Godine života i potreban navršen staž osiguranja za odlazak penziju tema su brojnih polemika i razmišljanja svih ljudi koji planiraju miran završetak radne karijere. Invalidska penzija često bude na marginama tematskih napisa, ili se čak uopšte ne spominje. Zaista, ostvarivanje prava na invalidsku penziju za većinu građana i nije očekivan, planiran način prestanka radnih aktivnosti. Velika većina na kraju svoje karijere planira ostvarivanje prava na starosnu penziju. Na žalost, statistika ipak kaže da veliki broj radnika karijeru završi ranije, zbog bolesti, ili povrede. Zato u ovom članku objašnjavamo kako se u Srbiji ostvaruje pravo na invalidsku penziju.
Potpuni gubitak radne sposobnosti
Pravo na invalidsku penziju ostvaruje se u slučaju nastupanja osiguranog slučaja invalidnosti. Prema srpskim propisima, invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti. Uzrok mogu da budu promene u zdravstvenom stanju koje su prouzrokovane povredom na radu ili van rada, bolešću ili profesionalnim oboljenjem. Dodatni uslov je da se promene ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Izmena propisa 2003. godine
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju donet 2003. godine, uveo je brojne izmene u sistem PIO u Srbiji. Osim prvih promena u uslovima za starosnu penziju, načinu obračuna iznosa penzije, ovaj Zakon promenio je definiciju invalidnosti. Do 2003. godine za ostvarivanje prava na invalidsku penziju kod osiguranika je trebalo da bude utvrđen gubitak radne sposobnosti samo za obavljanje posla kojim se taj osiguranik u vreme medicinskog veštačenja bavio.
Od 2003. godine propisano je da za ostvarivanje prava na invalidsku penziju kod osiguranika mora da nastupi potpuni gubitak radne sposobnosti. To zapravo znači da osiguranik ne može da nastavi sa obavljanjem svog posla, niti može da obavlja bilo koji drugi posao. Jasno je, ova definicija je daleko stroža. Ranije bi fizičkom radniku dovoljno bilo da ima probleme sa kičmom i da bude proglašen invalidom. Međutim, od 2003. godine i fizički radnik i direktor imaju jednake uslove. Njima su je potreban jednak gubitak radnih sposobnosti da bi dobili invalidsku penziju.
Izuzeci – vojska i policija
Samo za profesionalna vojna lica i policijske službenice važe propisi koji donekle liče na one koji su važili do 2003. godine. Naime, prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kod profesionalnog vojnog lica invalidnost nastupa u slučaju kada postoji potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, a kod policijskog službenika kada postoji potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskih poslova. Imajući u vidu specifičnosti i zahtevnosti policijske i vojne službe, jasno je da je moguće da neko bude nesposoban za takvu profesiju, ali da i dalje može da obavlja razne druge poslove. Praktično, kriterijum za invalidsku penziju za „uniformisana“ lica blaži je nego za ostale. Ovo nije jedina razlika, ali o tome ćemo nešto kasnije.
I za invalidsku penziju je propisano minimalno trajanje staža
Osim nastupanja invalidnosti, za ostvarivanje prava na invalidsku penziju potrebno je ispuniti i uslove koji se odnose na minimalno trajanje navršenog penzijskog staža. Zakon kao opšti uslov predviđa da osiguranik mora da navrši minimalno pet godina staža osiguranja da bi ostvario pravo na invalidsku penziju. U slučajevima kada je invalidnost nastupila u mlađem životnom dobu taj uslov može da bude nešto niži. Tako je za osiguranike kod kojih je gubitak radne sposobnosti nastupio do navršenih 20 godina života, za invalidsku penziju dovoljna jedna godina staža osiguranja. Za osiguranika koji ima do 25 godina života potrebne su dve godine. Osiguraniku koji u vreme nastanka invalidnosti ima manje od 30 godina života, za invalidsku penziju potrebno je tri godine staža.
Očigledno, uslov staža za ostvarivanje prava na invalidsku penziju znatno je niži od onog koji je propisan za starosnu penziju. Naravno, nastupanje osiguranog slučaja invalidnosti znatno je neizvesnije od osiguranog slučaja starosti. Moguće je da do oboljenja ili povređivanja dođe iznenada i u mlađem životnom dobu. Niži uslov u pogledu trajanja staža osiguranicima pruža sigurnost da im zbog invalidnosti neće biti ugrožena životna egzistencija. Detaljno o uslovima za invalidsku penziju, možete da pročitate ovde.
Određivanje visine invalidske penzije
Visina invalidske penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije. Detaljno smo o načinu obračuna pisali u ovom članku. Na mesečni iznos utiču trajanje ukupnog penzijskog staža, kao i ostvarene zarade i naknade zarade u periodu rada. Međutim, pri utvrđivanju visine invalidske penzije ukupno navršen penzijski staž uvećava se za određen procenat u odnosu na navršene godine života na dan utvrđenog gubitka radne sposobnosti. Iz tog razloga mesečni iznos invalidske penzije obično je nešto viši od onoga koji bi osiguranik za isti staž osiguranja imao da je ostvario pravo na starosnu penziju. Osiguranici kod kojih je invalidnost nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, imaju dodatno privilegovan obračun. Njima se u obračunu visine penzije, navršen staž osiguranja računa u trajanju od 40 godina.
Korišćenje invalidske penzije – različita prava različitih kategorija osiguranika
Kao što je već pomenuto, razlika u kategoriji invalidnosti kod profesionalnih vojnih lica i policijskih službenika sa jedne i ostalih osiguranika sa druge strane, nije od značaja samo pri utvrđivanju prava. Njihova prava u toku korišćenja invalidske penzije su takođe različita u odnosu na sve ostale osiguranike. Profesionalna vojna lica i policijski službenici za vreme korišćenja invalidske penzije mogu da rade na bilo kojim poslovima. Oni jedino ne mogu da se vrate u svoju službu.
Ostali invalidski penzioneri nemaju tu mogućnost. Svi ostali u slučaju da uđu u osiguranje mogu da budu pozvani na kontrolni pregled – ponovnu ocenu radne sposobnosti. Praktično, njima se preispituje ranije utvrđena invalidnost zbog činjenice da su ponovo počeli da rade. Izuzetak su korisnici invalidske penzije koji obavljaju privremene i povremene poslove ili su angažovani po ugovoru o delu. Ovakvo radno angažovanje neće biti osnov za pozivanje na kontrolni pregled. Ukoliko želite da znate više o pravu penzionera na rad, tu temu smo detaljno obradili u ovom članku.
Invalidska penzija po međunarodnom sporazumu
U slučaju da je osiguranik koji ostvaruje pravo na invalidsku penziju radio i u inostranstvu, u nekoj od država sa kojima Republika Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, Fond PIO će po okončanju postupka u Srbiji dostaviti inostranom nosiocu svu dokumentaciju potrebnu za ocenu radne sposobnosti prema pravnim propisima druge države. Naravno, pravni propisi se razlikuju. Činjenica da je neko lice ostvarilo pravo na invalidsku penziju u Srbiji ne znači uvek da će i druga država priznati to pravo. Svaka država ceni uslove po svojim propisima. U slučaju ostvarivanja prava na invalidsku penziju u inostranstvu, korisnici bi obavezno trebalo da se raspitaju o obavezama prema pravnim propisima države čiju penziju koriste. Ovo je naročito važno u pogledu ponovnog ulaska u osiguranje.
II i III kategorija invalidnosti
Zatečeni korisnici prava po osnovu II i III kategorije invalidnosti, preostale radne sposobnosti, koji su to pravo ostvarili po propisima koji su važili do 2003. godine, imaju dodatne pogodnosti. U slučaju da im osiguranje prestane bez njihove volje ili krivice, oni mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu. Ovo pravo popularno se naziva – delimična invalidska penzija. Ona se određuje u visini ½ pune invalidske penzije. Pravo može da se ostvari tek po protoku vremena u kom bi lice moglo da koristi naknadu po osnovu nezaposlenosti. Pri tome, nije važno da li je lice tu naknadu ostvarilo, već samo da je na nju imalo pravo.
Ovako određena invalidska penzija ima karakter novčane naknade a ne penzije. Korisnici tako određene invalidske penzije nemaju sva prava koja imaju drugi penzioneri. Između ostalog, pravo na naknadu prestaje sa danom ponovnog ulaska u osiguranje. Da bi se isplata naknade nastavila po prestanku tog osiguranja, ponovo se cene isti uslovi kao i kada je ona prvi put ostvarena. Takođe, ova naknada prestaje po sili zakona sa danom ispunjenja uslova za starosnu penziju.
Invalidski penzioneri često pitaju da li mogu da pređu na korišćenje starosne penzije nakon što napune potrebne godine života. I ovu temu smo detaljno obradili u posebnom članku pa predlažemo da ga pročitate ukoliko ste zainteresovani.
Kada i kako se podnosi zahtev?
Zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju podnosi se uz prilaganje dokaza o umanjenoj radnoj sposobnosti. To su nalazi lekara specijalista, otpusne liste iz bolnice, različiti snimci i analize. Uz njih, potreban je i predlog za veštačenje koji daje izabrani lekar. On, praktično, daje svoje mišljenje o tome da li osiguranik ima gubitak radne sposobnosti. Naravno, kako ovaj lekar nije veštak – njegovo mišljenje nije obavezujuće.
Po podnošenju zahteva, osiguranik se poziva na ocenu radne sposobnosti kod prvostepenog organa veštačenja u Fondu. Ukoliko se utvrdi da postoji potpuni gubitak, najčešće se kao dan nastanka upisuje dan ocene. Međutim, dokazi priloženi uz zahtev mogu da upute na neki drugi datum. Najčešće je to datum povređivanja, datum otpusta iz bolnice i slično. Važno je naglasiti da osiguranik na dan nastanka potpunog gubitka ne sme da ima navršene godine života propisane za starosnu penziju. Ukoliko je takav slučaj – i pored invalidnosti neće moći da se utvrdi pravo na invalidsku penziju.
