Slovenija

Beneficirani staž

I slovenački propisi poznaju beneficirani staž, tj. staž sa uvećanim trajanjem. Pod nazivom „dodato vreme“ podrazumeva se staž koji se na naročito teškim i po zdravlje opasnim poslovima računa preko kalendarskog trajanja perioda zaposlenja. Dodato vreme predstavlja 1/4 kalendarskog trajanja perioda zaposlenja. Praktično, to je ekvivalent stepenu uvećanja 12/15 u Srbiji. Za svaku godinu rada na nekom od ovakvih poslova, dodaje se 3 meseca staža. Ovi periodi uzimaju se u obzir pri oceni uslova za penziju, ali ne utiču na mesečni iznos penzije.

Prevremena starosna penzija

Ukoliko ste navršili 60 godina života i 40 godina penzijskog staža sa dokupom, imate mogućnost da ostvarite pravo na prevremenu starosnu penziju. Dakle, razlika u odnosu na starosnu penziju sa 40 godina staža je što se za prevremenu starosnu penziju računaju svi navršeni periodi staža, pa i oni koji su dokupljeni.

Prevremena starosna penzija se umanjuje u odnosu na starosnu i to za 0,3% za svaki mesec koji nedostaje od dana prava do 65. rođendana. Jednom ostvareno pravo na umanjenu prevremenu starosnu penziju ne može da se izmeni. Penzija ostaje doživotno umanjena za procenat koji je određen pri ostvarivanju prava.

Bled Slovenija

Odlaganje penzionisanja

Ukoliko odložite odlazak u penziju, možete da ostvarite dva bonusa. Ova mogućnost odnosi se samo na osiguranike koji su navršili 60 godina života i imaju 40 godina penzijskog staža bez dokupa. Oni imaju mogućnost da ostvare pravo na starosnu penziju bez umanjenja, ali slovenački propisi dozvoljavaju mogućnost da se odluče za kasnije penzionisanje i na taj način ostvare bonus.

Pre svega, kasnijim penzionisanjem uvećava se mesečni iznos penzije i to tako što se pri obračunu visine penzije dodaje po 1,5 procentnih bodova za svakih 6 meseci staža koji je navršen nakon dana kada je bio ispunjen uslov za penziju. Dodatak može da se uračuna za maksimalno 3 godine staža, pa je maksimalno uvećanje 9 procentnih bodova.

Ovo ćemo detaljnije objasniti u delu oko načina obračuna visine penzije u Sloveniji.

Dodatni bonus za odlaganje penzionisanja je što je uz rad moguće koristiti 40% penzije. Dakle, u Sloveniji je usvojen propis koji podseća na austrijsku koridor penziju.

Kako se računa visina starosne penzije

Obračun visine penzije u Sloveniji najsličniji je obračunu koji je postojao još u Jugoslaviji, a u svim republikama se zadržao i godinama posle. U Srbiji je sličan obračun važio do izmene propisa 2003. godine.

Naime, visina penzije se utvrđuje na osnovu penzijskog osnova i staža osiguranja. Penzijski osnov se utvrđuje za najpovoljnije 24 uzastopne godine rada. Da bi se godina uzela u obzir, potrebno je da je u njoj navršeno najmanje 6 meseci staža. Godina u kojoj se ostvaruje pravo se ne uzima u obzir.

Uz korišćenje valorizacionih koefcijenata, utvrđuje se prosečna mesečna zarada u toku izabranog najpovoljnijeg perioda i taj iznos predstavlja penzijski osnov.

Trajanje staža utiče na visinu penzije tako što svaka godina staža ima svoju vrednost u procentnim bodovima. Minimum za utvrđivanje penzije je 29,5% od osnova i on važi za 15 godina staža. Svaka naredna puna godina vredi 1,36%. Ako postoji i staž koji je kraći od godine, ali je trajao najmanje 6 meseci i on se uračunava i to sa 0,68%.

Dodatak za decu

Penzija se uvećava i po osnovu rođene dece i to tako što se za svako dete dodaje 1,36%. Maksimalno se po ovom osnovu može dodati 4,08%, što odgovara iznosu za tri deteta.

Dodatak za decu se načelno dodaje majkama, ali postoji mogućnost i da se prebaci na oca ukoliko majka na to pristane i nije već ostvarila pravo na penziju. Isto je moguće i u slučaju da je majka umrla pre ostvarivanja prava.

Bled Slovenija

Kako računica izgleda u praksi

Sada je prilika i da malo bolje objasnimo kako ova računica funkcioniše. Na primer, osiguranik koji ima 20 godina staža dobiće osnovnih 29,5% za prvih 15 godina i još 5 puta po 1,36%. To je ukupno 29,5 + 6,8 = 36,3%. Ako uz to ima i pravo na dodatak za dvoje dece, to bi bilo i dodatnih 2,72%, odnosno ukupno 39,02% od osnova.

U slučaju osiguranika koji je iskoristio mogućnost da odloži penzionisanje i da radi još 3 godine, evo kakva bi bila računica. Za 43 godine staža sleduje 29,5 + 28 x 1,36 = 67,58%. Pošto zbog odlaganja penzije ima pravo i na bonus od 9% za 3 godine staža, to bi došlo na 76,58% od penzijskog osnova. Priznaćete, nije zanemarivo to uvećanje za kasnije penzionisanje.

Ostale informacije

U Sloveniji nije moguće raditi uz penziju. U slučaju da penzioner uđe u obavezno osiguranje, isplata penzije se obustavlja. Ipak, propisi u Sloveniji poznaju i mogućnosti rada koje ne utiču na isplatu penzije. Na primer, moguće je ostvarivati zaradu po osnovu ugovora o delu, autorskih ugovora, ugovora o davanju imovine u zakup. Moguće i angažovanje na privremenim i povremenim poslovima, angažovanje na upravljanju imovinom (prokurator, upravnik…) kao i na poslovima koji podrazumevaju angažovanje invalida. U suštini, ako imate penziju u Sloveniji, najbolje je da se neposredno kod ZPIZ raspitate da li bi vaše eventualno angažovanje uticalo na njenu isplatu.

Slovenački zavod za penzijsko osiguranje nudi brojne digitalne usluge. Moguće je pregledati svoje podatke, proceniti datum ispunjenosti uslova, visinu penzije… Ukoliko želite da probate neke od ovih funkcionalnosti, na raspolaganju su sledeći linkovi:

1. Zahtev za obračun dana ispunjenosti uslova i visine penzije;

2. Digitalne usluge ZPIZ.

Penzionerska kartica

Penzionerska kartica

Svi penzioneri u Sloveniji od 2012. godine uz rešenje o penziji dobijaju i penzionersku karticu. Dakle, ova kartica se izdaje bez posebnog zahteva i dostavlja se korisniku prava putem pošte, uz rešenje. Karticu dobijaju i penzioneri kojima je prebivalište van Slovenije. Kao i srpska penzionerska kartica, ona se koristi kao sredstvo dokazivanja statusa penzionera. Takođe omogućava razne pogodnosti u nabavci roba i usluga, ali uglavnom na teritoriji Slovenije.

Kako ovaj članak ne bi bio preobiman, način ostvarivanja prava na invalidsku i porodičnu penziju objasnićemo u posebnom tekstu.

Pročitajte i o uslovima za penziju u Srbiji, Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj… U sekciji stručna reč, pronaći ćete i druge stručne tekstove, pa i opise uslova za penziju u još nekim državama.

Povezani članci