Sve veći broj novih slučajeva demencije u populaciji tokom vremena, takozvana incidentna demencija, povezuje se sa dugotrajnom izloženošću zagađenju vazduha. Istraživanje pokazuje da su glavni izazivač takozvane fine čestice (PM2,5), koje nastaju najviše u otvorenoj vatri. Međutim, izvor ovih čestica mogu da budu i poljoprivredni radovi, saobraćaj, pa i neke prirodne pojave. Ovo su rezultati studije koju je finansirao Nacionalni institut za zdravlje, a objavio naučni časopis JAMA Internal Medicine. Naučnici su otkrili da je 15% starijih osoba razvilo incidentnu demenciju u toku praćenja u periodu od deset godina. Nema dileme, zagađenje vazduha zaista može da utiče i na pojavu demencije.
Kako je sprovedeno istraživanje
„Efekti zagađenja vazduha od šumskih požara i drugih emisija na lokalnom i međunarodnom nivou imaju značajan uticaj na zdravlje. Nalazi ove studije su neophodni za pravilno informisanje i donošenje pravilnih odluka u oblasti zdravstvlja, ali i u politici“. Ovo je po iznošenju rezultata rekao Ričard J. Houds, dr nauka, direktor Nacionalnog instituta za starenje. „Rezultati istraživanja su primer efikasnog korišćenja podataka finansiranih iz federalnog budžeta za pomoć u otklanjanju kritičnih zdravstvenih rizika kojima smo svakodnevno izloženi.“
Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu, En Arbor, prikupljali su podatke praćenjem 27.857 odraslih starijih od 50 godina. Oni nisu potpuno slučajno izabrani, jer je želja naučnika bila da se uključe ljudi iz različitih sredina, različitih navika i iz različitih okruženja. Uzorak je trebalo da pravilno prikaže prosek starijih u SAD. Studija je počela još 1992. godine, a učesnici su intervjuisani na svake dve godine. Kod učesnika su beleženi mnogi faktorima koji mogu da budu značajni za zdravo starenje. Pitanja su uključivala njihovo razumevanje situacije, opšte zdravstveno stanje i njihove navike i ponašanje u vezi sa čuvanjem zdravlja.
Analiza kvaliteta vazduha
Istraživački tim je takođe prikupio merenja kvaliteta vazduha od američke Agencije za zaštitu životne sredine. Korišćeni su i rezultati nekoliko drugih, starijih studija. Uzeto je u obzir i više od 300 geografskih varijabli kao što su obližnje saobraćajnice, vegetacija u okruženju, načini korišćenja zemljišta, gustina naseljenosti i izvori zagađenja. Ove informacije su primenjene na model predviđanja za procenu ukupnog PM2,5 na adresama stanovanja učesnika. Model je pomnožio ukupnu koncentraciju PM2,5 na pojedinačnim adresama sa lokalnim frakcijama PM2,5 koje se mogu pripisati svakom od izvora. Najčešći izvori su poljoprivreda, drumski i vandrumski saobraćaj, sagorevanje uglja za proizvodnju energije, sagorevanje uglja za industriju. Razni oblici industrije takođe stvaraju čestice PM2,5, a značajni izvori su i otvorena vatra i prašina koju nosi vetar.
Cilj istraživanja je bio ne samo da dođe do odgovarajućih podataka i zaključaka, već i da prikupljeni rezultati pomognu u razvoju budućih istraživanja. Rezultati bi trebalo da utiču na donošenje političkih odluka koje bi mogle da izmene količinu emisija loših čestica.
Rezultati
Nalazi su pokazali da je 4.105 učesnika (15%) razvilo demenciju u toku praćenja. U poređenju sa onima koji nisu razvili demenciju, utvrđeno je da je procentualno veći udeo učesnika sa incidentnom demencijom bio drugih rasa osim bele. Oboleli su većinski manjeg nivoa obrazovanja i lošijeg materijalnog stanja. Zajedničko im je da su živeli u oblastima u kojima je zabeležen viši nivo čestica PM2,5.
Potvrđeno je da je veći broj obolelih živeo u regijama gde se obavljaju intenzivniji poljoprivredni radovi, odnosno gde je veći broj požara na otvorenom. Ova dva faktora su definitivno najznačajnije uticala na količinu PM2,5 čestica. Ipak, značajan uticaj na zagađenje vazduha imali su i saobraćaj i sagorevanje uglja, posebno u industriji i za proizvodnju električne energije. Posredno, ovi faktori su i uticali na veći broj oboljenja od demencije.
Jedan od zaključaka istraživanja je da bi intervencije kojima bi se umanjilo zagađenje vazduha definitivno značajno uticale i na smanjenje broja obolelih. Konkretno istraživanje analiziralo je pojavu demencije, ali nema dileme da su sa zagađenjem vazduha povezana i druga oboljenja. Pre svih, to su bolesti koje pogađaju respiratorni sistem.
Jedan od ciljeva istraživanja je i da se poveća svest građana o svim uticajima zagađenja vazduha na zdravlje ljudi. Uz povećanu svest, lakše će se postići izmene zakonskih propisa koje će dalje uticati na sistematsko planiranje i implementaciju planova u cilju smanjenja zagađenja. Jedan od rezultata takvog planiranja bi sigurno bila i efikasna prevencija Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Želja istraživača je da sa ovim, možda i neočekivanim rezultatima, bude upoznata i međunarodna, a ne samo američka javnost.
U zdravom okruženju je i starenje zdravije.
Izvor: NIA
