Statistika kaže da je inflacija u Crnoj Gori u poslednje tri godine zvanično iznosila nešto više od 30%, dok su cene hrane porasle i za više od 40%. Udruženja penzionera se slažu da je rast penzija nedovoljan da isprati porast troškova života. Sa druge strane, zaposleni građani Crne Gore su imali znatno redovnija i veća povećanja. Međutim početkom 2024. godine odnosi su se značajno promenili. Zvanično, prosečne penzije u Crnoj Gori imale su veliko povećanje.
Statistički podaci
Prosečna neto zarada u Crnoj Gori je u decembru 2020. godine iznosila 527 evra, dok su penzioneri u proseku primali 290 evra. Krajem 2020. godine, prosečna penzija je iznosila 55% prosečne neto zarade. Međutim, u međuvremenu su zarade porasle na 814 evra u proseku, a penzije na čak 509 evra. Plate su za nešto više od tri godine porasle za 54 procenta, a rast penzija u istom periodu iznosio je neverovatnih 75%. Na ovakvu statistiku uticalo je i povećanje najnižeg iznosa penzije na 450 evra. Prethodno je granica za najnižu penziju bila na 302 evra, pa je ovo povećanje zaista izuzetno veliko. Ipak, to znači da korisnici penzija čiji je iznos viši od najnižeg nisu zapravo imali povećanje od 75%. Sa prosečnom penzijom od 509 evra, udeo penzije u prosečnoj zaradi popeo se na velikih 62%.
Standard prosečnog crnogorskog radnika je takođe značajno povećan u ovom periodu. Rast plata bio je kontinuiran i ukupno viši od stope inflacije. Na povećanje plata naročito je uticao program „Evropa sad“, početkom 2023. godine. Međutim, dodatno povećanje plata u javnom sektoru za 20% početkom ove godine je značajno povećalo ukupan procenat.
Privatni sektor ipak nije ispratio ova povećanja. Zvanični podaci ne postoje, jer statistika prati samo ukupan rast zarada. Crnogorski statističari nisu izdvojili podatke o zaradama u privatnom i javnom sektoru kako bi se ovi podaci posebno analizirali. Zbog toga nije moguće izneti zvaničan podatak, ali većina radnika u privatnom sektoru nije imala povećanja slična onima u javnom. Oni uglavnom ne mogu da se pohvale tako velikim rastom zarada.
Jesu li penzije zaista rasle brže od inflacije?
Početkom 2023. godine mediji su bili prepuni informacija o nezadovoljstvu crnogorskih penzionera. Rast penzija nije ni približno pratio rast troškova života. Većina penzionera svoj mesečni prihod troši na komunalne usluge, lečenje i hranu. Rast cena hrane je u 2021. i 2022. godini bio izuzetno visok. Statističari kažu da je hrana samo u ove dve godine poskupela za gotovo 35%. Na kraju krajeva, i bez statistike smo i sami svesni kretanja cena prehrambenih proizvoda. Srbija sasvim sigurno ne zaostaje za ovim statističkim podacima, naprotiv – verovatno ih i nadmašuje. Samo u periodu od proleća 2022. do proleća 2023. godine u Srbiji je zabeležen rast cena hrane za neverovatnih 25%.
Crnogorske penzije, iako redovno povećavane, stagnirale su prema cenama prehrambenih proizvoda. Ovakav trend trajao je do prošle godine.
Međutim veliko povećanje najnižih penzija ove godine statistički je značajno povećalo prosek. Sa druge strane, istom odlukom je rast iznosa najniže penzije zamrznut za naredne dve godine.
Statistički podaci omogućili su da se priča o velikom rastu penzija, ali penzioneri nisu impresionirani statistikom. Naprotiv, velika većina penzionera čije su penzije veće od minimalne izuzetno su nezadovoljni ovakvom odlukom. Iako na prvi pogled deluje da nema razloga da tako reaguju, jer povećanje najnižih penzija ne smanjuje njihove, pitanje je da li je to tako. Visoke najniže penzije značajno učestvuju u ukupnoj masi sredstava iz kojih se isplaćuju primanja svim crnogorskim penzionerima. Sasvim je razumno očekivati da se ubuduće rast penzija dodatno uspori kako bi se „balansirao“ udar izazvan ovim povećanjem. Takođe, mnogi penzioneri koji su radili 40 i više godina sada su potpuno, ili približno izjednačeni sa onima koji su najnižu penziju zaradili sa samo 15 godina staža.
Povećanja penzije u 2023. godini
Crnogorski penzioneri imali su dva povećanja penzije prošle godine. Majske penzije uvećane su za 5,4% na osnovu redovnog usklađivanja, a istovremeno i za još 2,95%. Ovaj „dodatak“ je rezultat odluke Vlade Crne Gore da se penzije usklade i vanredno u istom terminu.
Slično je bilo i u septembru. Na osnovu formule kojom se određuje povećanje penzija, utvrđeno je da će se penzije povećati za 2,5%. Međutim, Vlada je ovo povećanje udvostručila pa su penzioneri dobili 5% više penzije od jeseni.
Ipak, ova povećanja nisu ni približno dovoljna da tako značajno podignu prosečnu penziju. Od septembra 2023. godine, crnogorske penzije iznosile su 52% prosečne neto zarade. Dakle, manje od 55% koliki je udeo bio krajem 2020. Međutim, sa povećanjem najniže penzije početkom 2024. godine, statistički su penzije dostigle 62% neto zarade, iako se za većinu penzionera one uopšte nisu promenile. Zapravo, jesu, ali samo za redovnih 2,08% koliko je iznosilo povećanje od januara ove godine.
Šta dalje?
Pojedina udruženja navode i mogućnost da organizuju proteste, a neki političari traže da se izađe u susret svim crnogorskim penzionerima, a ne samo onima sa najnižim primanjima. Čuju se i predlozi da se penzije linearno povećaju, baš kao što su povećane one najniže. Da li budžet Republike Crne Gore može da izdrži dodatno povećanje penzija u cilju da većina bude zadovoljna, pitanje je. Svakako je jasno da je povećanje najniže penzije stvorilo novi odnos i jaz među penzionerima.