Kada se razgovara o odlasku u penziju, glavna tema je uvek – koji su uslovi. Naravno najviše se govori o potrebnim godinama života i trajanju staža osiguranja, kao osnovnim uslovima za penzionisanje. Kod invalidske i porodične penzije obično svi podrazumevaju i prestanak rada kao uslov. Međutim, oni koji planiraju starosnu penziju neretko žele taj prestanak da izbegnu. Zakon uređuje različite osnove osiguranja, različite vrste penzija, pa je i normalno da postoje brojne specifičnosti. One mogu da utiču na obaveze budućih penzionera u pogledu prestanka obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i na mogućnost ponovnog radnog angažovanja. Objašnjavamo kada je prestanak rada uslov za penziju. Ali, podsetićemo se i da li i kada penzioneri mogu da rade.
Starosna i prevremena starosna penzija
Po pravilu, svi osiguranici pored ispunjenja uslova moraju da prekinu svoje zaposlenje, odnosno samostalnu delatnost da bi ostvarili pravo na starosnu, ili prevremenu starosnu penziju. Ipak, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa nekoliko izuzetaka za pojedine kategorije osiguranika. Njima je sticanje prava na penziju jednostavnije i mogu da ga ostvare i bez prethodnog prestanka osiguranja. Ovakav kriterijum određen je za preduzetnike. Takođe, pravo na starosnu, ili prevremenu starosnu penziju bez prestanka osiguranja mogu da ostvare i izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji.
Lako se može primetiti da je zakonodavac pri donošenju ovakve odredbe imao u vidu specifičnosti pojedinih zanimanja. Činjenica je da bi obaveza da se obavljanje delatnosti u potpunosti prekine dovela u pitanje posao koji se obavlja. U nekim slučajevima prekid bi ugrozio i korisnike, što je posebno važno u slučaju hranitelja. Osiguranici koji su zaposleni u sopstvenom preduzeću mogu pravo na penziju da ostvare tako što će prekinuti radni odnos. Oni mogu da zadrže osnivački ulog i prava po tom osnovu u preduzeću.
Rad iz starosne penzije
Po ostvarivanju prava na penziju, svi korisnici starosne, ili prevremene starosne penzije mogu da rade. Oni kojima prestanak nije uslov, sa radom svakako nastavljaju. Oni osiguranici koji su morali da prekinu osiguranje, takođe mogu ponovo da rade. Ipak, njima makar jedan kalendarski dan, onaj kada stiču penziju, mora da bude van osiguranja. U protivnom, dovodi se u pitanje utvrđeno pravo. Na primer, zaposleni kome je osiguranje prestalo 20. februara ne može ponovo da počne da radi već 21. februara, od dana kada će ostvariti pravo na penziju. Ovaj osiguranik može ponovo da se zaposli najranije od 22. februara. Na ovaj način, ostvareno pravo neće biti ugroženo kasnijim osiguranjem. Takođe, ovo je i prvi uslov za uspešno ponovno određivanje penzije za penzionere koji nakon penzionisanja navrše još najmanje jednu godinu staža.
Ugovor o delu
Oni koji rade po ugovoru o delu su verovatno najspecifičniji. Osiguranje po ovom osnovu karakteriše to što trajanje staža uopšte ne mora da odgovara periodu trajanja ugovora. Naime, trajanje staža se određuje na osnovu plaćenih doprinosa, a sam period osiguranja prijavom i odjavom. Podnošenje prijave i obaveze obaveza je poslodavca sa kojim je lice zaključilo ugovor. Međutim, ugovori o delu su najčešće samo „otvoreni“, tj. određen im je početak, ali ne i kraj. U momentu ostvarivanja prava na penziju potrebno je evidentirati prestanak trajanja ugovora. Obično je osiguranik taj koji u dogovoru sa poslodavcem donosi dokaz o danu do kada je ugovor trajao. Naravno, ugovor o delu može bez da se nastavi i nakon ostvarivanja prava na penziju. Ukoliko se sa poslodavcem ne može stupiti u kontakt, prestanak osiguranja utvrđuje se na osnovu registrovanih uplata doprinosa.
Slična je situacija i za „frilensere“, lica koja rade za inostrane poslodavce koji nemaju predstavništvo, kao i za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove, samostalno, ili preko omladinskih zadruga. Spomenuli smo već hranitelje. Po svojoj prirodi, ugovor o hraniteljstvu je zapravo ugovor o delu. Ipak, specifičnost ovog posla opredelila je zakonodavca da ovu kategoriju oslobodi obaveze prestanka osiguranja.
Šta ako imate i staž u inostranstvu?
Svi korisnici starosnih penzija imaju pravo da rade iz penzije, na bilo koji od navedenih načina, bez obzira da li su bili uslovljeni prestankom, ili ne.
Ipak, to što prekid rada nije uslov za penziju u Srbiji, ne znači da je tako i u drugim državama. Svi koji su radili u inostranstvu treba da provere da li će inostranu penziju dobiti ako nastave da rade. Svaka država ima specifične propise u vezi sa obavezom prestanka osiguranja i radom u toku trajanja prava na penziju. Zato je najbolje da takvi budući penzioneri kontaktiraju fondove u državama u kojima su radili i provere da li uz penziju mogu i dalje da rade u Srbiji.
Invalidska penzija
Sama činjenica da je osnovni uslov za sticanje prava na invalidsku penziju utvrđivanje potpunog gubitka radne sposobnosti, govori da je za osiguranike koji ostvaruju pravo na ovu vrstu penzije prestanak osiguranja obavezan. Dakle, nijedan od izuzetaka navedenih za slučaj sticanja prava na starosnu penziju ne važi kod invalidske penzije. Izuzetak su jedino osnivači preduzeća koji u njima ne rade. Oni mogu da zadrže osnivački ulog u preduzeću. To im je omogućila izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2018. godine. Tada je ova kategorija prestala da bude obavezno osigurana. Dakle, osnivači preduzeća zadržavaju svoje vlasništvo, ali po tom osnovu nemaju staž osiguranja.
Rad iz invalidske penzije
Korisnici invalidske penzije ne mogu da uđu u osiguranje ni nakon ostvarivanja prava na penziju. Ukoliko to ipak učine, ranije utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti može da bude preispitan kroz kontrolni pregled. U slučaju da se na kontrolnom pregledu utvrdi poboljšanje zdravstvenog stanja i postojanje radne sposobnosti, to bi dovelo do prestanka prava na invalidsku penziju. Specifičnost postoji kod profesionalnih vojnih lica i policijskih službenika kod kojih se ne utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti već samo gubitak sposobnosti za obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno policijskih poslova. Iz tog razloga, osiguranici ovih kategorija koji ostvare pravo na invalidsku penziju mogu i nakon penzionisanja da se zaposle, ili obavljaju samostalnu delatnost. Oni jedino ne mogu ponovo da rade u službi koju su prethodno obavljali. Takođe, za razliku od starosnih penzionera, nemaju pravo da im se odredi nov iznos penzije na osnovu naknadno navršenog staža.
Porodična penzija
Pravo na porodičnu penziju je, u smislu teme koju obrađujemo, najspecifičnije. Naime, za razliku od starosne i invalidske penzije, ostvarivanje prava na porodičnu penziju nije uopšte uslovljeno prestankom osiguranja, ali je time uslovljeno korišćenje tog prava. To znači da članovi porodice umrlog osiguranika koji ispunjavaju opšte uslove za sticanje prava mogu to pravo da ostvare i u periodu zaposlenja, ili obavljanja samostalne delatnosti. Ipak, takvim licima se porodična penzija neće isplaćivati do prestanka osiguranja. Za ovo pravilo, zakon je predvideo izuzetak. On se odnosi i na zatečene osiguranike u vreme ostvarivanja prava, kao i na one koji bi hteli da rade nakon što su ostvarili porodičnu penziju.
Rad iz porodične penzije
Izuzetak koji smo spomenuli odnosi se na visinu primanja koja član porodice ostvaruje po osnovu ugovora o delu i obavljanja privremenih i povremenih poslova. U slučaju da je iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje po ovim osnovima na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih, koja važi u vreme uplate doprinosa, penzija će se ipak isplaćivati.
Ukoliko korisnik porodične penzije radi po ugovoru o delu, ili obavlja privremene i povremene poslove, a nije siguran da li mu iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određen iznos za obustavu isplate penzije, to treba da proveri u stručnoj službi Fonda PIO. U slučaju da se lice koje koristi porodičnu penziju zaposli, ili počne da obavlja samostalnu delatnost isplata penzije se obustavlja. U takvom slučaju, potrebno je što pre obavestiti Fond da bi se isplata penzije obustavila. Osiguranje neće proći nezapaženo, ali do donošenja rešenja može da prođe duži vremenski period. Tada se korisnik dovodi u neprijatnu situaciju da mora da vrati sve iznose porodične penzije koje je primio od početka rada. Bolje je ispuniti svoju obavezu i prijaviti početak rada, kako bi se ova procedura što brže obavila.
