U članku koji objavljuje organizacija Social Europe, daje se komentar na reforme sprovedene u finskom sistemu socijalnog osiguranja, a u svetlu krize penzijskih sistema u većini evropskih zemalja.
Evropljani žive duže i duže ostaju zdravi. To je, naravno, dobro, ali u kombinaciji sa niskim natalitetom ugrožava finansijsku održivost penzionih sistema i države blagostanja u celini.
I pored masovnog protivljenja naroda, a o čemu smo pisali ovde, francuska vlada je nedavno progurala postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju, zaobilazeći nacionalni parlament. Obrazloženje je bilo da je sve manje radno sposobnih poreskih obveznika i obveznika doprinosa i sve veći broj penzionera i starih lica kojima je potrebna nega.
Kritičan odnos
Francuska sigurno nije sama u suočavanju sa ovim problemom. U 18 od 41 industrijalizovane zemlje koje su bile predmet istraživanja, odnos između starijih ljudi i radno aktivnog stanovništva postao je kritičan. Produženje radnog veka je stoga postao jedan od centralnih društveno-političkih ciljeva poslednjih godina.
U skoro svim evropskim zemljama mogućnosti za prevremeno penzionisanje su ukinute ili bar ozbiljno ograničene. Starosna granica za odlazak u penziju je već́ povećana ili se planira povećanje u budućnosti. U deset evropskih zemalja starosna granica za odlazak u penziju je povezana sa očekivanim životnim vekom. Osnovna ideja je da odnos očekivanih prosečnih godina provedenih u penziji i godina provedenih u radnom veku treba da ostane približno isti. Na ovaj način se izbegava preterano opterećenje budućim generacijama u finansiranju penzija.
Naime, tzv. PAYG (pay-as-you-go) penzioni sistem koji se primenjuje širom sveta, bazira održivost na tome da aktuelni osiguranici finansiraju isplatu penzija svim korisnicima. Ukoliko se odnos osiguranika i penzionera smanjuje na štetu penzionera, ovaj sistem postaje neodrživ. Bez odgovarajućih izmena, ovakvo kretanje odnosa dovodi ili do nužnog značajnog umanjenja penzija, pa čak i do kolapsa celog sistema.
Posle Japana, Finska je jedna od zemalja koja je najviše pogođena demografskim starenjem. Rekordno nizak fertilitet (ni 1,4 dece po ženi poslednjih godina) i niska stopa imigracije pojačali su negativan trend i ugrozili održivost socijalne politike. Međutim, Finska je zemlja u kojoj su kreatori politike reagovali relativno rano. Tražena su i ponuđena rešenja — a neki rezultati su već vidljivi.
Produžen radni vek
Centralni ciljevi poslednje dve finske penzijske reforme, 2005. i 2017. godine, bili su kasnije penzionisanje i produženi radni vek. Prevremene penzije i penzije za nezaposlene postepeno su ukidane od 2005. godine. Time je umanjena mogućnost za odlazak u penziju pre propisane starosne granice za penzionisanje,
Pored toga, uveden je i finansijski podsticaj kojim se oni koji su radili preko 63 godine nagrađuju višom uvećanjem penzije. Ovo je, međutim, išlo u korist građana sa višim zaradama i dugoročno bi doprinelo povećanju jaza u iznosima penzija. Posebno kada se uzme u obzir da su upravo građani sa višim obrazovanjem oni koji duže rade.
Nove korekcije penzijskog sistema su izvršene 2017. godine. Fleksibilna starosna granica za odlazak u penziju od 63 do 68 godina, uvedena 2005. godine, zamenjena je minimalnom i ciljnom starosnom granicom za penzionisanje. Ona je vezana za očekivani životni vek i povećava se u zavisnosti od godine rođenja. Tek kada se dostigne ciljna starosna granica za penzionisanje, isplaćuje se puna penzija. Svaki mesec prevremenog penzionisanja, u odnosu na minimalnu starosnu granicu za penziju, umanjuje penziju za 0,4 odsto.
Oni koji uopšte nemaju penziju po osnovu zarade, ili imaju samo malu penziju, primaju takozvanu nacionalnu penziju. Ove penzije finansiraju se iz poreza, a ne iz doprinosa zaposlenih. Međutim, korisnici penzija ostvarenih po osnovu rada i zarade čiji iznos prelazi 1.500 evra mesečno, nemaju pravo na dodatnu nacionalnu penziju.
Finska je kroz penzioni sistem uvela mogućnost da građani sami izračunaju svoju starosnu granicu za odlazak u penziju i iznos penzije koju mogu da očekuju. Na ovaj način stvorena je transparentnost u pogledu efekata penzijskih reformi na pojedince. Građanima je omogućeno da planiraju penzionisanje i svoje prihode nakon toga.
Uspešna politika
Uspešna politika je usko povezana sa sposobnošću vlasti da razvija strategiju i da uz učešće svih relevantnih grupa kontinuirano prati sprovođenje.
Procene finskih reformi pokazuju da sve više ljudi radi do pune penzije, a posebno radnici sa nižim nivoom obrazovanja. Za obične radnike, nezaposlenost je često bila razlog prevremenog penzionisanja pre 2005. godine. Ukidanje penzije za nezaposlene je dodatno umanjilo razlike u prihodima kod osoba koje prestaju sa radom. Povećanje starosne granice za odlazak u penziju u 2017. godini takođe je imalo očekivani efekat. Radni vek je u celini produžen.
Uprkos opštem povećanju starosne granice za odlazak u penziju, u industrijalizovanim zemljama još uvek ima mnogo onih koji ne mogu, ili ne žele da rade duže. Kao rezultat toga, u mnogim državama ostaju značajne skočio-ekonomske razlike kada je u pitanju penzija. Širom Evrope, radnici sa niskim obrazovanjem napuštaju tržište rada u proseku 2,8 godina ranije od onih koji su visokokvalifikovani. Jaz je najmanji u Švedskoj, Nemačkoj i Finskoj. Kako bi se umanjile ove društveno-ekonomske nejednakosti u starosnom dobu za odlazak u penziju, potrebno je dodatno prilagođavati penzijske, ali i druge sisteme u svakoj državi.
Temelji sistema
Obrazovanje i doživotno učenje su suštinski temelji stabilnog učešća pojedinca na tržištu rada. Takođe, medicinska prevencija postaje sve važnija. Sve češće kod osiguranika nastaje privremeni ili trajni invaliditet već́ u ranom životnom dobu, zbog psihičkih ili fizičkih problema. Iskustva iz Skandinavije, iz država poznatih po blagostanju, ukazuje da uređenje brige o deci, kao i o starijim licima, čini veliki značaj u opštem socijalnom sistemu.
Fleksibilna rešenja, na primer u pogledu radnog vremena i organizacije rada mogu starijim licima da olakšaju rad u kasnijim godinama života. Odgovarajuće uvažavanje starijih radnika od strane poslodavaca takođe igra važnu ulogu. Pretpostavljena starosna diskriminacija pri angažovanju starijih lica zbog toga je veoma značajan faktor pri kreiranju penzijske politike. Naime, ukoliko se ukidaju mogućnosti za ranije penzionisanje, a u državi postoji veći broj starijih nezaposlenih lica koja zbog odnosa poslodavaca uopšte ne mogu da nađu posao, bez obzira na stručnost – takva politika nije održiva.
Penzijska politika mora i dalje imati na umu raznolikost individualnih životnih tokova. Mnogi ljudi su i dalje sposobni i voljni da rade u dobi od 70 godina. Istovremeno je sposobnost drugih da to učine znatno ranije smanjena.
Ukoliko je cilj da se postigne država blagostanja, onda je neophodno obezbediti adekvatan prihod od penzije za sve. Mere potrebne za suočavanje sa demografskim starenjem na finansijski i socijalno održiv način daleko su šire od politike penzija i ne mogu da se svedu samo na izmene starosne granice za odlazak u penziju. Da bi se građani zaista kasnije penzionisali, potrebno je prethodno postići odgovarajuće standarde u raznim sferama njihovih života. Rad u starijim godinama ne sme da postane prisilna obaveza.
Izvor: Social Europe
